Usporavanje tempa šetnje može signalizirati promene u zdravlju, a ne samo godine ili kondiciju

Brzina hoda može biti važan znak kada je reč o zdravlju žena, pokazuje istraživanje iz Velike Britanije. Naučnici su više od deset godina pratili više od 4.000 osoba prosečne starosti od 69 godina. Kao rezultat, utvrdili su da žene koje održavaju brži tempo hoda imaju manji rizik od prevremene smrti. Takođe, brzina hoda na kliničkom testu smanjila je rizik od smrti za 23 odsto po svakoj standardnoj devijaciji.

Zašto promene u brzini hoda nisu bezazlene

Osim toga, stručnjaci navode da svaka promena tempa, pre svega usporavanje, može ukazivati na zdravstvene probleme. Neha Sabarval, fizioterapeutkinja, ističe da žene često pripisuju sporiji hod starenju ili gubitku kondicije. Ipak, ona savetuje da pažljivo prate svoje navike. “Važno je primetiti ako danas hodate sporije nego pre šest meseci”, navodi Sabarval. Štaviše, slabiji mišići, bolovi, smanjena izdržljivost ili problemi sa ravnotežom, mogu biti uzrok sporijeg hoda. S druge strane, ova promena ponekad može ukazivati i na ozbiljnije zdravstvene probleme koji zahtevaju proveru kod lekara.

Brzina hoda kao rani signal zdravstvenih promena

Šetnja deluje jednostavno, ali uključuje rad više sistema u organizmu. Srce i pluća omogućavaju napor, mišići daju snagu, a mozak usklađuje pokrete. Takođe, usporavanje hoda može biti prvi rani znak promena. Zbog toga je važno da žene obrate pažnju na to koliko im vremena treba za istu udaljenost ili da li češće zastaju tokom šetnje. Pored toga, poređenje sa drugima nije presudno za procenu sopstvenog zdravlja. Mnogo je korisnije pratiti lične promene kroz vreme.

Kada je vreme za razgovor sa lekarom

Ako žena primeti da se zadiše posle kratke šetnje ili joj je teško da se popne uz stepenice, to ne treba ignorisati. Teodor Strejndž, lekar, savetuje da svaka iznenadna zadihanost ili poteškoća pri kretanju mogu biti znak zdravstvenih promena. Na kraju, važno je znati da brzina hoda nije sama po sebi dijagnoza. Međutim, praćenje tempa i blagovremena reakcija mogu pomoći u očuvanju vitalnosti i dugoročnog zdravlja. Na taj način, žene mogu prepoznati rane signale i na vreme se obratiti stručnjaku.

Pravilnim izborom napitaka u večernjim satima žene mogu poboljšati kvalitet sna i sprečiti noćna buđenja.

Ejmi Braunštajn, registrovana dijetetičarka-nutricionistkinja, ističe koliko pića koja utiču na kvalitet sna igraju važnu ulogu u životima žena. Ona napominje da večernje navike u ishrani, posebno izbor napitaka, mogu značajno uticati na dužinu i dubinu sna. Takođe, mnoge žene posežu za omiljenim pićima tražeći opuštanje, ali posledice mogu biti suprotne od očekivanih. Zato je važno znati koja pića treba izbegavati posle večere kako bi san bio miran i obnavljajući.

Pića koja utiču na kvalitet sna: alkohol, kafa i gazirani napici

Pre svega, konzumacija alkohola u večernjim satima, iako deluje umirujuće, zapravo ometa prirodan ritam spavanja. “Čaša vina može izgledati bezazleno, ali alkohol remeti REM fazu sna i dovodi do umora ujutru”, kaže Ejmi Braunštajn. Štaviše, već mala količina alkohola može izazvati buđenje tokom noći. S druge strane, kafa je još jedan čest izbor koji produžava vreme uspavljivanja. Kofein može ostati u telu i do devet sati, što može skratiti ukupno trajanje sna. Osim toga, gazirani napici, bilo da su bez šećera ili sa šećerom, izazivaju nadutost i gorušicu. Na taj način dodatno otežavaju da se telo opusti i pripremi za noćni odmor.

Kiseli sokovi mogu izazvati gorušicu i prekid sna

Pored navedenog, sokovi od paradajza i citrusa predstavljaju još jedan izazov za žene koje žele kvalitetan san. Njihova kiselost može izazvati osećaj peckanja, bol u grudima i gorušicu, posebno ako se piju pred spavanje. “Ako ste skloni gorušici, izbegavajte kisela pića uveče, a sok od citrusa ostavite za prepodnevne sate”, savetuje Ejmi Braunštajn. Kao rezultat, pravilnim izborom napitaka žene mogu smanjiti rizik od prekida sna i poboljšati svoje zdravlje.

Osim toga, žene sa osetljivim želucem treba da obrate dodatnu pažnju na to šta piju uveče. Konačno, blagi biljni čajevi bez kofeina predstavljaju bolju opciju za sve koji žele miran san. Na taj način, izbegavanje pića koja utiču na kvalitet sna može učiniti veliku razliku u energiji i oporavku tokom dana.

Zimski meseci donose manjak sunčeve svetlosti, pa pravilna ishrana pomaže ženama da sačuvaju snagu i vitalnost.

Vitamin D je posebno važan za žene tokom hladnih zimskih meseci, kada manjak sunčeve svetlosti otežava njegovu prirodnu sintezu u organizmu. U Srbiji i regionu, stručnjaci naglašavaju da je unos ovog nutrijenta ključan od oktobra do marta. Pravilna ishrana obezbeđuje potrebne količine i tako doprinosi očuvanju zdravlja.

Zašto su namirnice bogate vitaminom D ključne za žene zimi

Pre svega, vitamin D pomaže telu da ispravno apsorbuje kalcijum i fosfor iz hrane. Na taj način, doprinosi jačini kostiju i zuba, što je naročito značajno u periodima smanjenog sunčevog zračenja. Osim toga, ovaj vitamin podržava imunološki sistem i može umanjiti rizik od prehlada i respiratornih infekcija. Međutim, nedostatak vitamina D često dovodi do umora, slabosti mišića i lošeg raspoloženja, što žene češće osećaju zimi.

Koje namirnice sadrže najviše vitamina D

Najbolji izvori vitamina D su masna morska riba poput lososa, skuše i sardina, ali i slatkovodna pastrmka. Takođe, jaja, tačnije žumance, i mleko obogaćeno vitaminom D doprinose svakodnevnom unosu. Pečurke koje su izložene UV svetlu mogu biti dobra alternativa za žene koje ne jedu ribu. Osim toga, preporučuje se da se ove namirnice redovno nalaze na trpezi tokom cele zime. Na taj način, žene mogu obezbediti stabilan unos.

Kako pravilno unositi vitamin D i izbeći preterivanje

Preporučeni dnevni unos vitamina D za odrasle žene iznosi oko 15 mikrograma ili 600 internacionalnih jedinica. Ipak, individualne potrebe mogu biti različite. Zbog toga je korisno proveriti nivo vitamina D analizom krvi, naročito kod žena starijih od 50 godina ili onih koje se žale na izražen umor. Pored toga, važno je napomenuti da se vitamin D najbolje apsorbuje uz obrok bogat zdravim mastima kao što su maslinovo ulje, avokado ili orašasti plodovi. Ipak, sa suplementima treba biti oprezan. „Prevelika količina vitamina D može opteretiti bubrege i izazvati nakupljanje kalcijuma u krvi“, ističe Jelena Marković, nutricionista. Zato je savet da se suplementi koriste isključivo po preporuci lekara ili nutricioniste.

Praktični saveti za očuvanje zdravlja tokom zime

Osim pažljivo odabrane ishrane, kratkotrajno izlaganje suncu, kada to vremenske prilike dozvole, može dodatno doprineti sintezi vitamina D. Međutim, tokom zime je najvažnije da žene biraju prave namirnice i redovno prate svoje zdravlje. Na kraju, svesni izbor hrane i zdrave navike pomažu ženama da očuvaju imunitet i vitalnost tokom hladnih dana. Zbog toga, obratite pažnju na unos vitamina D u svojoj ishrani, jer tako možete obezbediti snažan imunitet i zdrave kosti bez obzira na zimske uslove.