Dermatolozi upozoravaju da pigmentacija na rukama nije znak godina, već posledica izlaganja suncu bez zaštite

Sve veći broj žena u Srbiji, posebno u tridesetim i četrdesetim godinama, primećuje pojavu tamnih mrlja na rukama i podlakticama. Ove sunčeve pege često se pogrešno tumače kao znak starenja, iako su zapravo rezultat dugotrajnog izlaganja UV zračenju bez korišćenja zaštite. Dermatolozi beleže porast pregleda u ordinacijama zbog ovog problema, ističući da je koža sklona da ‘pamti’ svaki trenutak proveden na suncu. Dr Ivana Petrović objašnjava: „Koža pamti svako izlaganje UV zračenju, a pigmentacije na rukama su jasan pokazatelj koliko je štete naneto tokom života.” Ona naglašava da se promene mogu pojaviti i mnogo ranije nego što ih uočimo, najčešće u tridesetim ili četrdesetim, kada žene primete tamne tačke na koži.

Prema istraživanjima, gotovo polovina žena priznaje da bi sada drugačije brinula o svojoj koži, naročito kad se pojave prve fleke. Tada preplanulost gubi privlačnost i postaje znak nedovoljne zaštite. Stručnjaci podsećaju: „Tamni ten nije znak zdravlja, već pokušaj kože da se odbrani od oštećenja. Nema sigurnog sunčanja bez zaštitnih krema, čak ni u hladu ili ispod suncobrana.”

Za razliku od prošlih vremena, kada su dame nosile rukavice, duge rukave i suncobrane radi zaštite, danas je sunčanje često deo svakodnevice. Ipak, sve više žena uvodi redovnu upotrebu krema sa zaštitnim faktorom i odlazi na dermatološke preglede. Dr Petrović savetuje: „Promene na koži, kao što su nove tačkice, promene oblika mladeža ili širenje pigmentacija, ne treba zanemarivati, jer mogu biti prvi znakovi ozbiljnih oštećenja.”

Najčešće se pigmentacije javljaju na potkolenicama i rukama, što je povezano sa načinom odevanja i izlaganjem suncu. Stručnjaci preporučuju redovne samopreglede i iskorišćavanje besplatnih dermatoloških provera mladeža koje su dostupne u većim gradovima. Prevencija podrazumeva upotrebu zaštitnih krema sa visokim faktorom, nošenje odeće dugih rukava i šešira, kako bi se očuvalo zdravlje i izgled kože.

Savremena terapija omogućena o trošku države donosi nadu obolelima od uznapredovalog raka jajnika

Žene u Srbiji koje se suočavaju sa uznapredovalim rakom jajnika i imaju HRD pozitivan status od sada mogu da dobiju savremenu ciljanu terapiju finansiranu iz državnog budžeta. Ova značajna odluka donesena je u junu 2024. godine i predstavlja važan korak ka unapređenju dostupnosti inovativnih metoda lečenja, koje mogu da produže život i odlože povratak bolesti.

Uvođenje ove terapije rezultat je dugogodišnjih zahteva kako pacijentkinja, tako i stručne javnosti, sa ciljem da sve žene imaju pristup savremenom lečenju bez obzira na finansijske mogućnosti. HRD je skraćenica za “homologna rekombinaciona deficijencija” i odnosi se na biološku osobinu tumora koja podrazumeva smanjenu sposobnost ćelija da popravljaju oštećenja DNK, što direktno utiče na tok bolesti i mogućnosti terapije.

Kako bi neka pacijentkinja mogla da koristi ovu terapiju, najpre je obavezno da uradi HRD test, kojim se utvrđuje da li njen tumor ima pomenutu genetsku slabost. Kako ističu lekari, “testiranje je ključan korak, jer samo žene sa pozitivnim nalazom mogu biti kandidati za ovu terapiju”. Princip savremenih terapija je da cilja upravo ovu slabost tumora, čime se usporava ili zaustavlja njegovo napredovanje.

Nova terapija ženama donosi brojne prednosti: manje vremena provedenog u bolnici, više energije za svakodnevne aktivnosti i više dragocenih trenutaka sa porodicom. “Jedan od deset inovativnih lekova koje je država obezbedila o trošku javnog zdravstva odnosi se i na rak jajnika. Posebno je važno što ova terapija postoji za žene sa uznapredovalim oblikom bolesti, koje su HRD pozitivne,” izjavila je Gorica Đokić iz udruženja pacijentkinja. Dodala je i: “Hvala zdravstvenim vlastima što su omogućile ovu terapiju. Nastavljamo borbu za svaku pacijentkinju i bićemo podrška kroz ceo proces.”

Ova promena je u skladu sa najnovijim svetskim i evropskim smernicama i predstavlja značajan napredak u borbi protiv jednog od najsmrtonosnijih ginekoloških karcinoma. Prema mišljenju stručnjaka i predstavnika udruženja, dostupnost HRD testiranja i savremene terapije ključni su za efikasniju i dostojanstveniju borbu protiv raka jajnika u Srbiji.

Ova često zaboravljena žitarica bogata je vlaknima i mineralima, a lako se priprema i uvodi u dnevni meni.

Iako je nekada bila nezaobilazna na trpezama, proso je danas neopravdano zapostavljena žitarica, iako pruža brojne prednosti za žensko zdravlje. Nutricionisti u Srbiji savetuju ženama da što češće uključuju proso u ishranu, jer obiluje vlaknima, magnezijumom i fosforom – ključnim nutrijentima za jačanje srca, kostiju i zuba. Za razliku od popularnih žitarica poput ovsa ili kinoe, proso nema agresivan marketing, ali njegov sastav ga čini izuzetno vrednim izborom.

Proso ima blag i neutralan ukus, a sprema se vrlo jednostavno – na isti način kao pirinač. Može se koristiti kao prilog uz povrće, pečurke ili piletinu, ali i kao zdrava kaša za doručak sa jogurtom, voćem i cimetom. Ako želite da pojačate njegovu orašastu aromu, pre kuvanja ga nakratko propržite na suvom tiganju.

Stručnjaci, poput nutricionistkinje Tamare Petrović, naglašavaju njegov značaj za žensko zdravlje: „Proso je posebno važno za žene jer sadrži minerale koji doprinose očuvanju gustine kostiju, što je bitno za prevenciju osteoporoze. Takođe, vlakna iz prosa pomažu u regulaciji šećera u krvi i smanjenju rizika od srčanih bolesti.“

Redovno konzumiranje celovitih žitarica, uključujući proso, povezano je sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti, poput moždanog udara. Magnezijum iz prosa povoljno utiče na rad mišića i nervnog sistema, dok fosfor učestvuje u izgradnji snažnih zuba i kostiju.

Iako ima mnogo benefita, proso je retko na jelovnicima, što je posledica nedovoljne informisanosti i navika. Ova žitarica ne sadrži gluten, pa je pogodna i za osobe koje izbegavaju gluten u ishrani. Nutricionisti predlažu da ga uvodite postepeno – kao zamenu za pirinač, u supama, salatama ili kašama. Kroz raznovrsne kombinacije sa povrćem, mlečnim proizvodima ili voćem, proso može postati ukusan i praktičan deo svakodnevnog jelovnika.

Iako možda neće postati najpopularnija žitarica, proso zahvaljujući svom nutritivnom sastavu zaslužuje značajno mesto na tanjiru svake žene, posebno u prevenciji najčešćih savremenih bolesti.