Osvežavajući nordijski latte sa koprivom postaje sve popularniji zbog bogatstva vitamina i minerala

Poslednjih meseci, ljubiteljke zdravih napitaka širom sveta otkrivaju nordijski latte od koprive, napitak upečatljive tamnozelene boje, poreklom iz Švedske. Ono što ovaj latte izdvaja jeste glavni sastojak – kopriva, dobro poznata i kod nas po svojim korisnim svojstvima za zdravlje. Nordijski latte se pravi od fino mlevenog praha koprive, koji se pomeša sa toplim mlekom ili biljnim napicima, što napitku daje karakterističan biljni ukus. Mnoge žene opisuju uživanje u ovom napitku kao osećaj ‘vrta posle kiše u šolji’. Kopriva je u švedskoj tradiciji prisutna kroz supe i čajeve, a sada se uklapa u savremeni trend minimalističkog i uravnoteženog životnog stila Skandinavije.

Sa zdravstvenog aspekta, ovaj latte je prava mala riznica korisnih nutrijenata. Kopriva obiluje gvožđem, kalcijumom i magnezijumom, zbog čega je posebno važna za žene koje vode računa o unosu ovih minerala. Takođe, sadrži i vitamine A i C, koji doprinose lepšem tenu i jačanju imuniteta. Prema rečima nutricionistkinje Jelene Petrović: “Kopriva je odličan izbor za detoksikaciju organizma, posebno za bubrege, a sadrži i flavonoide koji su značajni za zdravlje kože i usporavanje procesa starenja.”

U nordijskim zemljama, kopriva se tradicionalno smatra biljkom koja doprinosi balansu tela i duha. Priprema latte napitka od koprive omogućava svakodnevno uživanje u ovakvom holističkom pristupu zdravlju, ali u modernoj i praktičnoj formi. Ovaj trend su već prigrlile žene koje biraju prirodne proizvode i žele da svojoj rutini dodaju nešto inovativno i inspirisano prirodom.

Zahvaljujući lakoj dostupnosti koprive, nordijski latte vrlo lako možete napraviti i kod kuće – potrebno je koristiti sušene ili sveže listove ove biljke, prah prelijte toplim mlekom ili biljnim napitkom, a po želji dodajte i malo meda za blaži ukus. Na taj način dobijate napitak koji neguje organizam iznutra i spolja.

Nutricionistkinja objašnjava kako odabrani sirevi mogu doprineti sitosti i lakšem mršavljenju

Mnoge žene smatraju da moraju potpuno izbaciti sir iz ishrane kako bi smanjile masnoće na stomaku, ali nutricionistkinja Tar Kolingvud, sertifikovana sportska dijetetičarka i koautorka knjige o ishrani za ravan stomak, ističe da to nije neophodno. Prema njenim rečima, određene vrste sireva bogate proteinima i kalcijumom mogu se uklopiti u dijetu i doprineti dugotrajnijem osećaju sitosti, što je važno za očuvanje mišića i zdrav metabolizam.

Kao jedan od najpreporučljivijih, zrnasti sir (poznat i kao skuti ili cottage cheese) izdvojen je zbog visokog procenta proteina. Kolingvud naglašava da je očuvanje mišićne mase posebno značajno za ubrzavanje metabolizma, a skuti se može koristiti u niskomasnoj ili punomasnoj varijanti, prema potrebama i veličini obroka.

Grčki feta sir je još jedna dobra opcija – zahvaljujući svom izraženom ukusu lako je kontrolisati količinu. Dovoljno je da ga pospete po salati ili pečenom povrću, jer i mala količina može obogatiti ceo obrok.

Mocarela sa smanjenim udelom masnoće preporučuje se zbog niske kalorijske vrednosti, ali i visokog sadržaja kvalitetnih proteina i kalcijuma. Porcionirana mocarela u obliku štapića dodatni je plus, jer olakšava kontrolu unosa kalorija za sve koji vode računa o dijeti.

Parmezan je tvrdi sir bogat aromom i proteinima, a savet je da se koristi jedna do dve kašike preko jela, čime ćete postići osećaj sitosti bez prevelikog unosa kalorija.

Švajcarski sir se izdvaja jer ima niži sadržaj natrijuma u odnosu na druge vrste, što je značajno za žene sklone zadržavanju vode i nadutosti. Lepo se kombinuje sa integralnim hlebom ili svežim voćem.

Rikota sa smanjenom masnoćom donosi proteine i kalcijum, a veoma je prilagodljiva jer se može koristiti u slanim i slatkim jelima – od kombinacija sa bobičastim voćem do jela sa povrćem i začinskim biljem.

Na kraju, nutricionistkinja napominje da sirevi mogu biti deo uravnoteženog plana ishrane, ali ključ je u količini i načinu konzumacije. Kako kaže Tar Kolingvud: „Sirevi mogu biti deo dijete za mršavljenje, ali ključ je umerenost i pažljiv izbor vrste i porcija.“

Toplije vreme donosi više energije i optimizma, ali ženama je potrebno vreme za prilagođavanje na promene

Sa dolaskom proleća, Beograd i ostatak Srbije uživaju u temperaturama do 18 stepeni i obilju sunčeve svetlosti, što je mnogima donelo osveženje i podiglo raspoloženje. Iako žene uglavnom pozdravljaju povratak toplih dana, njihovo telo i emotivno stanje često su u procesu prilagođavanja, naročito nakon perioda nestabilnog vremena i čestih temperaturnih promena.

Sunčevi zraci ovih dana pozitivno utiču na lučenje serotonina, hormona koji je zadužen za dobro raspoloženje i osećaj smirenosti. Mnoge žene osećaju pojačanu motivaciju i vedrinu, ali nije retkost da se javi i blaga napetost ili umor, što je tipično za period prelaska iz zime u proleće. Ova unutrašnja nestabilnost naročito je izražena kod onih koje su osetljivije na vremenske promene.

Zdravstveni stručnjaci ističu važnost boravka na suncu zbog sinteze vitamina D, koji je ključan za imunitet i energiju. “Dovoljno je da provedete 15 do 30 minuta napolju bez direktne zaštite od sunca u periodu kada je zračenje najjače, da bi telo počelo da proizvodi ovaj vitamin,” navodi dr Ana Stojanović. Preporučuje se umerenost i slojevito oblačenje, jer su jutra i večeri i dalje hladni – oko 6 stepeni – što može izazvati povremeni pad energije ili promene raspoloženja.

Severozapadni vetar, koji povremeno dostiže brzinu do 30 km/h, kod osetljivijih može izazvati blagu glavobolju, razdražljivost ili smanjenu koncentraciju. Ovi simptomi najčešći su kod meteoropata, pa je moguće da tokom dana osećate potrebu za povlačenjem ili ste emotivniji nego inače.

Vremenske promene mogu uticati i na kvalitet sna, krvni pritisak i opšti osećaj umora. Stručnjaci preporučuju slojevito oblačenje i izbegavanje naglih temperaturnih razlika, a lagana fizička aktivnost na otvorenom može pomoći telu da se lakše prilagodi.

U ovom periodu emocije mogu biti izraženije – mnoge žene osete olakšanje zbog toplijih dana, uz blagu nesigurnost zbog promena. “Svaka tranzicija, pa i ona pozitivna, zahteva vreme za prilagođavanje,” objašnjava psihološkinja Ivana Petrović. Ako se ovih dana osećate umornije ili emotivnije, imajte na umu da je to prirodna reakcija organizma i da će potpuna adaptacija na proleće doći vrlo brzo.