Žene često imaju blaže ili neobične simptome srčanog udara, zbog čega je važno prepoznati ih na vreme

Simptomi srčanog udara kod žena često su drugačiji od tipičnih znakova koji se javljaju kod muškaraca, pa se ovakva medicinska stanja kod dama neretko ne prepoznaju na vreme. Primer iz prakse je slučaj Barbare Kolura, ambasadorke Fondacije za porodične bolesti srca iz SAD, koja je u početku imala nespecifične tegobe – kratak dah, znojenje i bol između lopatica koji se širio u levu ruku. Lekari su je tada poslali kući jer su nalazi bili uredni, a kasnije je dobila dijagnozu anksioznosti. Međutim, te iste noći doživela je srčani udar.

Ovakve situacije nisu retke, jer istraživanja pokazuju da žene češće od muškaraca dobiju pogrešnu dijagnozu kada se jave simptomi infarkta. Kod žena se simptomi često razvijaju postepeno i mogu biti blaži ili nespecifični, pa ih mnoge pripisuju stresu, umoru ili anksioznosti, umesto da pomisle na srčane probleme.

Iako je bol u grudima najčešći simptom srčanog udara i kod žena i kod muškaraca, kod žena se često javljaju i drugi znaci: mučnina, otežano disanje, jak umor, bol u vilici, između lopatica, ili bol koji ide u leđa ili ruku. Ovi simptomi mogu zavarati i same pacijentkinje, ali i lekare, pa se stanje neretko pogrešno proceni ili pripiše drugim zdravstvenim problemima.

Profesor Stiven Nikols iz Viktorijanske bolnice za srce u Australiji smatra da izraz ‘atipični simptomi’ nije adekvatan. Kako kaže: ‘Ne postoji ništa atipično u simptomima koji pogađaju polovinu svetske populacije.’ Ako se ženski simptomi unapred označe kao neobični, povećava se rizik da budu pogrešno protumačeni ili zanemareni.

Problem sa prepoznavanjem srčanih tegoba kod žena poznat je i kao Jentl sindrom, pojam koji je 1991. godine uvela kardiološkinja Bernadin Hili. To je situacija u kojoj se bolesti srca kod žena procenjuju prema simptomima karakterističnim za muškarce, zbog čega žene često ne dobijaju odgovarajuću terapiju ili dijagnostiku, a ponekad iz hitne službe budu otpuštene bez potrebne pomoći.

Uz to, kod žena postoje i posebni faktori rizika koji povećavaju verovatnoću za nastanak srčanih bolesti: menopauza, sindrom policističnih jajnika i komplikacije u trudnoći. Ovi faktori često nisu dovoljno uzimani u obzir pri proceni zdravstvenog stanja žena.

Kardiološkinja Mišel O’Donahju sa Medicinskog fakulteta Harvard naglašava da infarkt ne mora uvek biti dramatičan. ‘Simptomi se kod žena često razvijaju postepeno. Mnogi ih ne shvate dovoljno ozbiljno ili ih pripišu umoru, stresu ili probavnim tegobama’, kaže ona. Zato se preporučuje da svaka žena obrati pažnju na svaki novi bol ili pritisak u grudima, posebno ako ih prate mučnina, otežano disanje ili bol koji se širi u leđa, vilicu ili ruku. U tim slučajevima neophodno je što pre potražiti stručnu medicinsku pomoć.

Stručnjaci otkrivaju kojih šest namirnica pomaže ženama sa psorijazom i kako ih uključiti u ishranu

Žene koje žive sa psorijazom često su u potrazi za rešenjima koja mogu umanjiti neprijatne simptome poput svraba, crvenila i ljuspanja kože. Iako ishrana sama po sebi nije lek za ovo hronično zapaljensko oboljenje, sve više istraživanja pokazuje da određene prehrambene navike mogu pozitivno uticati na ublažavanje upale i olakšanje tegoba. Nutricionistkinja Samarija Garet naglašava: „Upala je jedan od ključnih okidača psorijaze. Zbog toga protivupalna ishrana može biti važan deo upravljanja simptomima.“ Slično mišljenje deli i Keli Blejk, ističući da prilagođena ishrana može značajno uticati na nivo upale, posebno kod žena sa psorijazom.

Stručnjaci savetuju ženama sa psorijazom da u dnevni meni uvrste raznovrsne namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, vlaknima, antioksidansima, kao i probioticima i prebioticima. Posebno se preporučuje konzumacija masne ribe poput lososa, skuše i sardina, jer su bogate omega-3 masnim kiselinama i vitaminom E. Važno je i da ishrana obiluje voćem i povrćem, naročito spanaćem, keljom i bobičastim voćem, koji su odličan izvor antioksidanasa za smanjenje upale u telu.

Pored toga, mahunarke poput pasulja, leblebija i sočiva pružaju obilje vlakana, dok orašasti plodovi i semenke – bademi, lan i čia – doprinose ublažavanju upalnih procesa. Uključivanje začina kao što su kurkuma, đumbir, beli luk i cimet, zahvaljujući bioaktivnim jedinjenjima, može dodatno pomoći. Fermentisani proizvodi, među kojima su jogurt, kefir i kiseli kupus, podržavaju zdravlje creva i ravnotežu mikrobioma, što se sve više povezuje i sa stanjem kože.

Zdravlje creva igra važnu ulogu za kožu, pa zato nutricionistkinja Keli Blejk savetuje: „Svojim klijentkinjama sa psorijazom preporučujem da pri svakom obroku biraju namirnice bogate vlaknima.“ Na taj način podstiče se pravilan rad creva, ravnoteža mikrobioma i lakše uklanjanje toksina.

Ipak, postoje i namirnice koje bi trebalo izbegavati jer mogu pogoršati simptome. To su proizvodi bogati dodatim šećerom, kao što su kolači, slatkiši i gazirana pića, zatim ultraobrađena industrijska hrana poput čipsa i prerađenog mesa, kao i alkohol – naročito pivo. Nije neophodno potpuno ih izbaciti, ali je važno pažljivo pratiti reakcije organizma i što češće birati protivupalne namirnice.

Na kraju, važno je imati realna očekivanja i negovati celovit pristup zdravlju. Pravilna ishrana ne može zameniti terapiju koju savetuje dermatolog, ali izbalansiran jelovnik, uz redovne kontrole i terapiju, može znatno olakšati simptome i doprineti boljem kvalitetu života žena sa psorijazom.

Dinja, bogata vodom i mineralima, idealan je izbor za letnju večeru i olakšava varenje tokom noći

Tokom vrelih letnjih dana, žene često traže lagane i osvežavajuće obroke za večeru, a dinja se izdvaja kao odlična opcija. U Srbiji je ovo voće izuzetno popularno kada temperature porastu, jer zahvaljujući bogatom sadržaju vode pomaže da organizam ostane hidriran, a istovremeno pruža prirodnu slatkoću bez dodatnih kalorija.

Za razliku od teških i masnih večera koje opterećuju varenje i mogu izazvati osećaj nadutosti, dinja je lako svarljiva i blagotvorna za digestivni sistem. Pored toga, visok nivo tečnosti u dinji podržava održavanje mineralne ravnoteže u telu, što je posebno važno leti zbog pojačanog znojenja. Dinja je bogata kalijumom, mineralom koji pomaže normalan rad ćelija i reguliše nivo tečnosti u organizmu.

Dinja je niskokalorična, što je čini savršenom užinom za sve koji žele da izbegnu težinu pred spavanje. Stručnjaci savetuju da se dinja ne konzumira neposredno pre odlaska u krevet, već minimum sat vremena ranije, kako bi organizam imao vremena da je svari i kako bi se umanjila mogućnost neprijatnosti. I mala porcija dinje dovoljna je za osećaj sitosti i zadovoljstva.

Osim što hidrira, dinja sadrži aminokiselinu citrulin koja pozitivno utiče na cirkulaciju, što je posebno značajno za žene koje vode računa o zdravlju krvnih sudova. Ipak, važno je naglasiti da dinja nije magični „detoks“ proizvod, već deo zdravih navika – telo ima sopstvene mehanizme za čišćenje.

Mnoge žene rado uključuju dinju u balansirane večere. Kombinacija dinje sa nemasnim grčkim jogurtom produžava osećaj sitosti i obezbeđuje dodatne proteine, a istovremeno je obrok bogat vitaminima i mineralima. Na ovaj način, večera ostaje lagana, ali zadovoljava nutritivne potrebe organizma.

Dinja nije samo letnja poslastica, već i praktičan izbor za večernji obrok. Ako zamenite teške večere dinjom, jutro često dočekujete sa više energije i bez osećaja nadutosti. Žene koje žele lakšu ishranu tokom leta slobodno mogu dodati dinju u svoj jelovnik kao zdrav i ukusan izbor.