Stručnjaci sa Stanforda i iz Njujorka otkrivaju kako fermentisana hrana podržava imunitet, raspoloženje i svakodnevnu energiju kod žena
Savremena istraživanja sve više potvrđuju koliko je zdravlje creva važno za celokupno stanje organizma. Prema najnovijim studijama sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford i iz Njujorka, fermentisana hrana igra ključnu ulogu u očuvanju balansa digestivnog sistema kod žena svih uzrasta. Dok su kalorije i masnoće nekada bile u centru pažnje, danas se naglasak stavlja na mikrobiom creva, koji utiče na otpornost organizma, nivo vitalnosti i mentalno zdravlje.
Kako objašnjava dr Čandana Paka sa Medicinskog fakulteta Ikan, fermentisane namirnice su odličan izbor za zdravu crevnu floru. “Ove namirnice sadrže korisne bakterije, poznate kao probiotici, koje pomažu u održavanju ravnoteže mikroorganizama u digestivnom sistemu”, ističe dr Paka. U ovu kategoriju spadaju jogurt sa živim kulturama, kefir, kiseli kupus, kimči, miso i razno fermentisano povrće.
Kada je reč o dobrobitima, naučnici su potvrdili da ishrana bogata fermentisanim proizvodima podstiče raznovrsnost korisnih bakterija i umanjuje upalne reakcije u organizmu. Čak je dokazano da fermentisana hrana ima snažniji uticaj na mikrobiom nego samo pojačan unos vlakana. Nutricionistkinja Loren Slejton naglašava još jednu prednost: “Fermentisana hrana ne samo da donosi dobre bakterije, već pomaže telu da bolje iskoristi vitamine i minerale iz ishrane.” Zdrava creva se direktno povezuju sa snažnijim imunitetom, lakšim održavanjem optimalne telesne težine i stabilnijim raspoloženjem, pa žene često primećuju da promena jelovnika pozitivno utiče i na psihičku energiju tokom dana.
Fermentisane namirnice lako je uključiti u svakodnevni meni. Jogurt sa živim kulturama je odličan izbor za doručak, a možete ga obogatiti bobičastim voćem, lanenim semenom ili ovsenim pahuljicama. Kefir je pogodan kao užina ili dodatak smutiju, dok se kimči i kiseli kupus odlično slažu sa salatama i povrćem. Tako bez napora unosite korisne bakterije svaki dan. Osim probiotika, važno je unositi i prebiotike – vlakna koja hrane dobre bakterije. Najbolji izvori su beli i crni luk, praziluk, špargla i ovas. Kako slikovito opisuje dr Paka: “Probiotici su seme, a prebiotici đubrivo. Tek zajedno omogućavaju korisnim bakterijama da napreduju.”
Za optimalan efekat nije presudna količina, već kontinuitet – savet nutricionista je da dnevno konzumirate pola šolje jogurta, jednu do dve kašike kiselog kupusa ili kimčija i 120 do 180 ml kefira. Preporučuje se da žene postepeno uvode fermentisanu hranu, naročito ako su početnice, kako bi izbegle moguće nelagodnosti kao što su nadimanje. Mnoge fermentisane proizvode moguće je pripremiti i kod kuće – kiseli kupus, fermentisani krastavci, cvekla ili rotkvice prave se po tradicionalnim receptima, što omogućava kontrolu sastojaka i kvaliteta.
Na kraju, stručnjaci preporučuju ženama svakodnevno uvođenje fermentisane hrane i prebiotika u ishranu. Na taj način, lako mogu podržati svoje crevno zdravlje, ojačati imunitet i unaprediti opšte blagostanje.
