Samit u glavnom gradu okuplja više od trideset vodećih eksperata, sa posebnim akcentom na zdravlje žena i digitalne tehnologije

U Beogradu je održan prvi CARDIOIMPACT samit, dvodnevni događaj posvećen unapređenju prevencije kardiovaskularnih bolesti. Skup je okupio više od trideset domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti kardiologije, laboratorijske medicine, javnog zdravlja i digitalnih inovacija. Organizatori su Centar za medicinsku biohemiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Srpsko udruženje za kliničku laboratorijsku medicinu i nauku.

Posebna pažnja na ovom samitu posvećena je inovativnim rešenjima i bržoj implementaciji novih tehnologija, kako bi savremena prevencija postala dostupna svima. Prema rečima prof. dr Sanje Stanković, predsednice međunarodne radne grupe WG-CARDIOIMPACT, „kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrtnosti u svetu, ali danas imamo tehnologiju i znanje da taj trend preokrenemo.” Dodala je i da laboratorijska medicina postaje nezamenljiv klinički partner u prevenciji i lečenju.

Samit je otvorio prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja, a događaj je podržan i od strane Svetske zdravstvene organizacije, Svetske federacije za srce i urednice časopisa The Lancet Regional Health – Europe. Učešće i podrška evropskih i svetskih federacija potvrđuju značaj ovog skupa.

Poseban značaj samit ima za žene, jer statistika pokazuje da žene često kasnije prepoznaju simptome kardiovaskularnih bolesti i ređe dobijaju blagovremenu dijagnostiku. Na samitu se raspravlja o biomarkerima i naprednim laboratorijskim metodama koje mogu omogućiti raniju detekciju rizika, naročito kod žena koje nemaju tipične simptome.

Centralna tema okupljanja su digitalne inovacije poput veštačke inteligencije i pametnih senzora, koji mogu omogućiti personalizovanu prevenciju i bolje predviđanje rizika. Eksperti diskutuje i o konceptu „digitalnih blizanaca“ i uticaju okoline na zdravlje srca. Dodatni segment programa posvećen je razmeni iskustava i praktičnim savetima o tome kako inovacije uključiti u svakodnevnu medicinsku praksu, kao i o prevazilaženju sistemskih prepreka da bi zdravstvena zaštita bila jednako dostupna svima, bez obzira na ekonomski ili geografski položaj.

Samit ima i strateški cilj – usvajanje Beogradske deklaracije 2026, kojom se zajednički poziva na unapređenje prevencije kardiovaskularnih bolesti širom sveta. Kako je naglasila prof. dr Stanković, „znanje koje spasava živote mora biti odmah dostupno svima”.

Poznati kuvar savetuje više povrća, kvalitetan san i umanjen unos mesa za postizanje vitkosti bez gladovanja

Britanski kulinarski majstor Džejmi Oliver podelio je sa javnošću kako je kroz nekoliko godina uspeo da smrša čak 13 kilograma, i to bez strogih dijeta ili odricanja od hrane. Povodom svog 50. rođendana, Oliver se obratio ženama koje žele da unaprede svoje zdravlje, ističući male, ali dosledne promene koje su mu donele rezultate. “Smanjio sam meso, povećao unos povrća, više spavao i više se kretao”, rekao je Oliver, dodajući da kilogrami nisu nestajali zbog gladovanja, već zbog mudrijih izbora i boljeg sna.

On naglašava da nije išao na rigorozne dijete, već je bogate porcije mesa zamenio velikom količinom povrća. Orašasti plodovi postali su mu omiljena užina i savetuje ih ženama koje žele da se osećaju sito i zdravo. Prema njegovim rečima, “oni vas čine upola manje sklonim srčanom udaru. Dajte ih i svojoj deci”. Oliver takođe ističe da je jeo čak više nego ranije, ali su izbori hrane bili ključni za njegov uspeh.

Pored ishrane, Džejmi je odlučio da alkohol pije samo vikendom i da pazi na kvalitet sna. “Moj ritam sada je da pijem samo vikendom. Radi se o svesnosti i o tome da znate šta radite i da budete pažljiviji”, napominje. Ove navike doprinele su njegovom boljem zdravlju i raspoloženju, osim što su uticale na fizički izgled.

Zanimljivo je da je u svoj jelovnik uveo i morsku algu, koju smatra izuzetno vrednim izvorom joda. “Mislio sam da su morske alge nešto hipi i ‘putnički’, ali naši preci su ih jeli. Imaju mnogo joda i najhranljivije su povrće na svetu”, objašnjava Oliver.

Glavni motiv za promenu bila je njegova želja da bolje brine o sebi. “Vratio sam se u školu i počeo da učim o ishrani, putovao sam u delove sveta gde ljudi žive najduže i proučavao njihove stilove života. To je bio moj put i bilo je neverovatno”, zaključuje on. Oliverov primer pokazuje koliko dosledne promene u ishrani, više sna i umanjen unos alkohola mogu doneti dugoročne rezultate, a njegov pristup može biti inspiracija svima koji žele zdraviji život.

Shea puter, kokosovo ulje i med pružaju prirodno rešenje za suvu, upaljenu kožu sklonu ekcemu

Sve više žena okreće se prirodnim metodama za negu kože, posebno kada je u pitanju ekcem ili atopijski dermatitis, koji izaziva svrab, suvoću i crvenilo, najčešće na rukama, licu i nogama. Iako postoje medicinski tretmani, mnogi biraju biljne alternative radi nežnijeg efekta i manje mogućih nuspojava. Priprema domaće kreme za ekcem daje potpunu kontrolu nad sastojcima i njihovim kvalitetom, a najvažniji su sirovi shea puter, kokosovo ulje i prirodni med. Shea puter bogat je vitaminima A i E te dubinski hidrira i obnavlja zaštitnu barijeru kože. Kokosovo ulje ima protivupalna i antimikrobna svojstva, dok med umiruje iritacije i ubrzava zaceljivanje.

Za izradu kreme biće vam potrebni staklena teglica sa poklopcem, dupli lonac za kuvanje na pari i ručni mikser. Otopite pola šolje shea putera i istu količinu kokosovog ulja na pari. Po želji, u ovu bazu možete dodati četvrtinu šolje maslinovog ili bademovog ulja. Zatim umešajte kašiku prirodnog meda dok se ne rastopi potpuno. Kada se smesa izjednači, dodajte nekoliko kapi eteričnog ulja lavande, čajevca ili geranijuma zbog dodatnih umirujućih i protivupalnih svojstava, ali obavezno testirajte kremu na malom delu kože zbog mogućih alergija. Ulje smirne takođe može doprineti regeneraciji oštećene kože.

Nakon što smesa počne da se hladi i zgušnjava, mutite je mikserom par minuta dok ne postane penasta i laka za nanošenje. Kremu prebacite u teglu i čuvajte na sobnoj temperaturi ili, ako volite hladniji osećaj, u frižideru. Pre svake upotrebe temeljno operite ruke, a kremu nanesite jednom ili dva puta dnevno na delove kože zahvaćene ekcemom, izbegavajući područje oko očiju.

Pre uvođenja nove kreme u rutinu, posebno tokom trudnoće ili ako imate hronične zdravstvene probleme, savetuje se konsultacija sa dermatologom. Svaka koža je drugačija, pa budite pažljivi i pratite kako vaša koža reaguje. Priprema domaće kreme je jednostavna i može biti odličan način da izbegnete nepotrebne hemikalije, dok pružate svojoj koži umirujuću negu.