Dnevni unos vlakana od 25 do 30 grama čuva probavu i celokupno zdravlje, saznajte koje namirnice su najbogatije ovim dragocenim sastojkom

Žene širom sveta sve više obraćaju pažnju na kvalitet ishrane, ali najnovija istraživanja pokazuju da čak 95% ljudi ne unosi dovoljne količine vlakana. Prema rečima dr Emily Leeming, vlakna su „najbliža superhrani koju imamo“, jer pozitivno utiču na zdravlje digestivnog sistema, pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i smanjuju rizik od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i pojedinih karcinoma.

Vlakna su važna jer produžavaju osećaj sitosti, pospešuju redovno varenje i eliminišu štetne materije iz organizma. Dr Leeming ističe da unos vlakana podržava sporije otpuštanje energije, pa su oscilacije šećera u krvi manje, a osećaj energije duže traje.

Namirnice bogate vlaknima lako se mogu uklopiti u svakodnevnu ishranu. Mahunarke poput sočiva, leblebija i pasulja odličan su izbor za salate i supe. Integralne žitarice, kao što su ovsene pahuljice i integralni pirinač, preporučuju se kao zdrava osnova za doručak ili prilog uz glavni obrok. Povrće poput brokolija, šargarepe, graška i karfiola posebno je bogato vlaknima, a može se pripremati u raznim varijantama – od variva do pečenja.

Voće takođe predstavlja značajan izvor vlakana – naročito jabuke, kruške, kivi i bobičasto voće. Dr Leeming savetuje da se voće konzumira sa korom kad god je to moguće, jer se najveći deo vlakana nalazi upravo u njoj. Orašasti plodovi poput badema i oraha, kao i semenke lana i suncokreta, predstavljaju zdravu užinu koja doprinosi dnevnom unosu vlakana.

Preporuka stručnjaka je da žene unose između 25 i 30 grama vlakana dnevno. To se može postići pažljivim planiranjem obroka i zamenom rafinisanih proizvoda integralnim varijantama. Dr Leeming naglašava: „Uvođenje raznovrsnih izvora vlakana pomaže ne samo varenju, već i celokupnom zdravlju.“

Ukoliko želite da poboljšate rad creva i celokupno zdravlje, obratite pažnju na unos vlakana i birajte što prirodnije, neprerađene namirnice. Dodavanje više vlakana u ishranu može doneti više energije, duži osećaj sitosti i smanjenje rizika od hroničnih bolesti, što je od posebnog značaja za zdravlje žena.

Istraživanja pokazuju da putovanja poboljšavaju mentalno i fizičko zdravlje žena i mogu usporiti starenje

Najnovija studija naučnika sa univerziteta u Pertu, Australija, pokazala je da putovanja ne predstavljaju samo beg od svakodnevice, već su i snažan način za očuvanje zdravlja i vitalnosti. Tim koji je predvodila doktorka Fangli Hu otkrio je da boravak u novim sredinama i suočavanje sa nepoznatim situacijama ima pozitivan uticaj na dužinu života i proces starenja. Ovo je posebno značajno za žene koje vode užurban život i žele da očuvaju svoje fizičko i mentalno blagostanje.

Fangli Hu naglašava: „Turizam nije samo odmor, već može biti i vid terapije. Novi pejzaži i aktivnosti podstiču reakcije tela na stres, ubrzavaju metabolizam i jačaju imunološki sistem.“ Upravo ove promene doprinose boljem zdravlju i većoj otpornosti na bolesti.

Stručnjaci ističu četiri glavna benefita putovanja. Prvi je značaj društvenih kontakata – upoznavanje novih ljudi i kultura podstiče stvaranje novih veza među moždanim ćelijama, što povećava neuroplastičnost i unapređuje pamćenje, čime se smanjuje rizik od neurodegenerativnih bolesti. Drugi benefit odnosi se na fizičku aktivnost – bilo da šetate, planinarite, plivate ili se bavite grupnim treninzima, telo ostaje aktivno, što pomaže očuvanju mišićne mase i fleksibilnosti kroz godine.

Treći važan aspekt je boravak u prirodi i promena rutine, što jača imunitet. Povremena izloženost novim bakterijama i klimatskim uslovima doprinosi adaptaciji organizma i većoj otpornosti na infekcije. Na kraju, pozitivan efekat na mentalno zdravlje je neprocenjiv – čak 41% ispitanika navodi da im se nakon putovanja um i nervni sistem osećaju smirenije, što posebno prija ženama izloženim stalnom stresu.

Stručnjaci savetuju da prilikom planiranja putovanja birate destinacije koje nude raznovrsne aktivnosti i mogućnost boravka u prirodi. Tako svako putovanje postaje izvor vitalnosti, energije i inspiracije za dug i kvalitetan život.

Gazirani napici, voćni sokovi, beli hleb i slatkiši utiču na energiju i apetit žena

Savremeni način života često zahteva od žena balansiranje između posla, porodice i ličnih potreba, a izbor hrane može znatno uticati na njihov nivo energije. Nutricionisti upozoravaju da određene namirnice, iako obezbeđuju brzu energiju, mogu dovesti do naglih promena šećera u krvi, što se najčešće manifestuje kroz osećaj umora, nervozu i pojačanu želju za hranom.

Gazirani napici predstavljaju jedan od glavnih izvora dodatog šećera. Samo jedna limenka može sadržati više od 40 grama šećera, a odsustvo vlakana i proteina omogućava šećeru iz ovih pića da brzo dospe u krvotok. Kako objašnjava nutricionista dr Ana Petrović: “Brza apsorpcija šećera iz gaziranih napitaka često dovodi do naglog skoka, a zatim i pada energije, što može izazvati potrebu za dodatnim grickalicama.”

Voćni sokovi su često percipirani kao zdrav izbor, ali nisu isto što i celo voće. Kada jedemo voće, unosimo i vlakna koja usporavaju ulazak šećera u krv. U ceđenim sokovima ta vlakna nedostaju, pa šećer iz voća ulazi u krv znatno brže. Nutricionisti preporučuju da voćne sokove pijete u malim količinama i, po mogućstvu, uz obrok koji sadrži proteine ili zdrave masti.

Beli hleb, testenine i beli pirinač prolaze kroz proces prerade tokom kojeg se uklanja većina vlakana, vitamina i minerala. Ove namirnice se brzo vare, što dovodi do brzog skoka šećera u krvi. Preporučuje se da ih kombinujete sa povrćem, proteinima ili zdravim mastima, kako biste usporili ovaj efekat.

Slatkiši poput bombona i čokolada sadrže velike količine jednostavnih šećera. Iako organizam ponekad zahteva brzu energiju, kao u slučaju naglog pada šećera, kod većine je ovakva ishrana povezana sa osećajem iscrpljenosti i stalnom potrebom za još slatkiša.

Dr Petrović savetuje: “Nije cilj potpuno izbegavati ove namirnice, već ih konzumirati u okviru izbalansiranih obroka.” Ključ je u tome da se ugljeni hidrati kombinuju sa hranom bogatom vlaknima, proteinima i zdravim mastima, čime se sprečava nagli skok i pad šećera u krvi. Ovo je naročito važno za žene koje žele da održe stabilan nivo energije tokom celog dana.