Odbornici će danas razmatrati izmene urbanističkih planova, promene naziva ulica i unapređenje tramvajskog sistema.

Sednica Skupštine grada Beograda održaće se danas, a na dnevnom redu nalazi se ukupno 43 tačke koje bi mogle doneti značajne promene za građane prestonice. Među najvažnijim temama izdvajaju se predlozi i izmene planova detaljne regulacije za delove opština Novi Beograd, Savski venac, Zvezdara, Palilula, Surčin i Zemun.

Kao rezultat toga, tokom današnje sednice očekuje se i odlučivanje o promenama naziva ulica na teritoriji opština Vračar, Novi Beograd i Savski venac. Ove izmene odnose se na unapređenje gradske infrastrukture, a pored toga, moguće su i diskusije o usklađivanju imenovanja sa aktuelnim urbanističkim rešenjima i potrebama lokalne zajednice.

Unapređenje tramvajskog podsistema i finansiranje

Jedna od značajnijih tačaka dnevnog reda odnosi se na predlog odluke o obezbeđivanju sredstava za unapređenje i modernizaciju vozila tramvajskog podsistema. Planirano je da se finansiranje ovog projekta obezbedi putem EUROFIMA, Evropskog društva za finansiranje nabavki železničkog materijala. Na taj način, Skupština grada Beograda ima za cilj da unapredi i modernizuje tramvajski sistem, čime bi se poboljšao kvalitet javnog prevoza u prestonici.

Odbornici će, osim toga, razmatrati i predlog izmena i dopuna Poslovnika Skupštine grada Beograda. Prema najavljenim izmenama, predsednik Skupštine će, u slučaju vezane rasprave o više tačaka, moći da dodeli reč gradonačelniku u trajanju od 30 minuta. Tako će skupštinska debata biti efikasnija, a građani će imati jasniji uvid u najvažnije teme.

Teme koje dominiraju dnevnim redom

Na dnevnom redu sednice nalaze se i predlozi koji se odnose na urbanistički razvoj Beograda, unapređenje saobraćajne infrastrukture i modernizaciju javnih sistema. Pored toga, značajan deo tačaka posvećen je administrativnim izmenama koje bi mogle uticati na svakodnevni život stanovnika Beograda.

Važno je naglasiti da proces razmatranja ovakvih tačaka često uključuje i javne rasprave, kao i konsultacije sa stručnim službama grada. Međutim, konačne odluke donose odbornici, što znači da javnost može da prati tok sednice i utvrdi kojim će se pravcem grad dalje razvijati.

Konačno, današnja sednica Skupštine grada Beograda donosi brojne teme od interesa za gradske četvrti, ali i za sve građane prestonice. Kako se navodi, posebna pažnja biće usmerena na unapređenje tramvajskog podsistema, promene naziva ulica i izmene urbanističkih planova, što bi moglo imati dugoročan uticaj na život u Beogradu.

Zbog kvara na magistralnom cevovodu deo Zemuna je bez vode, a normalizacija snabdevanja očekuje se do 22 časa.

Zbog ozbiljnog kvara na magistralnom cevovodu na uglu Baranjske i Ugrinovačke ulice, deo stanovnika opštine Zemun trenutno je bez vode. Prema saopštenju JKP ‘Beogradski vodovod i kanalizacija’, ekipe su na terenu i rade na hitnoj sanaciji, a normalizacija snabdevanja vodom u Zemunu očekuje se tokom večernjih sati, najkasnije do 22 časa.

Bez vode su trenutno potrošači u naseljima Novi grad, Altina, Nova Galenika, Zemun polje, 13. maj, naselje Ekonomija, Batajnica, kao i u delovima Zemuna od Ulice Filipa Višnjića prema Batajnici. Ova informacija objavljena je na zvaničnom sajtu JKP ‘Beogradski vodovod i kanalizacija’.

Detalji kvara i trenutna situacija u Zemunu

Kvar se dogodio na važnom magistralnom cevovodu koji ima značajnu ulogu u distribuciji vode za više naselja u Zemunu. Zbog toga su velike površine ostale bez redovnog vodosnabdevanja. Ekipe su odmah upućene na teren kako bi što pre otklonile problem i omogućile građanima normalno korišćenje vode.

Osim toga, prema informacijama iz saopštenja, radovi su prioritetizovani kako bi se kvar sanirao u najkraćem mogućem roku. Iako su građani sada bez vode, očekuje se da će snabdevanje biti uspostavljeno do večernjih sati.

Kada se očekuje završetak radova i povratak vode

Normalizacija vodosnabdevanja u Zemunu predviđena je najkasnije do 22 časa. Građani se mole za strpljenje, dok ekipe intenzivno rade na terenu. Prema zvaničnim informacijama, prioritet je da se voda što pre vrati u sve pogođene delove opštine.

Zbog toga je važno da stanovnici naselja koja su trenutno bez vode prate zvanična obaveštenja i planiraju aktivnosti u skladu sa najavljenim vremenom završetka radova. Očekuje se da će, nakon što ekipe završe sanaciju, vodosnabdevanje biti potpuno normalizovano.

U Beogradu i danas postoji zanatska radionica u kojoj se šeširi izrađuju ručno, po metodama starim više od 75 godina.

Ručno izrađeni šeširi koje su nosile holivudske zvezde nastaju upravo u srcu Beograda, u radionici koja već decenijama neguje ovu posebnu tradiciju. Prema starom beogradskom bontonu, džentlmeni bi pri susretu uvek skinuli šešir ili ga podigli pod uglom od 45 stepeni, dok dame svoj šešir nisu skidale, jer je on bio simbol stila i vaspitanja. Ta kultura nošenja šešira davno je bila svakodnevica na beogradskim ulicama, a danas se zadržala u svega nekoliko radionica koje se mogu nabrojati na prste jedne ruke.

Goran Milošević, majstor šeširdžija, otkriva da je zanat nasledio iz porodice svoje bivše supruge. Zanat je pokrenuo čuveni Rade Stefanović još 1950. godine, zatim ga je preuzeo sin Branislav, a potom je Milošević nastavio tradiciju. Iako njegov brak nije opstao, ljubav prema ovom zanatu je ostala, pa tako već 26 godina ručno izrađuje šešire i kape. “Ja sam sa ovim zanatom došao u susret kada sam se oženio. Došao sam da probam kod tasta, da nastavim, da se bavim. I eto, posle 26 godina, eto mene ovde”, kaže Milošević.

Šeširi koje su nosile holivudske zvezde: uticaj filma na beogradsku modu

Tokom prošlog veka, šeširi su imali poseban status. Industrijalci su nosili cilindre, glumci klasične modele, a pesnici karakteristične kape. Na osnovu modela šešira moglo se naslutiti kome društvenom sloju neko pripada. Pre Drugog svetskog rata, samo u Balkanskoj ulici u Beogradu postojalo je čak 11 kapadžijskih radnji. Danas se takvi majstori mogu izbrojati na prste jedne ruke u celom gradu.

Međutim, uticaj holivudskih filmova bio je ogroman. Ljudi su odlazili u bioskope i, inspirisani plakatima i filmovima, precrtavali modele šešira koje su nosile svetske zvezde. “Pojavi se neki model, ili vide plakat, znate kako je nekad bilo za bioskop, i oni to precrtaju, odu u radionicu i naprave. Sutradan ti filmovi živeli su na beogradskim ulicama”, objašnjava Milošević.

Ručno pravljena tradicija koja odoleva vremenu

Iako je u savremenoj modi dominirala masovna proizvodnja, u ovoj beogradskoj radionici šeširi i dalje nastaju ručno, na isti način kao i početkom 19. veka. Goran Milošević koristi iste mašine i alate koji su nekada korišćeni za izradu šešira, čuvajući tako autentičnost zanata. Prema njegovim rečima, svaki šešir nosi deo istorije i duha grada, dok ručna izrada garantuje kvalitet i posebnost svakog komada.

Osim toga, ovaj zanat je danas prava retkost, ali i dalje ima svoje poklonike među ljubiteljima elegancije i tradicije. Zanat ručne izrade šešira tako opstaje i danas, uprkos promenama u modnim trendovima, a beogradska radionica ostaje mesto gde šeširi koje su nosile holivudske zvezde dobijaju novi život.