Genetika i rad jetre mogu izazvati visok holesterol čak i kod žena sa zdravim navikama

Dr Vojislav Perišić, poznati gastroenterolog, objašnjava kako jetra utiče na povišen holesterol kod žena. On ističe da holesterol može biti visok bez obzira na ishranu ili telesnu težinu. Mnoge žene, iako vode zdrav način života, suočavaju se sa ovim problemom zbog genetike ili načina na koji jetra prerađuje masti. Takođe, pored toga, masna jetra dodatno otežava kontrolu vrednosti holesterola.

Uloga jetre i žučnih soli u metabolizmu masti

Jetra ima ključnu funkciju u razgradnji masti i regulaciji LDL holesterola, poznatog kao “loš” holesterol. Pre svega, višak LDL holesterola može izazvati naslage na krvnim sudovima. Kao rezultat, povećava se rizik od srčanih bolesti. Osim toga, žučne soli, koje jetra stvara, igraju važnu ulogu u varenju masti. “Neki ljudi ne mogu dovoljno efikasno prilagoditi žučne soli za varenje dodatnih kalorija, što uzrokuje taloženje masti u jetri”, navodi dr Perišić.

Kada promena ishrane nije dovoljna za povišen holesterol kod žena

Iako većina žena prvo uvodi zdraviju ishranu, rezultati ponekad izostaju. Naime, žene sa normalnom težinom mogu imati masnu jetru. “Ako pokušamo da smanjimo holesterol ishranom i lekovima, možemo ga sniziti za oko 30 procenata. Ostalo ne možemo”, kaže dr Perišić. Zbog toga, osim promena navika, kod nekih je žena potrebno uključiti i terapiju lekovima. Takođe, genetika i metabolizam igraju značajnu ulogu. S druge strane, redovna fizička aktivnost i kontrola ishrane i dalje su važni za očuvanje zdravlja.

Redovne kontrole i važnost ranog prepoznavanja

Dugotrajno povišen holesterol kod žena sa genetskim predispozicijama zahteva poseban oprez. “Bez lekova krvni sudovi ne mogu da se sačuvaju ukoliko su vrednosti hronično povišene”, naglašava dr Perišić. Odluku o terapiji donosi lekar, na osnovu nivoa LDL holesterola i ukupnog kardiovaskularnog rizika. U međuvremenu, redovne laboratorijske kontrole su ključne jer povišen holesterol često ne daje nikakve simptome. Na taj način moguće je sprečiti ozbiljne posledice za srce i krvne sudove.

Povišen holesterol kod žena nije vezan samo za gojaznost

Jedna od čestih zabluda je da povišen holesterol pogađa samo gojazne. Zapravo, i mršave žene mogu imati visoke vrednosti, što potvrđuje značaj genetike. Pored toga, važno je redovno pratiti laboratorijske nalaze i savetovati se sa lekarom, čak i bez vidljivih simptoma. Na kraju, kombinacija zdravih navika, redovnog nadzora i, po potrebi, terapije, najbolji je put ka očuvanju zdravlja.

Novo istraživanje američkih stručnjaka ukazuje da doručak, san i zdrave navike zajedno jačaju psihološku otpornost kod devojaka

Redovan doručak kod mladih žena može igrati važnu ulogu u tome kako podnose svakodnevni stres, pokazuje novo istraživanje sa Univerziteta Bingamton iz Sjedinjenih Američkih Država. Ova studija sprovedena je među 401 studentkinjom i studentom prosečne starosti 19 godina, a posebno je naglašeno koliko navike kao što su doručak, dovoljno sna i izbegavanje brze hrane mogu uticati na psihološku otpornost. Takođe, rezultati ukazuju da devojke koje doručkuju najmanje pet puta nedeljno pokazuju veću psihološku fleksibilnost i otpornost na stres. Pored toga, istraživači su otkrili i vezu između fizičke aktivnosti i bolje sposobnosti suočavanja sa izazovima.

Redovan doručak kod mladih žena doprinosi otpornosti na stres

Iako studija nije dokazala da doručak sam po sebi direktno menja reakciju na stres, jasno je da kombinacija zdravih navika daje rezultate. Osobe koje su spavale manje od šest sati imale su nižu psihološku otpornost. S druge strane, oni koji su redovno doručkovali i fizički su bili aktivni duže od 20 minuta dnevno, lakše su se nosili sa stresnim situacijama. Pre svega, istraživači ističu da psihološka fleksibilnost znači sposobnost prilagođavanja emocijama i misli u promenjenim okolnostima. To ne podrazumeva odsustvo neprijatnih osećanja, već prepoznavanje i razumevanje istih, a zatim traženje konstruktivnih rešenja. Kako navodi voditeljka istraživanja, „psihološka fleksibilnost pomaže da prepoznamo svoje emocije i napravimo korak unazad, kako bismo pronašli bolji odgovor na stresnu situaciju“.

Navike koje čuvaju mentalno zdravlje i smanjuju stres

Osim redovnog doručka kod mladih žena, istraživači su uočili i važnost drugih rutina. Naime, dovoljno sna i ređe konzumiranje brze hrane dodatno su doprineli otpornosti na stres. Međutim, važno je napomenuti da je studija bila presečna – prikupljani su podaci u jednom trenutku i na osnovu ličnih procena učesnika. Zbog toga, nije moguće sa sigurnošću reći da su baš ove navike uzrok boljeg mentalnog zdravlja, ali postoji jasna povezanost. Pored toga, moguće je da su studentkinje sa organizovanijim dnevnim rasporedom ujedno imale i zdravije životne navike, što ih je činilo otpornijim na svakodnevne izazove.

Zašto rutina znači više od „čarobne formule“

Konačno, autori studije zaključuju da redovan doručak kod mladih žena, dovoljan san i fizička aktivnost nisu magično rešenje, ali čine osnovu stabilne svakodnevice. Štaviše, žene koje teže zdravom načinu života mogu upravo kroz male promene u rutini, poput doručka ili šetnje, dobiti dodatnu podršku u borbi sa stresom. Na taj način, ulaganje u jednostavne navike postaje važan deo brige o mentalnom zdravlju i ličnoj otpornosti.

Zahvaljujući savremenom načinu života i boljoj higijeni, normalna telesna temperatura danas je niža nego ranije.

Naučnici sa Univerziteta Stanford nedavno su utvrdili da prosečna telesna temperatura kod odraslih više nije 37 stepeni Celzijusa, već je zapravo oko 36,4 stepena. Ova promena obuhvata i žene širom sveta, što potvrđuju rezultati istraživanja sprovedenih od 1862. do 2017. godine. Prosečna telesna temperatura danas je niža zbog brojnih faktora, a stručnjaci ističu da su poboljšani životni i higijenski uslovi ključni uzroci.

Međutim, ovo nije jedini razlog. Zbog toga što infekcije i zarazne bolesti više nisu tako česte kao ranije, ljudsko telo se ređe bori protiv upala. Na taj način, organizam manje podiže temperaturu kako bi se odbranio od bolesti. Takođe, napredak u medicini, kao i svakodnevna upotreba grejanja i klimatizacije, utiču na to da naša tela troše manje energije na prilagođavanje promenama okoline.

Zašto je prosečna telesna temperatura bila 37 stepeni?

Ipak, nije oduvek bilo ovako. Karl Vunderlih je još u 19. veku definisao 37 stepeni kao standardnu vrednost za telo odraslog čoveka, na osnovu velikog broja merenja. Međutim, nova merenja pokazuju da je prosečna telesna temperatura sada niža. Pre svega, Džuli Parsonet sa Univerziteta Stanford navodi: „Čini se da je nova normalna vrednost za odrasle bliža 36,39 stepeni.” Ove promene, osim što su zabeležene kod Amerikanaca, primećuju se i kod drugih naroda.

Pored toga, današnji način života značajno se razlikuje od onog u prošlom veku. Ljudi uglavnom borave u prostorijama sa stabilnom temperaturom, što dodatno smanjuje potrebu tela da reaguje na ekstremne klimatske promene. Kao rezultat, prosečna telesna temperatura se snižava.

Promene telesne temperature i u različitim sredinama

Zanimljivo je da pad prosečne telesne temperature nije ograničen samo na industrijalizovane zemlje. S druge strane, sličan trend primećen je i kod naroda Cimane iz amazonske prašume. Kod njih je u poslednjih dvadeset godina temperatura opala sa 37 na 36,5 stepeni. Time se potvrđuje da promena nije isključivo vezana za tehnologiju, već i za opšte poboljšanje zdravlja.

Međutim, važno je napomenuti da razlike u temperaturi ne znače da je 37 stepeni znak bolesti. Parsonet ističe: „Važno je znati da normalna telesna temperatura varira od osobe do osobe.” Osim toga, način i vreme merenja mogu uticati na rezultate.

Šta ovo znači za žene i svakodnevnu brigu o zdravlju?

Zapravo, žene često proveravaju svoju telesnu temperaturu zbog različitih zdravstvenih razloga, uključujući planiranje trudnoće ili praćenje ciklusa. Zbog toga je korisno znati da se granica normalne temperature promenila. Na kraju, stručnjaci savetuju da obratite pažnju na sopstvene navike i eventualne promene, ali i da se posavetujete sa lekarom ako primetite neobične simptome.

Konačno, prosečna telesna temperatura je pokazatelj zdravlja, ali nije jedini parametar. Pratite svoje telo i promene koje primećujete. Pored toga, ne zaboravite da je svaka osoba jedinstvena i da je normalna vrednost kod svake žene individualna.