Novo istraživanje američkih stručnjaka ukazuje da doručak, san i zdrave navike zajedno jačaju psihološku otpornost kod devojaka

Redovan doručak kod mladih žena može igrati važnu ulogu u tome kako podnose svakodnevni stres, pokazuje novo istraživanje sa Univerziteta Bingamton iz Sjedinjenih Američkih Država. Ova studija sprovedena je među 401 studentkinjom i studentom prosečne starosti 19 godina, a posebno je naglašeno koliko navike kao što su doručak, dovoljno sna i izbegavanje brze hrane mogu uticati na psihološku otpornost. Takođe, rezultati ukazuju da devojke koje doručkuju najmanje pet puta nedeljno pokazuju veću psihološku fleksibilnost i otpornost na stres. Pored toga, istraživači su otkrili i vezu između fizičke aktivnosti i bolje sposobnosti suočavanja sa izazovima.

Redovan doručak kod mladih žena doprinosi otpornosti na stres

Iako studija nije dokazala da doručak sam po sebi direktno menja reakciju na stres, jasno je da kombinacija zdravih navika daje rezultate. Osobe koje su spavale manje od šest sati imale su nižu psihološku otpornost. S druge strane, oni koji su redovno doručkovali i fizički su bili aktivni duže od 20 minuta dnevno, lakše su se nosili sa stresnim situacijama. Pre svega, istraživači ističu da psihološka fleksibilnost znači sposobnost prilagođavanja emocijama i misli u promenjenim okolnostima. To ne podrazumeva odsustvo neprijatnih osećanja, već prepoznavanje i razumevanje istih, a zatim traženje konstruktivnih rešenja. Kako navodi voditeljka istraživanja, „psihološka fleksibilnost pomaže da prepoznamo svoje emocije i napravimo korak unazad, kako bismo pronašli bolji odgovor na stresnu situaciju“.

Navike koje čuvaju mentalno zdravlje i smanjuju stres

Osim redovnog doručka kod mladih žena, istraživači su uočili i važnost drugih rutina. Naime, dovoljno sna i ređe konzumiranje brze hrane dodatno su doprineli otpornosti na stres. Međutim, važno je napomenuti da je studija bila presečna – prikupljani su podaci u jednom trenutku i na osnovu ličnih procena učesnika. Zbog toga, nije moguće sa sigurnošću reći da su baš ove navike uzrok boljeg mentalnog zdravlja, ali postoji jasna povezanost. Pored toga, moguće je da su studentkinje sa organizovanijim dnevnim rasporedom ujedno imale i zdravije životne navike, što ih je činilo otpornijim na svakodnevne izazove.

Zašto rutina znači više od „čarobne formule“

Konačno, autori studije zaključuju da redovan doručak kod mladih žena, dovoljan san i fizička aktivnost nisu magično rešenje, ali čine osnovu stabilne svakodnevice. Štaviše, žene koje teže zdravom načinu života mogu upravo kroz male promene u rutini, poput doručka ili šetnje, dobiti dodatnu podršku u borbi sa stresom. Na taj način, ulaganje u jednostavne navike postaje važan deo brige o mentalnom zdravlju i ličnoj otpornosti.

Zahvaljujući savremenom načinu života i boljoj higijeni, normalna telesna temperatura danas je niža nego ranije.

Naučnici sa Univerziteta Stanford nedavno su utvrdili da prosečna telesna temperatura kod odraslih više nije 37 stepeni Celzijusa, već je zapravo oko 36,4 stepena. Ova promena obuhvata i žene širom sveta, što potvrđuju rezultati istraživanja sprovedenih od 1862. do 2017. godine. Prosečna telesna temperatura danas je niža zbog brojnih faktora, a stručnjaci ističu da su poboljšani životni i higijenski uslovi ključni uzroci.

Međutim, ovo nije jedini razlog. Zbog toga što infekcije i zarazne bolesti više nisu tako česte kao ranije, ljudsko telo se ređe bori protiv upala. Na taj način, organizam manje podiže temperaturu kako bi se odbranio od bolesti. Takođe, napredak u medicini, kao i svakodnevna upotreba grejanja i klimatizacije, utiču na to da naša tela troše manje energije na prilagođavanje promenama okoline.

Zašto je prosečna telesna temperatura bila 37 stepeni?

Ipak, nije oduvek bilo ovako. Karl Vunderlih je još u 19. veku definisao 37 stepeni kao standardnu vrednost za telo odraslog čoveka, na osnovu velikog broja merenja. Međutim, nova merenja pokazuju da je prosečna telesna temperatura sada niža. Pre svega, Džuli Parsonet sa Univerziteta Stanford navodi: „Čini se da je nova normalna vrednost za odrasle bliža 36,39 stepeni.” Ove promene, osim što su zabeležene kod Amerikanaca, primećuju se i kod drugih naroda.

Pored toga, današnji način života značajno se razlikuje od onog u prošlom veku. Ljudi uglavnom borave u prostorijama sa stabilnom temperaturom, što dodatno smanjuje potrebu tela da reaguje na ekstremne klimatske promene. Kao rezultat, prosečna telesna temperatura se snižava.

Promene telesne temperature i u različitim sredinama

Zanimljivo je da pad prosečne telesne temperature nije ograničen samo na industrijalizovane zemlje. S druge strane, sličan trend primećen je i kod naroda Cimane iz amazonske prašume. Kod njih je u poslednjih dvadeset godina temperatura opala sa 37 na 36,5 stepeni. Time se potvrđuje da promena nije isključivo vezana za tehnologiju, već i za opšte poboljšanje zdravlja.

Međutim, važno je napomenuti da razlike u temperaturi ne znače da je 37 stepeni znak bolesti. Parsonet ističe: „Važno je znati da normalna telesna temperatura varira od osobe do osobe.” Osim toga, način i vreme merenja mogu uticati na rezultate.

Šta ovo znači za žene i svakodnevnu brigu o zdravlju?

Zapravo, žene često proveravaju svoju telesnu temperaturu zbog različitih zdravstvenih razloga, uključujući planiranje trudnoće ili praćenje ciklusa. Zbog toga je korisno znati da se granica normalne temperature promenila. Na kraju, stručnjaci savetuju da obratite pažnju na sopstvene navike i eventualne promene, ali i da se posavetujete sa lekarom ako primetite neobične simptome.

Konačno, prosečna telesna temperatura je pokazatelj zdravlja, ali nije jedini parametar. Pratite svoje telo i promene koje primećujete. Pored toga, ne zaboravite da je svaka osoba jedinstvena i da je normalna vrednost kod svake žene individualna.

Pravilna ishrana pomaže ženama sa hroničnim bolestima bubrega da smanje upale i zaštite srce svakog dana

Nutricionisti i lekari u Srbiji ističu da pravilna ishrana ima ključnu ulogu za žene koje se suočavaju sa hroničnim bolestima bubrega i srca. Zbog toga, pažljiv izbor namirnica kao i konsultacije sa stručnjacima pomažu u smanjenju upala i zaštiti kardiovaskularnog sistema. Pre svega, namirnice koje čuvaju zdravlje bubrega i srca kod žena postaju neizostavni deo svakodnevnog jelovnika, naročito kod onih koje žive sa ovim dijagnozama.

Kako namirnice koje čuvaju zdravlje bubrega i srca kod žena utiču na organizam

Zapravo, proces oksidacije u telu može prouzrokovati dodatna oštećenja ćelija i povećati rizik od srčanih i bubrežnih problema. Takođe, žene sa bubrežnim bolestima često su podložnije upalnim procesima i razvoju kardiovaskularnih oboljenja. Zbog toga, izbor namirnica bogatih antioksidansima i vlaknima može biti presudan za očuvanje zdravlja. Osim toga, stručna pomoć nutricioniste olakšava planiranje obroka i smanjuje mogućnost komplikacija.

Preporučene namirnice za žene sa hroničnim bubrežnim bolestima

Među najboljim namirnicama za žene koje imaju problema sa bubrezima i srcem izdvajaju se crvena paprika, kupus i karfiol. Crvena paprika, na primer, sadrži vitamin C, vitamin A, B6, folnu kiselinu i vlakna, a poznata je po likopenu koji može smanjiti rizik od nekih vrsta karcinoma. Kupus je dobar izvor vitamina K i C, kao i vlakana i fitohemikalija koje štite ćelije. S druge strane, karfiol obezbeđuje vitamin C, folat i jedinjenja koja pomažu jetri da eliminiše štetne materije. Međutim, važno je birati povrće sa nižim sadržajem kalijuma ukoliko postoji preporuka lekara.

Kreativni načini pripreme i važnost konsultacija sa stručnjakom

Ove namirnice lako je uključiti u svakodnevnu ishranu. Na primer, crvenu papriku možete jesti sirovu, dodati je u salatu ili peći u rerni. Kupus je ukusan kao salata, ali se može spremiti i na pari. Karfiol je odličan kada se peče sa biljnim začinima ili kombinuje sa nemasnim izvorima proteina, kao što je ćuretina. Na taj način, žene mogu uživati u raznovrsnim i zdravim obrocima. Pored toga, saradnja sa nutricionistom koji ima iskustva u radu sa ženama sa bubrežnim bolestima može doneti dodatnu sigurnost i olakšati svakodnevne odluke. Dr Marija Petrović, specijalista interne medicine, naglašava: „Uvođenje namirnica bogatih antioksidansima u ishranu ne samo da štiti bubrege, već i smanjuje upale u organizmu.“ Na kraju, redovno praćenje zdravstvenog stanja i konsultacije sa lekarom ostaju najvažniji koraci za dugoročno očuvanje zdravlja kod žena sa ovim tegobama.