Legendarni glumac govorio o teškim životnim trenucima i skromnoj penziji, dok ga porodica i dalje podržava
Živojin Žika Milenković, jedan od najpoznatijih glumaca našeg regiona, ostavio je neizbrisiv trag na filmskoj, pozorišnoj i televizijskoj sceni. Iako je publiku decenijama uveseljavao svojim ulogama, život mu je bio daleko od lakog – često je isticao da je i detinjstvo i penzionerske dane proveo u siromaštvu.
Milenković je rođen 1928. godine u Nišu, gde je i započeo svoju bogatu karijeru 1947. godine. Za života je igrao u više od 30 filmova, preko 300 drama i serija, kao i oko 150 pozorišnih predstava. Ipak, uprkos impresivnom opusu, dobio je tek jednu nagradu – Nušićevu nagradu za životno delo, što je, kako je govorio, doživeo sa posebnim emocijama: „Čini mi se kao da neko kaže ‘Ajde daj mu, da ne umre bez nagrade’. Znajući kako se nagrade dele, bio sam ponosan što do sada nisam ni jednu dobio. To bi bio kuriozitet sam za sebe. I bio sam na to ponosan. Voleo sam da budem baš po tome zapisan u istoriji pozorišta. Nušić, koga sam često i rado igrao, mi je malo pokvario tu ideju.”
Njegova posvećenost poslu bila je poznata – nikada nije kasnio na probu ili snimanje, a nekada je sezonu završavao sa čak 172 odigrane predstave. Ipak, godine pred kraj života proveo je u skromnim uslovima, sa penzijom koju je sam opisivao kao bednu. „Penziju sam dočekao u siromaštvu, sumorno i nezasluženo. Sve se svelo na jednu bednu glumačku penziju. Nema nedelje da mi unuk ne dođe na ručak. Ćerka i unuk me paze, brižni su i unuk mi se zove Žika Milenković. I mislim da nema razloga da se postidi tog imena. U penzionerskim danima zbog nemaštine nisam mogao ni da kuvam svakog dana, nego po potrebi“, govorio je glumac.
Posebno se sećao detinjstva, kada su jedini pravi obrok imali nedeljom, a majka bi pitu delila na šest jednakih delova kako niko ne bi ostao gladan. „Pamtim te dane, mislio sam da su prošlost, a evo i sad me to dočekalo u penziji“, rekao je Milenković.
Žika Milenković preminuo je 18. marta 2008. godine, u osamdesetoj godini života, a njegova životna priča ostaje podsećanje na to koliko su i najveći umetnici često prolazili kroz teške trenutke.
