Nakon izlaska na berzu, procena vrednosti SpaceX-a dosegla 2,10 biliona dolara, a potražnja za IPO premašila 250 milijardi dolara

Kompanija SpaceX, koju vodi Ilon Mask, procenjena je na 2,10 biliona dolara (oko 2270 milijardi evra) nakon prvog dana trgovanja na berzi u petak, što je Masku donelo status prvog svetskog bilionera. Potražnja za IPO akcijama SpaceX-a premašila je 250 milijardi dolara, dok su vodeći univerziteti i brojni investitori bili primorani da ulažu u akcije ove kompanije zbog njenog uključivanja u glavne berzanske indekse.

Prema oceni poznatog ekonomiste Pola Krugmana, ovakva procena vrednosti i rast bogatstva Ilona Maska rezultat su “nameštenog sistema”. Krugman je izjavio: “Ovo je namešten sistem. Žao mi je, ali ovo je prava nameštaljka. Jasno je da je ceo sistem podešen tako da proizvede ovu apsurdnu procenu koja ga čini prvim svetskim bilionerom.” Krugman je posebno naglasio da vrednost SpaceX-a od 2,10 biliona dolara nema ekonomsko opravdanje ukoliko Mask nema istoriju “zaista rutinskog ostvarivanja tehnoloških čuda”.

Krugman je takođe kritikovao način na koji Mask upravlja svojim drugim kompanijama, uključujući Teslu i Neuralink, i izneo tvrdnju da je SpaceX “Ponzi šema”. On je ukazao na to da su mnogi investitori, uključujući univerzitetske fondove, ulagali u SpaceX ne zato što su to želeli, već zbog pozicije kompanije na berzanskim indeksima.

Dodatno, Krugman se osvrnuo na Maskovu kupovinu društvene mreže X (bivši Twitter) krajem 2022. godine, navodeći da je platforma pretvorena u “desničarsku, nacistima zaraženu pustoš”. Krugmanovi komentari dolaze u trenutku kada tržišna vrednost Maskovih kompanija postavlja nove rekorde i izaziva žestoke polemike među ekonomskim analitičarima.

IPO SpaceX-a i procena vrednosti od 2,10 biliona dolara pokrenuli su diskusiju o održivosti ovakvih tržišnih vrednovanja i ulozi institucionalnih investitora, dok Mask ostaje u fokusu globalne javnosti kao prvi čovek čije bogatstvo premašuje bilion dolara.

Stranim karticama u Srbiji tokom 2025. plaćeno robe i usluga u vrednosti od 211,26 milijardi dinara, uz 59 miliona transakcija

Narodna banka Srbije objavila je nacrt izmena Zakona o međubankarskim naknadama, kojim se uvodi ograničenje maksimalnih provizija i na kartice izdate u inostranstvu kada se njima plaća u Srbiji. Do sada su međubankarske naknade bile zakonski ograničene samo za kartice banaka sa sedištem u Srbiji, dok su strane kartice bile izuzete iz ovih propisa.

Prema novom predlogu, međubankarska naknada za plaćanje debitnom karticom iz inostranstva u prodavnicama u Srbiji ne može biti viša od 0,2 odsto vrednosti transakcije, dok je kod kreditnih kartica iz inostranstva maksimalna naknada ograničena na 0,3 odsto. Ova pravila sada se izjednačavaju sa ranijim ograničenjima za domaće kartice.

Kao što pokazuju podaci Narodne banke Srbije, tokom 2025. godine stranim karticama na bankomatima u Srbiji podignuto je 80,5 milijardi dinara kroz 3,3 miliona transakcija. Na prodajnim mestima, potrošači su stranim karticama platili robu i usluge u ukupnom iznosu od 211,26 milijardi dinara, pri čemu je zabeleženo 59 miliona transakcija.

Izmene zakona odnose se i na onlajn plaćanja: kod internet kupovine na domaćim sajtovima, maksimalna provizija za debitne kartice iz inostranstva iznosi 1,15 odsto, a za kreditne kartice 1,5 odsto vrednosti transakcije.

„Predložene izmene odnose se na proširenje obuhvata zakona i na međunarodne platne transakcije platnim karticama kako bi se dodatno unapredila transparentnost u poslovanju sa platnim karticama i snizili troškovi prihvatanja platnih kartica za trgovce u skladu sa praksom koja se primenjuje u Evropskoj uniji“, navela je Narodna banka Srbije.

Međubankarske naknade plaća banka prihvatilac, koja postavlja POS terminal kod trgovca, banci koja je izdala karticu, za svaku platnu transakciju. Trgovci ove troškove ugrađuju u cene proizvoda i usluga, pa ih na kraju snose svi potrošači.

Letovi do Atine dva puta nedeljno, do Tivta od 17. juna, ukupno 17 destinacija tokom letnje sezone

Aerodromi Srbije saopštili su da su sa niškog aerodroma ‘Konstantin Veliki’ od 14. juna uspostavljeni sezonski letovi do Atine, dok će od 17. juna biti dostupni i letovi do Tivta. Letovi do Atine i Tivta biće realizovani nacionalnom avio-kompanijom Er Srbija, a putnici će moći da lete do sredine septembra.

Letovi do Atine odvijaće se dva puta nedeljno, sredom i nedeljom, dok će letovi do Tivta biti organizovani sredom i subotom, potvrđeno je iz preduzeća Aerodromi Srbije.

Od 3. juna već je u funkciji linija iz Niša do Krfa, koju dva puta nedeljno (sredom i subotom) obavlja avio-kompanija Rajaner. U ponudi su i dve čarter linije turističkih agencija, do Antalije u Turskoj i Monastira u Tunisu, čime se dodatno proširuje izbor destinacija za putnike.

Prema saopštenju, tokom letnje sezone sa niškog aerodroma biće dostupno ukupno 17 destinacija, uključujući redovne linije i sezonske letove. Putnici mogu da biraju letove nacionalne avio-kompanije Er Srbija, kao i avio-prevoznika Rajaner i Viz er.

Svi detalji o redu letenja i terminima dostupni su na zvaničnom sajtu niškog aerodroma.