Prinos na petogodišnje obveznice porastao sa 4,59 na 5 odsto, javni dug centralnog nivoa iznosi 4.600 milijardi dinara

Republika Srbija se ove nedelje zadužila 27,6 milijardi dinara (oko 235 miliona evra) prodajom dinarskih obveznica, pri čemu je prinos investitorima povećan na pet odsto. Na aukciji su prodate petogodišnje državne obveznice iz reotvorene emisije, prvobitno emitovane 28. jula 2023. godine, a dospevaju 30. jula 2030. godine, sa kuponskom stopom od 4,5 odsto. Tržište je procenilo da je za privlačenje investitora potrebna viša zarada, pa je ponuđen prinos od pet odsto, što je za 0,41 procentnih poena više u poređenju sa prodajom iz iste emisije u maju, kada je prinos bio 4,59 odsto godišnje za obveznice u iznosu 2,2 milijarde dinara.

Analizom ovogodišnjih aukcija iste hartije od vrednosti vidi se postepen rast prinosa: u januaru je iznosio 4,49 odsto, na februar i mart 4,55 odsto, u maju 4,59 odsto, a u junu pet odsto. Ključni razlog naglog rasta su pogoršani uslovi zaduživanja usled geopolitičkih poremećaja.

Fiskalni savet ističe da, pored nivoa javnog duga kao udeo u BDP-u, treba pratiti i troškove kamata. Srbija se zadužuje po kamatnim stopama koje su skoro dvostruko više od proseka EU, izdvajajući za kamate 1,9 odsto BDP-a, dok je prosek EU 2,1 odsto, iako je javni dug Srbije približno upola manji od evropskog proseka.

Prema izveštaju Uprave za javni dug za april, učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u iznosilo je 41,5 odsto, dok je javni dug sektora države bio 41,9 odsto. Ukupan javni dug centralnog nivoa smanjen je za 17,1 milijardu dinara i krajem aprila iznosio je 4.600 milijardi dinara (39,2 milijarde evra). Emisija dve evroobveznice i jedne u dolarima, ukupno tri milijarde evra, nije evidentirana u aprilski izveštaj.

Do sada je tokom 2026. održano sedam aukcija državnih hartija od vrednosti, ukupnog obima 1,2 milijarde evra. Planirano je da država u ovoj godini zaduži 8,3 milijarde evra, a do maja je već emitovanjem obveznica obezbeđeno oko polovine tog iznosa.

Fiskalna strategija predviđa smanjenje javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto do kraja 2029. godine. Fiskalni savet ocenjuje da je i pored stabilnosti javnih finansija, prostor za fiskalnu politiku u srednjem roku uži nego što brojke sugerišu.

Program sprovodi edukaciju u više od 100 škola, a do kraja godine obuhvatiće 400 hiljada dece, uz 70 odsto koji menjaju navike

Kompanija Nestle obeležila je petnaestogodišnjicu sprovođenja programa ZdravoRastimo, kroz koji je više od 350 hiljada dece u preko 100 osnovnih škola širom Srbije prošlo edukaciju o zdravim životnim navikama. Jubilej je obeležen 10. juna 2026. godine u prisustvu nastavnika, partnera i predstavnika institucija kao što su Savez za školski sport Srbije, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Privredna komora Srbije i Shtreber platforma za učenje.

Program je utemeljen na suzbijanju gojaznosti kod dece i tokom godina je unapređen, uključujući decu sa smetnjama u razvoju i vršnjačku edukaciju, uz proširenje edukativnih materijala na digitalne kanale dostupne čitavim porodicama. Nestle navodi da će do kraja godine ZdravoRastimo obuhvatiti oko 400 hiljada dece, dok ankete pokazuju da blizu 70 odsto polaznika nakon edukacije uvodi ili razmatra uvođenje zdravih navika u svakodnevni život.

„ZdravoRastimo ne daje dnevne i prolazne ideje, već usađuje navike koje ostaju i koje grade zdrave generacije. Naša vizija je izgradnja šire svesti o značaju izbalansirane ishrane i fizičke aktivnosti, kao i donošenje svesnih i informisanih odluka pri odabiru namirnica i pripremi obroka“, izjavila je Marjana Davidović, generalna direktorka Nestle Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija.

Program je jedinstven jer je potpuno nebrendiran, a edukaciju o zdravim navikama sprovode isključivo nastavnici. Svake godine nastavnici prolaze dodatnu obuku, a sadržaj programa se stalno osvežava aktuelnim temama iz oblasti ishrane i zdravlja, uključujući imunitet, proteine i značaj celog zrna.

Na panel diskusiji pod nazivom „Čista petica za prvih 15: ZdravoRastimo za zdravije sutra“ učestvovali su Koraljka Novina Brkić (nutricionistkinja Nestle), Željko Tanasković (predsednik Saveza za školski sport Srbije), dr sci. med. Tamara Tomašević (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“), Vesna Pešov (nastavnica OŠ „Tanasko Rajić”, Čačak) i Ivana Milićević (nutricionistkinja).

Željko Tanasković je istakao: „Kroz besplatne školske sportske sekcije i sistem takmičenja nudimo bezbedno okruženje gde svako dete može da pronađe aktivnost koja mu prija. Moramo stvoriti kontra težu sedenju ispred telefona i računara, pokazujući tinejdžerima da su timski duh i boravak na terenu nezamenljiva podrška njihovom mentalnom i fizičkom zdravlju.”

Uvodno izlaganje dr Gorana Vukomanovića iz Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“ ukazalo je da se u Srbiji broj gojazne dece utrostručio u poslednje dve decenije, a kao ključna rešenja istaknuti su rana prevencija, zdrava ishrana, fizička aktivnost i kvalitetan san.

Na svečanosti su uručene zahvalnice dugogodišnjim partnerima i nagrade za lični doprinos razvoju programa, kao i priznanja za najbolje učeničke video radove na temu zdrave ishrane iz OŠ „Đura Jakšić“ iz Beograda, OŠ „Dr Tihomir Ostojić“ iz Ostojićeva i OŠ „Jovan Popović“ iz Kikinde.

Inflacija premašuje 4,5 odsto, evroobveznice od 2,9 milijardi evra unapred finansirale potrebe Srbije

Austrijska finansijska institucija Erste grupa podigla je prognozu privrednog rasta Srbije za 2026. godinu na 2,9 odsto, što je za 0,3 procentna poena više u odnosu na prethodnu procenu iz marta. Prognoza rasta BDP za 2027. godinu ostala je nepromenjena i iznosi 4 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju analitičara ove banke.

Kako se navodi, revizija naviše posledica je dobrih rezultata u prvom kvartalu 2026. godine, snažnog rasta zarada i zategnutog tržišta rada, što zajedno podstiče domaću potrošnju. Dodatni impuls daju infrastrukturni i građevinski projekti vezani za Ekspo 2027, kao i solidan izvoz zahvaljujući stabilnoj proizvodnji automobila u fabrici Stelantis. Analitičari očekuju i pozitivan preokret kod zaliha u drugoj polovini godine, kada se razreši kompleksna situacija oko kompanije NIS.

Erste grupa upozorava na izvesno ubrzanje inflacije, koju pogone rast cena energenata i produženi sukobi na Bliskom istoku, dok cene sirove nafte tipa Brent ostaju za trećinu iznad predratnog nivoa. Prosečna inflacija u Srbiji za ovu godinu procenjuje se na oko 4 odsto, ali se očekuje da u drugoj polovini 2026. godine privremeno pređe gornju granicu cilja Narodne banke Srbije, koja iznosi 4,5 odsto. Na skok inflacije uticaće i efekat niske baze iz prethodne jeseni, kada su državne uredbe ograničile marže na hranu. Prema procenama, inflacija će se od septembra kretati između pet i šest odsto i zadržaće se na tom nivou do sredine 2027.

Javne finansije Srbije trenutno su stabilne, a uspešno izdavanje evroobveznica u iznosu od 2,9 milijardi evra krajem aprila unapred je obezbedilo finansiranje spoljnih potreba za 2026. godinu. Ovim je izbegnut rizik od novog zaduživanja na međunarodnom tržištu u drugoj polovini godine, u periodu mogućih predizbornih rizika i rasta troškova zaduživanja.

U izveštaju se navodi da će prema baznom scenariju Narodna banka Srbije zadržati referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto sve do kraja 2027. godine, a da se prvo smanjenje očekuje tek 2028. godine, pod uslovom stabilizacije cena energenata. Budžetski deficit Srbije biće na nivou oko tri odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, uz stabilan javni dug, zaključuju analitičari Erste grupe.