Zlato dostiglo maksimum od 5.586,20 dolara, potom palo na 3.974,51 dolara zbog očekivanog rasta kamatnih stopa

Cena zlata zabeležila je pad od 16 odsto u periodu od aprila do juna 2026. godine, što predstavlja najlošiji kvartalni rezultat još od drugog tromesečja 2013. Investitori su izgubili interesovanje za imovinu bez prinosa usled mogućeg rasta kamatnih stopa, kako pokazuju ekonomske analize. Početkom godine zlato je dostiglo istorijski maksimum od 5.586,20 dolara po unci, ali je potom došlo do naglog pada.

Rat na Bliskom istoku uticao je na povećanje cena energenata, što je podstaklo strah od inflacije i mogućnost daljeg povećanja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi, prenosi CNBC. Fjučersi zlata su 1. jula u ranoj trgovini pali za 1,24 odsto na 3.989 dolara, dok je cena zlata na spot tržištu zabeležila pad od 0,82 odsto i iznosila 3.974,51 dolar.

Srebro je takođe pretrpelo oštar pad: fjučersi su izgubili 3,34 odsto i trgovali se na 57,49 dolara, dok je spot cena srebra pala za 1,31 odsto na 57,8 dolara.

Investicioni institut Amundi ukazuje da bi strožije monetarne mere, uz visok javni dug i težnje centralnih banaka da diverzifikuju rezerve van dolara, mogle povećati tražnju za zlatom i drugim plemenitim metalima u drugoj polovini godine. Najnovije istraživanje Svetskog saveta za zlato pokazuje da sve veći broj centralnih banaka planira povećanje zlatnih rezervi u narednih godinu dana, što znači da optimizam na tržištu nije u potpunosti nestao.

Cene energenata porasle 8,7 odsto, dok je inflacija u Nemačkoj smanjena na 2,4 odsto

Godišnja inflacija u evrozoni pala je u junu na 2,8 odsto, prema preliminarnoj proceni Evrostata, što je pad u odnosu na majskih 3,2 odsto. Ovaj rezultat pre svega je posledica slabijeg rasta cena energenata, koji su u junu porasli za 8,7 odsto na godišnjem nivou, dok je u maju rast iznosio 10,8 odsto.

Rast cena u sektoru usluga takođe je usporen i iznosi 3,2 odsto međugodišnje, što je niže u poređenju sa 3,5 odsto iz prethodnog meseca. Inflacija u kategoriji hrane, alkohola i duvana iznosila je 1,6 odsto, što je manje u odnosu na 1,9 odsto iz maja. Cene industrijskih proizvoda, izuzimajući energiju, beleže rast od svega 0,9 odsto, što je isti nivo kao i u prethodnom mesecu.

Analiza po najvećim privredama evrozone pokazuje da je inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u Nemačkoj smanjena sa 2,7 odsto u maju na 2,4 odsto u junu. U Francuskoj je inflacija takođe pala, sa 2,8 odsto na 2 odsto, dok je u Italiji zabeležen blagi pad sa 3,2 odsto na 3,1 odsto. U Španiji je stopa inflacije ostala stabilna na 3,6 odsto, navodi se na veb stranici Evrostata.

Prema ekonomskim analizama, usporavanje inflacije u evrozoni rezultat je pre svega promena u cenama energenata i slabijeg rasta cena u uslužnom sektoru i kategoriji hrane, alkohola i duvana.

Čak 45% ispitanika iz Srbije želi da nauči osnove lokalnog jezika, što je najviši procenat u Evropi

Prema najnovijem istraživanju kompanije Mastercard, više od polovine građana Srbije (55%) planira da na sledećem putovanju stekne novu veštinu, dok je evropski prosek 48%. Analiza je obuhvatila više od 27.000 putnika iz 28 evropskih zemalja, a podaci pokazuju da Srbija prednjači u želji za učenjem jezika – čak 45% građana Srbije želi da savlada osnove lokalnog jezika za osnovnu komunikaciju tokom putovanja, što je najviši procenat među svim analiziranim zemljama i znatno iznad evropskog proseka od 30%.

U 2026. godini, 35% građana Srbije planira putovanje čiji je glavni motiv sticanje novih znanja, što je približno evropskom proseku od 37%. Najmlađe generacije prednjače u ovom trendu: 57% ispitanika uzrasta od 18 do 24 godine i 52% onih od 25 do 34 godine već je isplaniralo putovanja usmerena na učenje.

Pored jezika, građani Srbije pokazuju veliko interesovanje za kulinarske veštine – 35% želi da unapredi znanja kroz radionice sa lokalnim kuvarima, naspram 28% ispitanika iz Evrope. Takođe, 31% građana Srbije želi da iz prve ruke upozna proces nastanka lokalnih proizvoda poput vina ili sireva.

Većina ispitanika iz Srbije (59%) smatra da putovanja imaju veću vrednost kada donesu nova znanja, dok 54% ističe da su veštine vrednije uspomene od klasičnih suvenira (u Evropi 48%). Ovi rezultati pokazuju da raste vrednost iskustava u odnosu na materijalne stvari. Gotovo polovina građana Srbije (46%) spremna je da izdvoji više novca za putovanja koja uključuju učenje veština, pri čemu prednost daju malim i srednjim preduzećima koja nude autentična iskustva, dok je evropski prosek 42%.

Sektor turizma u Evropskoj uniji zapošljava svakog devetog stanovnika i doprinosi sa 10,5% BDP-a. “Današnji putnici traže iskustva koja ostavljaju trajan utisak – ne samo kroz uspomene, već i kroz veštine koje koriste dugo nakon povratka kući. Bilo da je reč o proizvodnji vina, obradi drveta, grnčarstvu ili slikanju, sve više ljudi ulaže u autentična lokalna iskustva koja im približavaju kulturu destinacije”, izjavila je Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u Mastercard Ekonomskom Institutu.

Jelena Sretenović, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u Mastercardu, dodala je: “Više od polovine građana Srbije želi da se sa putovanja vrati bogatije za novo znanje, a po želji da nauče lokalni jezik smo prvi u Evropi. Upravo takva radoznalost velika je prilika za škole kuvanja, porodične vinarije i zanatske radionice da svoje znanje pretvore u nezaboravna iskustva. Kroz platformu Priceless.com i saradnju sa malim i srednjim preduzećima, Mastercard povezuje korisnike kartica sa autentičnim doživljajima i doprinosi razvoju lokalnih zajednica.”