Najviša sudska instanca donela odluku kojom se omogućava državama da ograniče učešće transrodnih sportista, potvrđeno za Zapadnu Virdžiniju i Idaho

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je 30. juna 2026. godine odluku kojom podržava zakone pojedinih saveznih država koji zabranjuju transrodnim sportistima takmičenje u ženskim i dečijim sportskim timovima. Odluka suda odnosi se na slučajeve iz Zapadne Virdžinije i Idaha, gde su ranije usvojeni propisi koji ograničavaju učešće transrodnih osoba u školskim sportovima na osnovu pola upisanog pri rođenju.

Sud je ovom odlukom potvrdio validnost zakona koji su izglasani u tim državama, nakon što su se protiv tih mera žalile pojedine strane i organizacije. Slučajevi su poznati kao West Virginia v. B.P.J. i Little v. Hecox. Presudom se utvrđuje da pojedine države imaju pravo da uređuju pravila učešća u školskim sportskim takmičenjima i donose odluke o tome ko može da nastupa u ženskim i dečijim ekipama.

Odluka Vrhovnog suda doneta je nakon što su niži sudovi razmatrali ustavnost državnih propisa i privremeno blokirali njihovu primenu u nekim slučajevima. Sud je sada presudio u korist država, čime je potvrđena mogućnost primene ovakvih zabrana. U zvaničnom saopštenju navodi se da će zakon Zapadne Virdžinije i Idaha ostati na snazi dok se ne okončaju svi sudski postupci koji su u toku.

Prema informacijama iz sudskih dokumenata, zagovornici ovih zabrana tvrde da su mere donete radi očuvanja fer uslova u sportskim takmičenjima i zaštite devojčica i žena. Sa druge strane, protivnici smatraju da ovakve zabrane ograničavaju prava transrodnih osoba i mogu dovesti do diskriminacije. Odluka Vrhovnog suda ne predstavlja kraj sudskih procesa, ali znači da propisi mogu biti primenjivani do konačne odluke nižih sudova.

Ova odluka je deo šireg pravnog procesa i debate u Sjedinjenim Državama u vezi sa pravima transrodnih osoba, naročito u oblasti sporta. Povodom presude, predstavnici strana u postupku najavili su da će nastaviti sa sudskim i pravnim inicijativama. Prema navodima iz sudskih dokumenata, slični zakoni usvojeni su i u drugim saveznim državama, a ova presuda može imati uticaj i na buduće slučajeve širom zemlje.

Ovo je najnoviji razvoj u pravnim sporovima koji se odnose na učešće transrodnih sportista u školskim i univerzitetskim sportskim takmičenjima u SAD. Dodatne informacije i reakcije očekuju se u narednom periodu kako se procesi budu odvijali.

Iranske vlasti pokrenule istragu, regionalni analitičari ukazuju na moguće ciljanje vojnih i naučnih lidera

Dva smrtna slučaja visokih zvaničnika u Iranu, zabeležena u razmaku od nekoliko dana, izazvala su zabrinutost u bezbednosnim krugovima zemlje i pokrenula spekulacije o mogućoj umešanosti stranih obaveštajnih službi. Prema zvaničnim izvorima, Mohamed Akbarzadeh, zamenik komandanta za politička pitanja i portparol Mornarice Islamske revolucionarne garde (IRGC), preminuo je nakon saobraćajne nesreće na autoputu u jugoistočnoj provinciji Kerman. Zvaničnici navode da je njegovo vozilo prevrnuto, a Akbarzadeh je podlegao povredama u medicinskom centru.

Nasuprot tome, regionalni izveštaji navode mogućnost da je Akbarzadehov automobil namerno udaren neidentifikovanim vozilom, što dodatno podgreva sumnje u okolnosti nesreće. Akbarzadeh je bio i politički savetnik Modžtabe Hameneija, sina vrhovnog vođe Alija Hameneija, a nedavno mu je Evropska unija uvela sankcije zbog aktivnosti u Hormuškom tesnacu.

Drugi slučaj odnosi se na smrt dr Ebrahima Hoseina, nuklearnog naučnika angažovanog u državnom programu za atomsko istraživanje. On je ubijen kada su nepoznati napadači otvorili vatru na njegov konvoj dok se kretao ka Nejšaburu, pri čemu su poginula i dvojica pripadnika njegovog obezbeđenja. Niko još nije preuzeo odgovornost za ovaj napad.

Iranske institucije pokrenule su istragu oba incidenta. Prema navodima bezbednosnih analitičara, ovi napadi podsećaju na prethodne operacije koje se pripisuju izraelskim službama, naročito zbog načina izvršenja i odabira meta. Zvaničnici ističu da Iran često ovakve događaje pripisuje prirodnim uzrocima ili nesrećama kako bi sprečio paniku i izbegao pritisak za vojnu reakciju.

“Bilo da se radi o saobraćajnoj nesreći ili oružanom napadu, poruka je jasna – bezbednosni perimetar je kompromitovan”, izjavio je anonimni obaveštajni analitičar. U toku su opsežne istrage više agencija, ali analitičari smatraju da su ovakvi incidenti razotkrili ozbiljne ranjivosti u iranskom kontraobaveštajnom sistemu.

Naučnici analizirali ponašanje korisnika, rezultati sugerišu da AI može podstaći sličnost u izborima, navodi studija

Nedavna akademska studija razmatra potencijalni uticaj upotrebe veštačke inteligencije (AI) na obrasce donošenja odluka kod ljudi, sa fokusom na svakodnevne izbore i ponašanja. Prema navodima istraživača sa poslovne škole Univerziteta Kolumbija, analizirani su podaci više od 110.000 odluka koje je donelo 1.000 osoba, a rezultati su upoređeni sa izborima koje su kreirali generički i personalizovani AI agenti.

U istraživanju su korišćeni i podaci sa Facebook aplikacije myPersonality, preko koje su korisnici davali dozvolu za učešće u testovima ličnosti u okviru naučne analize. Na osnovu prikupljenih informacija, autori studije navode da AI agenti zasnovani na tzv. velikim jezičkim modelima često nude informacije i preporuke koje reflektuju najčešće izbore u populaciji.

Kako objašnjava profesor Sandra Matz, jedan od autora studije, ovakvi modeli funkcionišu tako što predviđaju najverovatniju sledeću reč u rečenici ili događaj u sekvenci, što za rezultat ima prosečnost u preporukama. “Kada AI daje preporuku za izbor filma ili boje za zid, rezultat je najčešće homogenizovan i sličan za sve korisnike”, navodi Matz.

Dalje se navodi da, kada se korisnici oslanjaju na AI u svakodnevnim odlukama – poput izbora destinacije za odmor ili kupovine obuće – postoji tendencija da se odlučuju za najčešće varijante, dok ređe biraju neuobičajene ili specifične opcije. Studija ističe da AI agenti generalno izbegavaju rizik, što je rezultat načina na koji su programirani, s ciljem da korisnicima nude poznate i proverene izbore.

Prema rečima istraživača, ovaj pristup može suziti spektar tema i preferencija koje korisnici istražuju, podstičući navike koje su u skladu sa uobičajenim i očekivanim obrascima ponašanja. “AI agenti podstiču ponašanje ka normativnim opcijama i smanjuju raznovrsnost izbora pojedinaca”, navodi se u studiji.

Autori naglašavaju da ova tehnologija ne mora nužno da funkcioniše na taj način, ali u praksi često jeste tako zbog načina obuke modela. U zaključku, istraživanje sugeriše da je važno nastaviti istraživanje načina na koje AI može doprineti raznolikosti u ljudskim iskustvima i odlukama, kako bi se izbeglo potencijalno smanjenje kompleksnosti svakodnevnog života.