Prvi tanker sa 40.000 tona dizel goriva namenjen SAD uskoro polazi, cene na svetskom tržištu već su pale.

Pripreme za otpremu dizel goriva iz Rusije u Sjedinjene Američke Države ulaze u završnu fazu, a prvi tanker sa dizelom biće poslat u naredna dva do tri dana, kako je najavio predsednik Vladimir Putin nakon sastanka sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom u Sankt Peterburgu. Ova isporuka deo je dogovora Moskve i Vašingtona o snabdevanju američkog tržišta ruskim dizel gorivom.

“Prvi tanker će krenuti za dva ili tri dana, 40.000 tona, i ići će jedan za drugim”, izjavio je Putin tokom razgovora sa Vitkofom. On je dodao da se priprema isporuka u nekoliko brodova, naglašavajući značaj ovog dogovora za globalno tržište.

Pripreme za isporuku dizela iz Rusije u SAD

Prema zvaničnoj izjavi, Rusija će uskoro poslati prvi tanker sa dizel gorivom prema SAD, a planirano je da brodovi polaze jedan za drugim. Ovaj korak dolazi nakon što su obe strane objavile dogovor o snabdevanju, a tržište je odmah reagovalo.

“Trenutno pripremamo isporuke u nekoliko brodova, tankera”, naglasio je Putin. On je istakao da je posle objave o isporuci dizela iz Rusije, došlo do pada cena dizela na svetskim tržištima za pet do šest procenata. Ovaj potez ima značajan uticaj na globalno tržište nafte i goriva.

Dogovor Moskve i Vašingtona: uticaj na tržište i izjave zvaničnika

Dogovor između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država postignut je 9. oktobra, kada su predsednici dve zemlje razgovarali telefonom. Nakon tog razgovora, američki lider je izjavio da je postignut dogovor o isporukama dizel goriva iz Rusije, ocenjujući da su SAD veoma zadovoljne što dobijaju ruski dizel i da im je on potreban.

Osim toga, tokom sastanka u Sankt Peterburgu, Putin je ukazao na značaj poverenja u odnosima sa Iranom kada je reč o rešavanju sukoba na Bliskom istoku. “Imamo poseban, poverljiv odnos sa Iranom, sa našim partnerima u Iranu, jer je on građen decenijama. Ako možemo bilo šta da učinimo da rešimo ovu krizu, rado ćemo to učiniti. Naši predlozi u ovoj oblasti su takođe dobro poznati”, rekao je Putin.

Humanitarna pitanja i zahvalnost prvoj dami SAD

Na kraju sastanka, Putin je izrazio posebnu zahvalnost prvoj dami SAD, Melaniji Tramp, za njen doprinos rešavanju humanitarnih pitanja u Ukrajini. “Želeo bih da vas zamolim da prenesete moje najiskrenije reči zahvalnosti ne samo predsedniku, već i njegovoj supruzi, prvoj dami, za njen doprinos rešavanju humanitarnih pitanja”, izjavio je ruski predsednik.

Kao rezultat ovih događaja, prvi tanker sa dizel gorivom iz Rusije uskoro će krenuti ka SAD, a stručnjaci očekuju da će ovaj dogovor imati dugoročne posledice na globalno tržište goriva. Prema najavama, isporuke će se nastaviti u narednim danima, što bi trebalo dodatno da utiče na stabilizaciju cena dizela na svetskom nivou.

Premijer Albanije tvrdi da su protesti u zemlji orkestrirani, te najavljuje oštre mere protiv nasilnika i posebne registre.

Premijer Edi Rama izjavio je danas da je, prema njegovim rečima, “eskalacija nasilja u Albaniji” rezultat orkestriranih aktivnosti unutrašnjih i spoljnih faktora. On je upozorio da ovakvi protesti, praćeni nasiljem, nisu izolovan slučaj, već da se slični fenomeni javljaju i u drugim evropskim zemljama. Ova izjava dolazi nakon osmodnevnih protesta tokom kojih su demonstranti, među kojima su bili i studenti, napadali institucije i banke.

Rama je na sastanku sa čelnicima bankarskog sektora naglasio da će svi koji su tokom protesta nasilno delovali snositi pune posledice. “Svi oni koji su digli ruku protiv države imaće senku države iza sebe dok ne nadoknade štetu koju su naneli. Progonićemo one u kapuljačama”, rekao je Rama, ističući odlučnost vlade da uvede red.

Oštre mere protiv nasilnika i novi registar

Prema najavi premijera, vlada Albanije sprema paket mera koji će biti objavljen uskoro. Ove mere podrazumevaće uspostavljanje posebnog registra za nasilne osobe. Takvim licima biće onemogućen pristup hotelima i aerodromima, a porodicama maloletnika koji učestvuju u nasilju biće ispostavljen račun za svu pričinjenu štetu. Rama je naveo da će profili koji podstiču nasilje biti deanonimizovani i da će se pratiti oni koji tokom protesta nose kapuljače.

Osim toga, vlada će zatvoriti mnoge prilaze prevoznim sredstvima, hotelima i aerodromima za osobe koje se nađu u ovom registru. Premijer je naglasio da slične mere već primenjuju Italija i Francuska, te da Albanija sprovodi konsultacije sa zemljama Evropske unije u cilju zajedničkog odgovora na ovakve pojave.

Eskalacija nasilja u Albaniji: širi evropski kontekst

Rama je ukazao da je eskalacija nasilja u Albaniji povezana sa događajima u drugim evropskim državama. Kako je objasnio, protesti uz upotrebu kamenja i vatre predstavljaju fenomen koji prevazilazi granice Albanije. “Nasilje nema mesta u Albaniji. Dijalog i razmena ideja su jedini prihvatljivi načini izražavanja nezadovoljstva”, izjavio je premijer.

On se osvrnuo i na protest iz 2018. godine, kada su učenici i nastavnici mirno iskazivali svoje stavove, poredeći to sa poslednjim dešavanjima gde su neki učesnici nosili stranačke zastave i oštećivali imovinu. Rama je poručio da će Albanija nastaviti da sarađuje sa evropskim partnerima kako bi se nasilnicima uskratio pristup putovanjima i javnim mestima.

Na kraju, premijer je naglasio da je prioritet države da spreči širenje nasilja i da zaštiti javni red. Vlada je već započela rad sa institucijama Evropske unije kako bi odgovor na eskalaciju nasilja bio što efikasniji. Prema njegovim rečima, Albanija neće tolerisati nasilje i svi odgovorni biće sankcionisani u skladu sa zakonom.

Slučaj iz Tenesija otvara raspravu o etici i pravu nakon neuspelog pogubljenja, dok advokati traže oslobađanje.

Krista Pajk, osuđenica na smrt iz američke savezne države Tenesi, preživela je čak dve smrtne doze pentobarbitala tokom neuspelog pogubljenja. Ovaj događaj, koji se odigrao pre nekoliko dana, pokrenuo je široku debatu o etici i pravnim posledicama pogubljenja koja ne uspeju, izazivajući veliki pravni i medicinski skandal u Sjedinjenim Državama.

Pravni skandal u SAD: šta sledi nakon neuspelog pogubljenja

Kada je pokušano pogubljenje Kriste Pajk, svedoci su izvestili o dramatičnim scenama. Telo osuđenice izvinulo se u oblik slova „V“, dok je vrištala od bolova. Iako je primila dve pune doze smrtonosnog pentobarbitala, preživela je, što je izuzetno redak slučaj u američkom pravosuđu. Stručnjaci tvrde da je moguće da lek nije pravilno ubrizgan u krvotok, već van vene, što je izazvalo ozbiljna oštećenja tkiva i trajne zdravstvene posledice za osuđenicu. Dr Svetlana Stanišić, profesor fizičke hemije, objasnila je da je verovatno došlo do medicinske greške ili neadekvatne primene leka. Osim toga, naglasila je da lekari često odbijaju učešće u pogubljenjima, pa injekciju obično daje nestručno osoblje, a kvalitet supstance može biti upitan.

Advokati koriste propuste: smrtna kazna formalno izvršena?

Pravni tim Kriste Pajk poziva se na Osmi amandman Ustava SAD, koji zabranjuje okrutno i nečovečno postupanje. Advokat Aleksandar Cvejić istakao je pravni apsurd: „Ako je nad njom smrtna kazna formalno izvršena, a ona je preživela, postavlja se pitanje da li država ima pravo da pokuša ponovo.“ On dodaje da po zakonu ne može biti dva puta kažnjena za isto delo, što otvara mogućnost da bude puštena na slobodu. Istraga o propustima u pogubljenju je u toku, dok je guverner Tenesija privremeno obustavio sve smrtne kazne i naložio nezavisnu istragu. Očekuje se da će pravna borba potrajati godinama, a ključni argument odbrane biće dokazano mučenje tokom neuspelog pogubljenja.

Pozadina slučaja i zdravstvene posledice

Krista Pajk je osuđena na smrtnu kaznu zbog brutalnog ubistva drugarice kada je imala 18 godina. Iako su advokati godinama pokušavali da izmene presudu, pravosnažna odluka ostala je nepromenjena sve do incidenta u prostoriji za pogubljenje. Nakon neuspelog pokušaja, ona je suočena sa ozbiljnim neurološkim oštećenjima i oduzetim rukama. U međuvremenu, ostaje iza rešetaka, dok se čeka konačna odluka suda i završetak istrage o pogubljenju. Slučaj „smrtna kazna u Americi“ sada dobija novo značenje i postavlja pitanje granica etike i prava.