Vojni izvori potvrđuju dvadeset udara tokom druge polovine juna, pogođeni strateški objekti na teritoriji Rusije

Tokom druge polovine juna, ukrajinske snage izvele su seriju dalekometnih udara na strateške ciljeve duboko unutar teritorije Ruske Federacije, potvrđeno je iz vojnih izvora. U napadima su, između ostalog, pogođene rafinerije u Tjumenju i Volgogradu, kao i ključni objekti vojne i energetske infrastrukture.

Prema dostupnim podacima, meta ukrajinskih napada bilo je ukupno sedam naftnih rafinerija, dve velike naftne baze, naftni tanker iz ruske flote, dva lučka postrojenja i dva centra za svemirske komunikacije. Takođe, raketni udari su zabeleženi na dva preduzeća ruskog vojno-industrijskog kompleksa u Voronježu i Volgogradu. Udaljenost pojedinih ciljeva, kao što je rafinerija u Tjumenju, prelazi dve hiljade kilometara od linije fronta.

Zvaničnici navode da ovi napadi imaju direktan uticaj na operativne i logističke kapacitete ruskih trupa, kao i na snabdevanje gorivom, što se ogleda u svakodnevnim nestašicama i redovima na benzinskim stanicama širom Rusije. “Napadi na pogone za proizvodnju naoružanja i energetsku infrastrukturu značajno otežavaju funkcionisanje okupacionih snaga”, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Prema poslednjim presecanjima, u periodu od dve nedelje izvedeno je ukupno dvadeset preciznih udara na strateške ciljeve. Istraga o posledicama napada je u toku, a nadležne službe procenjuju štetu i analiziraju uticaj na vojnu i civilnu infrastrukturu.

Zvaničnici ističu da sistematsko iscrpljivanje energetskog sektora i vojno-industrijske baze predstavlja deo šire strategije ukrajinskih snaga. “Cilj napada je smanjenje sposobnosti protivničke strane da nastavi ofanzivne operacije”, izjavio je portparol vojnih vlasti.

Međunarodni izvori potvrđuju promene u režimu prolaza tankera, dogovor privremeno olakšao tranzit, ali dugoročna stabilnost ostaje neizvesna

Nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenule zajedničke vojne operacije protiv Irana u februaru, iranske vlasti su reagovale merama usmerenim na kontrolu Ormuskog moreuza, saopštili su međunarodni izvori. Ovaj morski prolaz, kroz koji je do sukoba prolazila petina svetske proizvodnje nafte, bio je privremeno zatvoren za brodove koji nisu imali dozvolu od iranskih vlasti.

Prema navodima sa terena, iranska strana je pretila ili intervenisala protiv brodova koji nisu tražili njenu saglasnost za prolazak, što je dovelo do zastoja pomorskog saobraćaja i naglog rasta cena nafte na svetskim tržištima. Ove mere su uticale na globalno snabdevanje energentima, uključujući i Sjedinjene Države, gde su cene goriva zabeležile značajan rast.

Pomeranje u režimu prolaza zabeleženo je nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju između SAD i Irana pre dve nedelje. Prema ovom dokumentu, dogovoreno je ukidanje ograničenja i omogućavanje slobodnog tranzita kroz Ormuski moreuz u trajanju od najmanje 60 dana, tokom kojih se očekuju pregovori o širem mirovnom sporazumu. Ove odredbe su dovele do postepenog povećanja broja prolazaka tankera kroz ovaj strateški pravac.

Ipak, stručnjaci navode da će, bez obzira na ishod budućih pregovora, režim u Ormuskom moreuzu verovatno ostati promenjen u odnosu na stanje pre konflikta. Neki analitičari ukazuju na to da će Iran i dalje imati značajan uticaj na kontrolu pomorskog saobraćaja, dok međunarodni akteri pažljivo prate razvoj događaja.

Ormunski moreuz je od velikog strateškog značaja za globalnu trgovinu energentima, a svaka promena u režimu njegovog korišćenja ima direktan uticaj na svetska tržišta. Dosadašnje reakcije međunarodne zajednice uglavnom su usmerene ka pozivima na stabilnost i slobodan protok roba, dok se očekuje nastavak pregovora između glavnih aktera.

Nije bilo izveštaja o novim incidentima ili blokadama od potpisivanja memoranduma, ali izvori sa terena podsećaju da se situacija može brzo promeniti u slučaju zastoja u pregovorima ili novih tenzija u regionu.

Direktor Afričkih centara za kontrolu bolesti upozorava na rastuće troškove i širenje zaraze

Više od 830 slučajeva ebole potvrđeno je u tri provincije Demokratske Republike Kongo, dok je 196 osoba preminulo od posledica ove bolesti, saopštili su zvaničnici Afričkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti. Epidemiju izaziva redak Bundibugyo soj za koji trenutno ne postoji odobreno lečenje ni vakcina.

Direktor Afričkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, Žan Kaseja, naglasio je na sastanku lidera i donatora da je za kontrolu širenja virusa u narednih šest meseci potrebno 518 miliona dolara (oko 56,8 milijardi dinara), dok je do sada prikupljen manje od petine tog iznosa. On upozorava da, ukoliko sredstva ne budu obezbeđena u naredne četiri nedelje, troškovi borbe protiv epidemije mogli bi porasti na 1,5 milijardi dolara (oko 164,7 milijardi dinara), a u slučaju daljeg odlaganja čak do 7,5 milijardi dolara (oko 823,5 milijardi dinara).

Stručnjaci ističu tri glavna izazova u suzbijanju epidemije: nedostatak kapaciteta za lečenje obolelih, otpor zajednice prema zdravstvenim radnicima i tradicionalne sahrane koje podstiču širenje zaraze. Posebno zabrinjava činjenica da se trenutno prati samo 12% kontakata zaraženih osoba, što otežava kontrolu nad epidemijom. “To znači da još uvek ne znamo pravu magnitudu ove epidemije”, upozorio je Kaseja.

Prema procenama, ukoliko se situacija ne stabilizuje, krizna situacija u Kongu može nadmašiti epidemiju iz Zapadne Afrike tokom koje je između 2014. i 2016. godine preminulo više od 11.000 ljudi. Zdravstvene službe na terenu suočene su sa nedostatkom zaštitne opreme i rizikom po sopstvene živote, dok je međunarodna pomoć u odnosu na prethodne epidemije usporena, iako su pojedine države najavile dodatnu podršku.

“Cena nečinjenja biće astronomska”, poručio je Kaseja, pozivajući na hitnu reakciju međunarodne zajednice.