Nakon Trampovog direktnog poziva, Ilon Mask omogućio je Ukrajini pun pristup Starlink sistemu, što menja situaciju na frontu.

Donald Tramp zatražio je povratak Starlinka Ukrajini, a Ilon Mask je ubrzo omogućio ukidanje ograničenja na korišćenje satelitskog sistema. Ova vest dolazi nakon što su se pojavile informacije o blokadi Starlinka na ukrajinskom ratištu, što je izazvalo zabrinutost među ukrajinskim snagama i međunarodnom javnošću. Prema saopštenju zvaničnika, američki predsednik je lično kontaktirao vlasnika kompanije SpaceX i zatražio da se omogući nesmetan pristup ovom ključnom komunikacionom resursu za Ukrajinu.

Trampov poziv Masku i efekti na upotrebu Starlinka

Zbog ranije uvedenih ograničenja na korišćenje Starlinka, ukrajinska vojska suočila se sa ozbiljnim problemima u komunikaciji i upravljanju dronovima na frontu. Tramp je, prema navodima visokih američkih zvaničnika, insistirao da Ilon Mask odmah ukine blokade i omogući punu funkcionalnost Starlink sistema. Kao rezultat toga, sistem je ubrzo počeo da funkcioniše u punom kapacitetu, što je znatno olakšalo rad ukrajinskih snaga.

Starlink kao ključni alat za ukrajinsku vojsku

Prema dostupnim informacijama, ukrajinska vojska u velikoj meri zavisi od Starlinka kada je u pitanju komunikacija na bojnom polju, ali i za upravljanje dronovima i izvođenje napada. Ograničenja koja su prethodno postojala paralisala su protivvazdušnu odbranu i operacije protiv ruskih snaga, što je dodatno otežalo situaciju na frontu. Ukidanje blokade omogućilo je ponovnu uspostavu stabilne veze, što je za ukrajinske snage od izuzetnog značaja.

Reakcije američkih zvaničnika i uticaj na front

Iako je državni sekretar Marko Rubio navodio da američka vlada ne utiče na odluke privatnih kompanija, Trampova direktna intervencija očigledno je imala presudan efekat. Ova promena omogućila je Ukrajini da nastavi upotrebu Starlinka u vojne svrhe bez dodatnih ograničenja. Na taj način, prema mišljenju stručnjaka, ukidanje blokade Starlinka donosi značajne promene u komunikacionim mogućnostima i ukupnoj borbenoj spremnosti na ukrajinskom frontu.

Stotine žena okupilo se ispred parlamenta u Varšavi, a protesti se održavaju u više od 20 gradova širom zemlje.

Stotine žena učestvuje u protestima širom Poljske, izražavajući nezadovoljstvo zbog izostanka pristupa besplatnom i legalnom abortusu. Demonstracije se održavaju u više od 20 gradova, uključujući i Varšavu, gde su se okupljene žene okupile ispred poljskog parlamenta uprkos jakoj kiši. Prema navodima organizatorki, glavni povod za ove proteste je neispunjeno obećanje vlade premijera Donalda Tuska o ublažavanju strogih zakona o abortusu.

Aktivistkinje i okupljene građanke otvoreno su optužile liberalnu vladu da nije ispunila ključno predizborno obećanje. Mnoge su navele da su poslednji potezi vlasti, uključujući pokretanje zakonskih predloga o promeni regulative, samo politička predstava bez stvarne namere da se situacija za žene zaista poboljša. Zbog toga su protesti u Poljskoj dobili dodatnu snagu, a nezadovoljstvo među ženskim biračkim telom raste.

Parlamentarna inicijativa i predsednički veto

U međuvremenu, parlament je usvojio dva predloga zakona čiji je cilj ublažavanje pravila o prekidu trudnoće. Međutim, prema navodima organizacija za reproduktivna prava, očekuje se da će konzervativni predsednik Karol Navrocki uložiti veto na ove predloge. Ove organizacije ističu da je glasanje u parlamentu samo simboličan gest, jer je vlada bila svesna da zakoni neće biti usvojeni bez podrške predsednika. Zbog toga smatraju da je reč o pokušaju vlasti da stvori lažan utisak reformi i tako sačuva podršku među ženama.

S druge strane, predstavnici vlasti nisu direktno odgovorili na optužbe, ali navode da je proces promena u toku i da se nadaju napretku u budućnosti. Ipak, prema rečima pojedinih aktivistkinja, ovakav pristup dodatno produbljuje nezadovoljstvo i nepoverenje žena prema institucijama sistema.

Najstroži zakoni u Evropi i pozadina protesta

Poljska ima jedan od najstrožih zakona o abortusu u Evropi. Od 1993. legalan prekid trudnoće dozvoljen je samo u izuzetnim slučajevima. Situacija se dodatno pogoršala 2020. godine, kada su propisi dodatno pooštreni za vreme vladavine stranke Pravo i pravda (PiS). Uprkos masovnim “Crnim protestima” prethodnih godina i obećanjima nove koalicije nakon izborne pobede, restriktivna pravila ostaju na snazi.

Kao rezultat toga, protesti u Poljskoj postali su jasna poruka da građanke očekuju konkretne promene, a ne simbolične gestove. Aktivistkinje poručuju da će nastaviti sa okupljanjima dok ne dobiju pravnu sigurnost i pristup uslugama koje im, kako kažu, pripadaju po osnovnim ljudskim pravima.

Pored toga, međunarodne organizacije za ljudska prava prate razvoj situacije i ističu da je Poljska jedna od retkih evropskih zemalja sa ovako restriktivnim zakonima. Kako se navodi iz organizacija za reproduktivna prava, aktuelni protesti imaju za cilj da skrenu pažnju na potrebu za suštinskom reformom i poštovanjem prava žena u zemlji.

Severna Koreja ne odgovara na predloge za pregovore, a vreme za organizaciju samita Trampa i Kima ubrzano ističe.

Sastanak Trampa i Kima do kraja godine postaje sve neizvesniji, jer Pjongjang ne pokazuje interesovanje za nastavak pregovora sa Vašingtonom. Prema izjavama zvaničnika iz Sjedinjenih Američkih Država i Južne Koreje, mogućnost da dođe do dogovorenog samita između američkog predsednika i lidera Severne Koreje sada je minimalna.

Iako su ranije postojala očekivanja da bi do istorijskog susreta moglo doći na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u novembru u Šendženu u Kini, vreme za organizaciju ovakvog događaja je gotovo isteklo. Do ovog trenutka, Severna Koreja nije poslala nikakav odgovor na američke predloge ni u vezi termina ni u vezi uslova susreta.

Stav Severne Koreje i uslovi za pregovore

Prema izveštajima severnokorejskih državnih medija, Pjongjang postavlja izuzetno stroge uslove za održavanje eventualnog bilateralnog samita. Glavni zahtev jeste potpuno ukidanje sankcija koje su trenutno na snazi protiv Severne Koreje. Ipak, Kimova sestra, koja ima uticajan položaj u državnom vrhu, izjavila je da dvojica lidera i dalje imaju „odličan lični odnos“, uprkos zastoju u formalnim pregovorima.

S druge strane, američki predsednik Donald Tramp javno je umanjio očekivanja povodom mogućeg susreta. “Veoma se dobro slažem s njim, a nisam siguran ni da iko traži sastanak”, rekao je Tramp novinarima, što dodatno potvrđuje neizvesnost oko održavanja samita.

Analize i procene mogućnosti dogovora

Zvaničnici Bele kuće navode da je Tramp i dalje otvoren za razgovore sa Kim Džong Unom i to bez ikakvih preduslova. Ipak, trenutno ne postoji ni najmanji nagoveštaj da je sastanak na pomolu. Analitičari procenjuju da su šanse za sastanak tokom samita u Kini sada manje od 10 odsto. Jedina mogućnost za promene leži u eventualnom, iznenadnom zaokretu u poslednjem trenutku.

Osim toga, vreme ne ide u korist diplomatiji. Kako ističu zvaničnici, svaka organizacija ovako značajnog događaja zahteva detaljne pripreme, što je u ovom trenutku gotovo nemoguće. U međuvremenu, međunarodna zajednica nastavlja da prati razvoj situacije i mogućnost da se sastanak Trampa i Kima ipak dogodi, iako su šanse sve manje.

Na kraju, ostaje da se vidi da li će doći do iznenadnog preokreta, ili će sastanak Trampa i Kima ostati samo neispunjena diplomatska ambicija za ovu godinu.