Najveći nemački sindikat protestuje protiv ukidanja 35-časovne radne nedelje i mogućih otkaza u automobilskoj industriji

IG Metall, najveći nemački sindikat metalske industrije, najavio je okupljanje više od 100.000 radnika na protestima širom Nemačke 21. septembra. Ovaj napad na radnike u automobilskoj industriji pokrenuo je sindikat zbog najavljenih otpuštanja i zahteva poslodavaca za produženje radne nedelje sa 35 na 40 sati bez povećanja zarada.

Zašto IG Metall traži podršku radnika

Prema rečima Kristijane Bener, predsednice IG Metalla, zaposleni u nemačkoj automobilskoj industriji trenutno snose najveći deo tereta krize. „Trenutno smo svedoci nezapamćenog napada na radnike u automobilskoj industriji“, izjavila je Bener. Sindikat je posebno zabrinut zbog mogućnosti ukidanja 35-časovne radne nedelje, koja je standard u ovom sektoru. Kao rezultat pritisaka, proizvođači automobila predlažu povećanje radnog vremena na 40 sati, ali bez dodatne finansijske naknade.

Efekti najavljenih mera na radnike i industriju

Jens Šefer, predsednik radničkog saveta kompanije ZF Automotive u Hanoveru, ocenio je da bi produženje radne nedelje značilo pet sati više rada bez dodatne zarade. On smatra da bi takav potez mogao izazvati gubitak dodatnih radnih mesta i doveo bi do pogoršanja uslova zaposlenih. Zaposleni su već pristali na ustupke kroz kolektivne ugovore i smanjenja zarada, koja se mere milijardama evra, dok kompanije nastavljaju isplatu dividendi, a menadžment nije snosio posledice.

Protesti u nemačkoj industriji i šira ekonomska slika

IG Metall je i ranije demonstrirao svoju snagu. Tokom dvodnevnog štrajka u Volkswagenu u decembru 2024. godine, učestvovalo je 100.000 radnika. Mesecima ranije, najmanje 70.000 radnika protestovalo je u metalskoj i elektro-industriji, a podršku je dalo više od 630.000 zaposlenih. U julu ove godine, više od 33.000 radnika Mercedes-Benza pridružilo se štrajku. Ovi podaci pokazuju snagu sindikata i spremnost zaposlenih da brane svoja prava. Nemačka industrija, posebno automobilski sektor, suočava se sa pritiscima zbog globalnih promena i potrebe za digitalizacijom i zelenom tranzicijom. Uporedo sa tim, ovakvi protesti podsećaju na važnost socijalnog dijaloga u izuzetno konkurentnom i promenljivom okruženju. IG Metall upozorava da bi sprovođenje predloženih mera moglo dugoročno ugroziti socijalnu stabilnost i konkurentnost nemačke privrede.

Samo 2,4% novih teških vozila ima nultu emisiju, daleko ispod cilja od 43% smanjenja do 2030. godine

Evropski proizvođači kamiona zatražili su od Evropske unije da odloži primenu cilja smanjenja emisije CO2 novih teških vozila do 2033. godine. Prema važećim propisima, proizvođači su obavezni da do 2030. godine smanje emisiju ugljen-dioksida za 43%, u odnosu na nivo iz 2025. godine.

Ova inicijativa, koju podržavaju vodeće kompanije kao što su DAF Trucks, Daimler Truck, Iveco i Scania, dolazi zbog toga što je trenutno samo 2,4% novih teških vozila sa nultom emisijom. Takođe, proizvođači navode da zbog nedostatka infrastrukture za punjenje i visokih troškova ovih vozila, ciljevi za 2030. godinu nisu realni.

Emisija CO2 i regulatorni zahtevi u sektoru teških vozila

Prema pravilima Evropske unije, do 2030. godine emisija CO2 mora se smanjiti za 43%, zatim za 64% do 2035. i 90% do 2040. godine. Za neispunjavanje ovih ciljeva predviđene su novčane kazne, ali postoji mogućnost dobijanja emisionih kredita za period od 2025. do 2029. godine.

Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA) ističe da je trenutni procenat novih teških vozila sa nultom emisijom daleko ispod potrebnog nivoa za ostvarenje cilja za 2030. godinu. Osim toga, infrastruktura za punjenje ovih vozila još uvek nije dovoljno razvijena, što koči širu primenu ekološki prihvatljivih vozila.

Kontekst tržišta i zahtevi proizvođača kamiona

Direktori sedam vodećih proizvođača kamiona i autobusa u Evropi, uključujući DAF Trucks, Daimler Truck, Iveco i Scania, uputili su zajedničko saopštenje. U njemu zahtevaju da se cilj smanjenja emisije CO2 za teška vozila pomeri za tri godine, odnosno da primena počne od 2033. godine.

Oni navode da bez izgradnje dovoljne mreže punjača i smanjenja troškova vozila sa nultom emisijom kupci nemaju ekonomski motiv da pređu na ove modele. Kao rezultat, ispunjavanje trenutnih ciljeva ugrožava konkurentnost evropske industrije i može dovesti do dodatnih troškova za proizvođače.

Širi uticaj i reakcije u automobilskoj industriji

Prethodno su i proizvođači putničkih automobila izrazili zabrinutost zbog teško ostvarivih ciljeva vezanih za zabranu vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Zbog toga je i u tom segmentu predloženo da se rokovi pomere kako bi se obezbedila održiva tranzicija.

Trenutno stanje na tržištu pokazuje da industrija teških vozila zahteva dodatna ulaganja u infrastrukturu, kao i podršku za snižavanje troškova ekoloških vozila. Pored toga, regulativa Evropske unije nastoji da podstakne tranziciju ka zelenom transportu, ali proizvođači traže fleksibilniji pristup kako bi se očuvao ekonomski interes i konkurentnost sektora.

Tunel od 1.260 metara deo je puta Dub–Dubci, radove izvodi Powerchina, završetak za 42 meseca

Vlada Srbije potpisala je ugovor o izgradnji tunela ispod Kadinjače, ključnog objekta na državnom putu Dub–Dubci, uz ukupnu vrednost radova od 102 miliona evra. Tunel dužine 1.260 metara omogućiće brži saobraćaj između Užica i Bajine Bašte. Radove će izvoditi kineska kompanija Powerchina, a rok za završetak je 42 meseca od potpisivanja ugovora, saopštila je Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu.

Ekonomija regiona dobija novi zamajac

Ova investicija ima potencijal da značajno unapredi saobraćajnu infrastrukturu zapadne Srbije. Pored toga, tunel ispod Kadinjače smanjiće vreme putovanja između Užica i Bajine Bašte, što direktno doprinosi efikasnosti transporta i povezivanju regiona. Pripremni radovi na terenu trebalo bi da počnu do kraja meseca. Kao rezultat, očekuje se veća dostupnost i bolja povezanost zapadnog dela zemlje sa Republikom Srpskom.

Detalji projekta i značaj za saobraćaj

Državni put Dub–Dubci obuhvata izgradnju ovog tunela kao centralnog infrastrukturnog objekta. Tunel ispod Kadinjače biće dug 1.260 metara, što predstavlja tehnički izazov, ali i ključnu tačku na trasi između Užica i Bajine Bašte. Ugovor su potpisali Aleksandra Sofronijević, v.d. direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak i predstavnik kompanije Powerchina Fang Mingi. Očekuje se da će, osim ubrzanja saobraćaja, projekat doprineti i razvoju lokalne privrede kroz angažovanje domaćih podizvođača i dobavljača.

Regionalni i ekonomski efekti

Osim toga, projekat ima širi značaj za privredni razvoj ovog dela Srbije. Bolja saobraćajna povezanost može podstaći investicije, turizam i trgovinu. Takođe, izgradnja tunela deo je kontinuiranog napora države da modernizuje putnu mrežu i poveća konkurentnost regiona. Pre svega, ovakve infrastrukturne investicije često deluju kao multiplikator za lokalnu ekonomiju, omogućavajući razvoj novih poslovnih inicijativa i otvaranje radnih mesta. Izvođač radova, Powerchina, ranije je učestvovao u sličnim projektima u regionu, što daje dodatnu sigurnost u pogledu realizacije. Projekat je deo šire strategije unapređenja saobraćaja i povezivanja Srbije sa susednim državama. Sve ove mere doprinose održivom ekonomskom rastu i integraciji tržišta.