Socijalnapreduzeca.rs omogućava pregled delatnosti i uticaja socijalnih preduzeća, sa grantovima do 22.500 evra do kraja septembra

Prva javna baza socijalnih preduzeća u Srbiji predstavljena je 2. septembra 2026. godine u Beogradu. Baza uključuje više od 75 socijalnih preduzeća, firmi za profesionalnu rehabilitaciju i biznisa sa društvenim uticajem iz 25 gradova i opština. Baza je dostupna na adresi socijalnapreduzeca.rs, a razvili su je NALED i Smart kolektiv radi povećanja vidljivosti sektora i lakšeg povezivanja sa građanima, kompanijama i donatorima.

Prva javna baza socijalnih preduzeća i njene funkcije

Baza omogućava javnosti da na jednom mestu pronađe informacije o tome čime se socijalna preduzeća bave, koje proizvode i usluge nude, gde su locirana i kakav društveni uticaj ostvaruju. S druge strane, preduzeća koja posluju po principima socijalne ekonomije mogu se prijaviti i postati deo baze. Prva javna baza socijalnih preduzeća ima informativni karakter i ne predstavlja zvanični registar. Učešće je dobrovoljno, a svako preduzeće samostalno dostavlja podatke o svom poslovanju.

Podrška, grantovi i značaj za tržište rada

Kako je na predstavljanju istakla Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, baza treba da bude početak jače podrške ovom sektoru – od prilagođenog finansiranja i mentorstva do lakšeg uključivanja u lance snabdevanja i javne nabavke. Cilj je da preduzeća više ne zavise isključivo od pojedinaca, već da dobiju sistemsku podršku i ravnopravno mesto u ekonomiji. Socijalna preduzeća posluju na tržištu sa poslovnim ciljem, ali i jasnom društvenom misijom, uključujući zapošljavanje osoba iz osetljivih kategorija poput osoba sa invaliditetom ili žena iz ruralnih područja. Prva javna baza socijalnih preduzeća obuhvatila je i firme za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i biznise sa društvenim uticajem.

Izjave učesnika i grantovi do 22.500 evra

„Vidljivost koju daje baza treba da bude početak konkretne podrške, od mentorstva do uključivanja u javne nabavke“, izjavila je Violeta Jovanović. Jasna Bratičević, koordinatorka Programa podrške u zapošljavanju Centra za integraciju mladih, dodala je: „Kafe bar 16 pokazuje da mladima iz teških uslova treba dati šansu za rad i samostalnost.“ Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za preduzetništvo i inovacije u NALED-u, istakla je da baza može pomoći u kreiranju ciljanih mera podrške sektoru.

Partneri i projekti koji podržavaju bazu

Baza je razvijena kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja (ESG) za unapređenje konkurentnosti“, koji NALED sprovodi uz podršku Vlade Kraljevine Švedske. Promocija je održana u saradnji sa projektom „Invest for Change“, koji finansira Evropska unija, a realizuje Impact Europe sa partnerima iz regiona. Preduzeća i firme sa društvenim uticajem mogu da se prijave za grantove u iznosu od 15.000 do 22.500 evra do 30. septembra, prema javnom pozivu koji je raspisao Smart kolektiv. Poslednje istraživanje Impact Europe-a pokazuje da su mentorstvo i veća vidljivost ključni faktori za razvoj sektora. Prva javna baza socijalnih preduzeća tako postaje važan alat za unapređenje konkurentnosti i otvaranje novih poslovnih prilika.

Prva nacionalna baza povećava vidljivost i omogućava lakše povezivanje za više od 75 socijalnih preduzeća iz 25 gradova

Baza socijalnih preduzeća u Srbiji obuhvata više od 75 preduzeća sa društvenim uticajem, što značajno doprinosi razvoju sektora socijalne ekonomije. Ova baza omogućava javnosti i partnerima da na jednom mestu pronađu informacije o delatnostima, proizvodima i uslugama koje nude socijalna preduzeća u 25 gradova i opština Srbije.

Socijalna preduzeća i društveni uticaj

Kroz inicijativu koju su pokrenuli NALED i Smart kolektiv, socijalna preduzeća u Srbiji dobijaju priliku da se predstave građanima, kompanijama, donatorima i javnom sektoru. Baza je dostupna na sajtu socijalnapreduzeca.rs i ima informativni karakter, jer ne predstavlja zvanični registar. Učešće preduzeća je dobrovoljno, a svaka organizacija može samostalno dostaviti svoje podatke. Socijalna preduzeća posluju na tržištu kao i tradicionalne firme, ali pored ekonomskog cilja ostvaruju i društvenu misiju. Na primer, mnoga od njih zapošljavaju osobe sa invaliditetom ili žene iz ruralnih područja, čime doprinose inkluziji i ekonomskoj samostalnosti osetljivih grupa.

Podrška i razvoj sektora

„Vidljivost koju daje Baza socijalnih preduzeća treba da bude početak konkretnije podrške, od prilagođenog finansiranja i mentorstva do lakšeg izlaska na tržište i uključivanja u lance snabdevanja i javne nabavke. Naša ambicija je da ova preduzeća više ne zavise samo od entuzijazma pojedinaca, već da imaju sistemsku podršku, stabilno poslovanje i ravnopravno mesto u ekonomiji“, izjavila je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a. Tokom promocije baze, predstavljeni su primeri preduzeća kao što su Zvuci srca, Radanska ruža i Centar Zvezda, dok je posluženje pripremila Naša kuća.

Saradnja i institucionalni okvir

Baza socijalnih preduzeća razvijena je u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja (ESG) za unapređenje konkurentnosti“, koji NALED sprovodi uz podršku Vlade Kraljevine Švedske. Promocija je održana u saradnji sa projektom „Invest for Change“, koji finansira Evropska unija, a realizuje Impact Europe sa Smart kolektivom i partnerima sa Zapadnog Balkana. „Baza će nam pomoći da sagledamo potencijal sektora za uključivanje osoba iz najteže zapošljivih kategorija na tržište rada. Snaga i značaj sektora treba meriti sposobnošću da ljudima kojima je podrška najpotrebnija obezbedi priliku za dostojanstven rad, ekonomsku samostalnost i ravnopravno učešće u društvu. Baza daje realniju sliku sektora i može poslužiti za kreiranje targetiranih mera podrške“, navela je Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za preduzetništvo i inovacije u NALED-u.

Grantovi i dalje mogućnosti za razvoj

Prema istraživanju Impact Europe-a, socijalna preduzeća u Srbiji, osim finansijske pomoći, izražavaju potrebu za mentorstvom i umrežavanjem. Do 30. septembra otvoren je javni poziv za dodelu grantova od 15.000 do 22.500 evra, a na konkurs mogu da se prijave sva socijalna preduzeća i preduzeća sa društvenim uticajem. Ova inicijativa može doprineti većoj održivosti i rastu sektora. Na taj način, baza socijalnih preduzeća predstavlja važan korak ka jačanju ekosistema socijalne ekonomije u Srbiji i omogućava transparentnije praćenje razvoja ovog segmenta privrede.

Grupa je u 2025. godini povećala prodaju za 352 miliona evra, a čak 84 odsto prihoda dolazi izvan Slovenije

Perutnina Ptuj Grupa zaključila je 2025. godinu sa prihodima od 885 miliona evra, što predstavlja rast od 352 miliona evra u poređenju sa prethodnom godinom, saopšteno je u finansijskom izveštaju. Ključnu ulogu u rastu imao je izvoz, jer je 84 odsto prihoda, odnosno 745 miliona evra, ostvareno na tržištima izvan Slovenije. Pored toga, normalizovana EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) porasla je na 117,8 miliona evra, što je oko 15,5 miliona evra više u odnosu na 2024. godinu.

Prihodi porasli zahvaljujući akviziciji i širenju izvoza

Na pozitivan rezultat Perutnina Ptuj Grupe značajno je uticala i akvizicija Grupe UVESA, dovršena u avgustu 2025. godine. Novi član grupe, UVESA, u poslednjim mesecima godine ostvario je prihod od 272 miliona evra. Perutnina Ptuj d.o.o., centralno društvo Grupe sa sedištem u Sloveniji, zabeležila je samostalni prihod od 307 miliona evra, što je rast od 42 miliona evra u odnosu na prošlu godinu. Kao rezultat ovog širenja, Grupa je prodala više od 222 hiljade tona živinskog mesa i gotovo 280 hiljada tona gotovih proizvoda i mesnih prerađevina. Najveći deo plasmana, izuzev Slovenije, ostvaren je na tržištima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, gde kompanija ima sopstvenu proizvodnju. Kod izvoza Perutnine Ptuj d.o.o. posebnu ulogu ima Austrija, sa 16 odsto ukupnog izvoznog prihoda.

Investicije, održivost i strateški pravci razvoja

Od 2019. godine, od kada je Grupa deo MHP Grupe, investirano je više od 323 miliona evra u modernizaciju i proširenje kapaciteta. Proizvodni kapaciteti povećani su za oko 50 odsto, a ukupni prihodi više nego udvostručeni. Kao rezultat ovih ulaganja, Perutnina Ptuj Grupa jača svoju poziciju među vodećim proizvođačima hrane u regionu. Prema izveštaju, poslovna strategija do 2027. godine oslonjena je na operativnu izvrsnost, širenje na nova tržišta i razvoj proizvoda sa većom dodatom vrednošću. U 2025. godini Grupa je dostigla stopu iskorišćenosti resursa od 95 odsto, čime se gotovo svi organski nusproizvodi vraćaju u proizvodni ciklus kroz obnovljivu energiju, đubrivo i sekundarne sirovine. Time Perutnina Ptuj razvija jedan od najnaprednijih sistema cirkularne ekonomije u regionalnoj živinarskoj industriji.

Izjave rukovodstva i perspektive za naredni period

„Iza nas je još jedna vrlo uspešna godina, u kojoj smo ostvarili snažan rast i dodatno učvrstili svoju poziciju jednog od vodećih proizvođača hrane u regionu. Od 2019. godine, kada smo postali deo MHP Grupe, u modernizaciju i proširenje naših kapaciteta uložili smo više od 323 miliona evra. Proizvodne kapacitete povećali smo za približno 50 odsto, dok su prihodi više nego udvostručeni. Ovi rezultati potvrđuju da smo na pravom putu, ali i postavljaju ambiciozne temelje za ono što sledi. Nastavićemo da ulažemo, razvijamo naše poslovanje i podižemo lestvicu kako bismo osigurali održiv dugoročni rast“, izjavio je Luka Komazec, generalni direktor Perutnina Ptuj Grupe. U kompaniji radi više od osam hiljada zaposlenih, a Grupa planira dalji rast broja zaposlenih i širenje na nova tržišta. Kao rezultat dosadašnjih ulaganja i strategije održivosti, kompanija se ističe kao lider u odgovornom upravljanju resursima i cirkularnoj ekonomiji na regionalnom nivou.