Banke pooštrile uslove kreditiranja, dok 92% anketiranih firmi ima manje od 250 zaposlenih

Evropske kompanije suočavaju se sa rastućim pritiscima zbog viših troškova kredita i očekuju dalji rast inflacije, navodi se u istraživanju Evropske centralne banke (ECB) objavljenom 27. aprila 2026. godine. Prema rezultatima ankete, firme sada predviđaju prosečan rast cena od 3,5% u narednih 12 meseci, dok se troškovi inputa, uključujući energiju, procenjuju na još brži rast od 5,8%, što je povećanje u odnosu na prethodnih 3,6%.

Inflaciona očekivanja za narednu godinu porasla su na 3%, dok su srednjoročna i dugoročna očekivanja ostala stabilna. Istovremeno, predviđanja o rastu plata ostaju stabilna i niža od rasta cena, ali snažniji rast troškova energije i sirovina nastavlja da negativno utiče na profitne marže kompanija.

Banke su dodatno pooštrile uslove kreditiranja, a broj firmi koje beleže rast kamatnih stopa značajno je porastao u odnosu na prethodni kvartal, pokazuje istraživanje ECB. Dostupnost kredita je blago smanjena, ali razlika između potreba preduzeća i ponude finansiranja ostaje mala, što ukazuje da kreditni kanali i dalje funkcionišu, ali pod strožijim uslovima.

Kompanije iz evrozone sve češće navode opšte ekonomsko okruženje kao ključni faktor koji ograničava pristup finansiranju, dok njihova sopstvena kreditna sposobnost i kapital još uvek delimično ublažavaju pritisak, navodi ECB. U strukturi finansiranja, preduzeća najviše koriste sredstva za obrtni kapital i zalihe, dok je ulaganje u dugoročne investicije blago usporeno, što nagoveštava oprezniji poslovni ciklus i fokus na očuvanje likvidnosti.

Anketa je sprovedena između 19. februara i 1. aprila 2026. godine i obuhvatila je 10.544 kompanije iz evrozone, od kojih 9.750, odnosno 92%, ima manje od 250 zaposlenih.

Sud u Moskvi izrekao novčane kazne od 7 i 3,5 miliona rubalja, ukupno 105.000 evra, zbog nesprovođenja kontrole zabranjenog sadržaja

Sud u Moskvi, u okrugu Taganski, izrekao je TikTok-u i Pinterest-u ukupnu novčanu kaznu od 10,5 miliona rubalja (105.000 evra) zbog odbijanja da sprovode nadzor nad zabranjenim sadržajem, saopšteno je iz suda. Pinterest je proglašen krivim za neizvršavanje obaveza praćenja sadržaja na mreži i nesprovođenje mera za ograničavanje pristupa zabranjenim informacijama. Za ove prekršaje, Pinterest je kažnjen sa 3,5 miliona rubalja.

Protiv TikToka je pokrenut postupak po istoj odredbi, ali zbog ponovljenog prekršaja, zbog čega je kompanija kažnjena sa sedam miliona rubalja. Ove kazne predstavljaju odgovor ruskih vlasti na odbijanje kompanija da sprovedu kontrolu nad određenim tipovima sadržaja na svojim platformama. Ukupna suma kazni iznosi 10,5 miliona rubalja (105.000 evra), a odluka je doneta u aprilu 2026. godine.

Proizvodni gubici na Bliskom istoku dostižu 14,5 miliona barela dnevno, globalna potrošnja niža za 1,7 miliona barela

Američka bankarska grupa Goldman Sachs revidirala je naviše svoju prognozu cene nafte brent, očekujući da će u četvrtom kvartalu 2026. godine prosečna cena iznositi oko 90 dolara po barelu, dok bi teksaška sirova nafta WTI trebalo da se kreće oko 83 dolara po barelu. Revizija prognoze usledila je zbog dugotrajnog poremećaja u snabdevanju i visokih cena energenata, kako je saopšteno u najnovijoj analizi.

Prethodne prognoze iz decembra 2025. predviđale su da će cena nafte brent biti 56 dolara po barelu sredinom ove godine, a oko 80 dolara dugoročnije. U februaru je usled nižih zaliha u OECD zemljama prognoza privremeno podignuta na 650 dolara, dok su naredni meseci, zbog zatvaranja Ormuza i proizvodnih gubitaka na Bliskom istoku, doneli nove kalkulacije.

Početkom marta prognoza je iznosila 85 dolara, dok su u aprilu istaknuti različiti scenariji: optimistični (uz primirje između SAD i Irana) predviđao je 90 dolara, a pesimistični (uz zatvaranje Ormuza) čak 120 dolara. Sada je procena stabilizovana na 90 dolara za poslednji kvartal 2026. godine.

Goldman Sachs navodi da je zbog zastoja u pregovorima između SAD i Irana i smanjene dostupnosti nafte sa Bliskog istoka izgubljena proizvodnja dostigla oko 14,5 miliona barela dnevno, što predstavlja istorijski visok nivo poremećaja. Banka procenjuje da će globalna potrošnja biti niža za oko 1,7 miliona barela dnevno u aktuelnom kvartalu, dok se u 2026. godini očekuje dodatni pad potrošnje od 100.000 barela dnevno u poređenju sa prethodnom godinom.

“Zalihe nafte se troše prebrzo i to ne može dugo da traje. Ako problemi u snabdevanju potraju, potrošnja energenata će morati dodatno da padne, uz više cene na tržištu”, navodi se u analizi Goldman Sachsa. Analitičari holandske banke ING upozoravaju da bi za pokrivanje manjka ponude bila potrebna znatno viša cena nafte kako bi se snizila tražnja.

Prema ekonomskoj analizi, normalizacija tržišta nafte nije na vidiku, a dalji razvoj zavisiće od političkih i bezbednosnih odluka na Bliskom istoku, posebno u vezi sa Ormuzskim moreuzom i odnosima SAD i Irana.