Konferencija donosi 20 predavanja i osam radionica, fokus na otpornost i inovacije u regionu

Najveća poslovna konferencija u Jugoistočnoj Evropi, Biznis priče, otvorena je 2. aprila 2026. godine u Vrnjačkoj Banji, u hotelu Zepter. Tokom dva dana, više od 3.000 preduzetnica i preduzetnika iz celog regiona imaće priliku da prisustvuje više od 20 predavanja, osam stručnih radionica, kao i događajima umrežavanja i koncertima. Osnivač konferencije Vladimir Stanković poručio je na otvaranju da su Biznis priče postale pokret i mesto za ljude sa voljom i hrabrošću da stvaraju. On je istakao da je najveća prednost preduzetnika na Balkanu otpornost i da su među učesnicima veterani biznisa koji su prebrodili mnoge krize.

Konferenciju je otvorio i biznismen i muzičar Bob Petrović, naglašavajući važnost pozitivnih ambicija i selekcije, kao i mogućnost da Biznis priče budu platforma za povezivanje i inspiraciju. U programu se nalaze predavanja kao što su “Kako veštačka inteligencija menja brendove i njihovu ulogu u budućnosti” Miše Lukića iz Brand Sapiens Dubai, “Ne biramo najbolje, biramo vidljive” Tanje Tatomirović iz Hyperfacade, i “Pažnja kao valuta. Haos koji donosi rezultate” dr Davora J. Korčoka iz DOX Pharm.

Broj radionica je ove godine udvostručen na osam, sa po četiri u oba dana. Među temama su Meta Ads kampanje, diversifikacija kroz zlato, akcije i bitkoin koje je predstavio Marko Matanović iz ECD.rs, kao i poreske olakšice za inovacije koje je izložio Dušan Roglić iz Roglic Company. Drugi dan, 3. aprila, donosi predavanja profesora dr Miodraga Zeca o razlozima bogatstva i siromaštva naroda, kao i predavanje dr Nikolaosa Dimitriadisa o liderstvu u doba veštačke inteligencije.

Ivan Gavanski iz ACP Investment Partners LLP govoriće o dolaru, evru i budućnosti ekonomske moći, dok će Nedim Šabić iz Bigburg GmbH predstaviti marketing pristup za spas kompanija u eri veštačke inteligencije. Uroš Mikić iz Flow Ninja pokazaće kako biznis može da funkcioniše i bez prisustva vlasnika tokom 90 dana, sa 65 zaposlenih. Na kraju, konferenciju zatvaraju koncerti Nataše Bekvalac i ToMe, dok je moderator događaja Nastasija Stošić.

Trend rasta električnih i hibridnih vozila ubrzava, dok ALCS ističe potrebu za povećanjem fonda subvencija

Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALCS) saopštila je da je tokom sedam dana trajanja Sajma automobila u Beogradu primljeno više od 1.000 zahteva za lizing električnih i hibridnih vozila, što potvrđuje visoko interesovanje građana za ekološki prihvatljiva i cenovno konkurentna vozila. Ovaj podatak iznet je na događaju ALCS, održanom neposredno nakon Sajma, gde je istaknuto da se struktura tržišta automobila u Srbiji postepeno menja u korist električnih i hibridnih modela.

Prema rečima predstavnika ALCS, rast broja novih brendova, posebno iz Istočne Evrope, kao i konkurentne cene novih vozila, dodatno motivišu građane da se odluče za prelazak na moderne, ekološke automobile. Fond za subvencije Republike Srbije za kupovinu ovih vozila, kako je naglašeno, brzo se realizuje, što jasno pokazuje visok nivo interesovanja potrošača za vozila sa smanjenom emisijom štetnih gasova.

Na Sajmu automobila predstavljene su nove tehnologije i bogati paketi opreme, uključujući električna i hibridna vozila sa dual motorima, namenjena i gradskoj vožnji i dužim relacijama. Uočen je i trend rasta broja kupaca polovnih vozila koji razmatraju prelazak na nova električna i hibridna vozila, čime se podmlađuje vozni park i unapređuje bezbednost na putevima.

“Više od 1.000 zahteva za lizing za samo sedam dana Sajma automobila potvrđuje da lizing postaje jedan od najtraženijih modela finansiranja”, izjavio je Bojan Vračević, predsednik Upravnog odbora ALCS.

Predstavnici ALCS i Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova istakli su da zajednički doprinose pozitivnim promenama na tržištu, podržavajući inicijative za stimulisanje uvoza ekoloških vozila i ograničavanja uvoza onih koja negativno utiču na životnu sredinu.

Zaključeno je da bi bilo potrebno povećati fond za subvencije za električna i hibridna vozila i nastaviti razvoj infrastrukture za punjenje, kako bi se dodatno stimulisao rast tržišta. “Povećana konkurencija podstiče i evropske proizvođače da unapređuju kvalitet, obogaćuju ponudu i rade na cenama, dok lizing kompanije kroz nove tehnologije i bolja korisnička iskustva dodatno unapređuju svoje usluge”, naveo je Ivan Jauković, potpredsednik UO ALCS.

Digitalizacija u industriji lizinga omogućila je da se proces odobravanja finansiranja, potpisivanja ugovora i registracije vozila u potpunosti elektronski obavlja, zahvaljujući podršci Ministarstva unutrašnjih poslova i Agencije za privredne registre.

U maju Srbija ulazi u jedinstvenu evro-platnu zonu, što olakšava bezgotovinska plaćanja i smanjuje troškove transfera

Srpska privreda proširuje mogućnosti finansiranja, jer je Srbija u martu postala 41. član SEPA (Single Euro Payments Area), a operativno će se priključiti jedinstvenoj evro-platnoj zoni u maju ove godine. Ova promena omogućiće povoljnije i standardizovane uslove za bezgotovinska plaćanja u evrima, čime će se ubrzati transferi novca i smanjiti troškovi transakcija iz Srbije ka inostranstvu i obrnuto.

Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija i predsednik Nadzornog odbora Beogradske berze, ističe da su banke u Srbiji stabilne, ali da za privredu moraju da postoje alternativni izvori finansiranja na svim nivoima, od startapa do regionalnih firmi. „Banke jednostavno nisu prava adresa ni za preduzetnike, ni za kompanije koje su velike globalne ili regionalne”, izjavio je Popović na panelu „Finansije i digitalna ekonomija” tokom predstavljanja trećeg izdanja NALED-ove publikacije „Siva knjiga inovacija”.

Prema njegovim rečima, nakon konsolidacije bankarskog sektora, banke su postale dominantni izvor finansiranja u Srbiji, ali to ne bi trebalo da bude slučaj. Popović je najavio da je Ministarstvo finansija uputilo predlog izmena Zakona o deviznom poslovanju na konsultacije Narodnoj banci Srbije, a u najskorije vreme očekuje se javna rasprava i o Zakonu o tržištu kapitala, Zakonu o otvorenim investicionim fondovima i Zakonu o računovodstvu i reviziji, u okviru usklađivanja sa regulativom Evropske unije.

Popović je naglasio da priključenje SEPA zoni predstavlja važan korak za građane Srbije i srpske državljane koji rade i žive u EU, jer omogućava jednostavnije, brže i jeftinije bezgotovinsko plaćanje u evrima. „To će značajno da olakša poslovanje”, ocenio je Popović.

Ove regulatorne promene otvaraju prostor za dodatno razvijanje alternativnih finansijskih instrumenata i jačanje tržišta kapitala u Srbiji, što je važno za konkurentnost domaće privrede i njenu integraciju sa evropskim finansijskim tokovima.