Afrička kuga potvrđena na 496 gazdinstava u 18 opština, eutanazirano 10.515 svinja do 9. jula 2026.

U Upravi za veterinu danas je održan hitan sastanak Nacionalnog kriznog centra za suzbijanje afričke kuge svinja zbog intenzivnog širenja ove bolesti u delovima Srbije. Prema saopštenju Ministarstva poljoprivrede, do 9. jula 2026. godine, afrička kuga svinja potvrđena je na 496 gazdinstava u 18 opština i 8 upravnih okruga. U zaraženim gazdinstvima uginulo je 1.015 svinja, dok je eutanazirano 10.515 životinja. Država je do sada isplatila 24.925.740 dinara vlasnicima eutanaziranih svinja, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu.

Na sastanku je analizirana aktuelna epizootiološka situacija, posebno na velikim farmama i u Mačvanskom i Sremskom okrugu, kao i na području Grada Beograda. Ministar poljoprivrede, Dragan Glamočić, najavio je novi sastanak na najvišem državnom nivou za ponedeljak, 13. jul, uz prisustvo predstavnika više ministarstava, Vojske Srbije, lokalnih samouprava i kabineta predsednika Republike i Vlade.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Predrag Rojević, izjavio je da isplata nadoknade vlasnicima životinja ubijenih ili eutanaziranih po nalogu veterinarske inspekcije nastavlja da se sprovodi redovno. Trenutno su žarišta afričke kuge svinja prisutna u Sremskom, Mačvanskom, delu Kolubarskog okruga, na području Grada Beograda i u Orašju kod Velike Plane, dok su zaraze odjavljene u Pomoravskom i Šumadijskom okrugu, a odjava je u toku u Borskom okrugu.

Rojević je istakao da je poseban izazov širenje bolesti na velikim komercijalnim farmama. Na dan 7. juli 2026. godine, afrička kuga potvrđena je na farmi Mistral u Hrtkovcima u opštini Ruma, gde se nalazi 10.985 svinja različitih kategorija, a odmah su sprovedene propisane mere.

Ministarstvo je još jednom apelovalo na vlasnike i držaoce svinja da prijave svako uginuće ili znakove bolesti nadležnom veterinaru, da ne premeštaju svinje i ne kupuju životinje nepoznatog zdravstvenog statusa, kao i da ne uklanjaju leševe na nepropisan način. Ministarstvo će nastaviti da redovno obaveštava javnost o aktivnostima na suzbijanju širenja afričke kuge svinja i zaštiti stočarske proizvodnje.

Nemačka inflacija usporila na 2,3 odsto, Francuska na 1,8 odsto; energenti i hrana i dalje ključni faktori

Godišnja stopa inflacije u Crnoj Gori iznosila je 3,6 odsto u junu, što je isti nivo kao u maju, dok su cene na mesečnom nivou porasle za 0,4 odsto, saopštila je Uprava za statistiku (Monstat). Najveći doprinos rastu cena došao je od transporta, sa ubrzanjem inflacije sa 10,7 odsto u maju na 12,8 odsto međugodišnje. Cene hrane porasle su za 2,1 odsto, dok su prošlog meseca rasle dva odsto. Alkoholna pića i duvan poskupeli su 5,6 odsto, nameštaj i oprema za domaćinstvo 3,5 odsto, a restorani i hoteli čak 4,4 odsto, što je gotovo dvostruko više nego u maju kada je rast bio 2,2 odsto. U sektoru zdravstva zabeleženo je ubrzanje inflacije sa 0,2 odsto na 3,5 odsto, dok je u oblasti rekreacije i kulture inflacija dostigla 1,8 odsto. Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u Crnoj Gori porasla je sa 3,4 odsto u maju na 3,6 odsto u junu. Potrošačke cene su od januara do juna u proseku porasle za 3,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

U Nemačkoj je godišnja inflacija u junu usporila na 2,3 odsto sa majskih 2,6 odsto, dok je na mesečnom nivou zabeležen pad od 0,3 odsto, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis). Energenti su poskupeli 3,4 odsto međugodišnje, što je znatno manje u odnosu na majskih 6,6 odsto i aprilskih 10,1 odsto. Privremeno smanjenje poreza na gorivo od 1. maja do 30. juna 2026. godine bio je jedan od ključnih faktora za ovaj pad. Predsednica Destatisa Rut Brand izjavila je: „Cene energenata su zbog rata na Bliskom istoku nastavile da rastu iznad proseka i ostale su glavni pokretač inflacije. Međutim, to poskupljenje je bilo slabije nego u maju, što je ublažilo ukupnu stopu inflacije.“ Cene hrane su porasle 0,4 odsto, dok je bazna inflacija, bez hrane i energije, iznosila 2,5 odsto. Oprema za obradu podataka i računari poskupeli su 9,6 odsto, duvanski proizvodi 5,8 odsto, a kafa 5,6 odsto. Inflacija merena HICP-om u Nemačkoj iznosila je 2,4 odsto međugodišnje, a na mesečnom nivou pala je za 0,2 odsto.

U Francuskoj je godišnja inflacija potvrđena na 1,8 odsto, što predstavlja usporenje u odnosu na majskih 2,4 odsto, dok su potrošačke cene na mesečnom nivou pale za 0,3 odsto, prema izveštaju Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije (Insee). Smanjenje cena na mesečnom nivou rezultat je pojeftinjenja energije za 4,2 odsto, prvenstveno zbog pada cena naftnih derivata od 7 odsto. Cene hrane su pale za 0,3 odsto, dok su cene industrijskih proizvoda niže za 0,4 odsto zbog sezonskih rasprodaja. Na godišnjem nivou rast cena energije usporio je sa 16,6 odsto u maju na 11 odsto u junu, dok je rast cena naftnih derivata pao sa 31,1 na 19,7 odsto. U sektoru usluga inflacija je smanjena sa 2,1 odsto na 1,9 odsto, a rast cena hrane sa 1,1 odsto na 0,9 odsto. Bazna inflacija, bez hrane i energije, pala je na 1 odsto u junu sa 1,5 odsto u maju. Francuska inflacija merena HICP-om iznosila je 2 odsto međugodišnje, dok je na mesečnom nivou zabeležen pad od 0,3 odsto.

U Srbiji se za jun najavljuje pad inflacije na 2,7 odsto, sa 3,5 odsto u maju, a potvrda se očekuje 13. jula, prema zvaničnoj statistici.

Dug građana bankama porastao 19,2 odsto za godinu dana, gotovinski krediti skočili na 1.031 milijardu dinara

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji iznosili su 4.626 milijardi dinara na kraju juna, što predstavlja rast od 1,7 odsto u odnosu na maj, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Najveći rast kod građana zabeležen je kod potrošačkih kredita, koji su uvećani za 3,7 odsto u odnosu na prethodni mesec.

U poređenju sa junom prošle godine, ukupni dug prema bankama bio je veći za 15 odsto. Krediti pravnih lica iznosili su oko 2.426 milijardi dinara, što je rast od 2,1 odsto u odnosu na maj, dok su pozajmice preduzetnika dostigle 100,9 milijardi dinara, uz povećanje od 1,2 odsto. Dug građana bankama u junu bio je 2.099 milijardi dinara, što je 1,3 odsto više nego u maju, a 19,2 odsto više nego pre godinu dana.

Među kreditima stanovništva, gotovinski krediti su porasli 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, potrošački 3,7 odsto, stambeni 1,2 odsto, dok su zajmovi za refinansiranje uvećani 3,5 odsto. Poljoprivredni krediti su zabeležili pad od 0,3 odsto.

Građani Srbije su se u junu za gotovinske kredite zadužili 20,5 odsto više nego godinu dana ranije, a dug po osnovu keš pozajmica prema bankama iznosio je 1.031 milijardu dinara. Dug po osnovu stambenih i kredita za adaptaciju povećan je za 19 odsto za godinu dana, pa je ukupno iznosio 887,61 milijardu dinara.

Učešće docnje u otplati bankarskih kredita na kraju juna iznosilo je 1,9 odsto. Najveći nivo kašnjenja zabeležen je kod preduzetnika – 3,3 odsto, kod pravnih lica 2,5 odsto, dok je stanovništvo imalo najmanju docnju, sa udelom od 1,1 odsto u ukupnom dugu.