Srbija beleži rast BDP-a od 2,9 odsto u 2026. i 3,5 odsto u 2027, uz podršku domaće tražnje i sredstava EU
Prema najnovijem izveštaju UniCredit investicionog instituta, Srbiju očekuje ubrzan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,9 odsto u 2026. i 3,5 odsto u 2027. godini. Ove prognoze oslanjaju se na snažnu domaću tražnju, veću apsorpciju sredstava Evropske unije i smanjenje energetskih rizika u regionu centralne i istočne Evrope (CIE).
Izveštaj ukazuje da će većina zemalja CIE zabeležiti rast BDP-a između 2 i 3 odsto tokom 2026. godine, dok se Srbiji predviđa dodatno ubrzanje u 2027. Uz Srbiju, Poljska bi trebalo da ostvari rast od 3,0 odsto i u 2026. i 2027, dok se za Bugarsku očekuje rast od 2,9 odsto u 2026. Mađarska bi trebalo da ima rast od 1,3 odsto u 2026. i 2,5 odsto u 2027, dok se Rumuniji prognozira skroman rast od 0,2 odsto u 2026. sa oporavkom na 2,3 odsto u 2027.
Kao ključne pokretače rasta, UniCredit navodi domaću potrošnju, investicije iz fondova EU i smanjenje rizika od poremećaja u snabdevanju energijom, nakon ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza. Istovremeno, fiskalni podsticaji i izdaci za odbranu u Nemačkoj očekuje se da dodatno podstaknu izvoz u regionu od 2027. godine.
“Centralna i istočna Evropa nastavlja da pokazuje izuzetnu otpornost. Uprkos fiskalnom prilagođavanju, geopolitičkoj nesigurnosti i strukturnim izazovima u proizvodnji, domaća tražnja ostaje snažan pokretač rasta. Region ulazi u fazu u kojoj će zemlje koje su sposobne da kombinuju fiskalnu konsolidaciju sa investicionim i konkurentnim reformama biti u najboljem položaju da privuku kapital i održe dugoročni rast. Gledajući unapred, snažnija apsorpcija sredstava EU i poboljšanje spoljne tražnje trebalo bi da podrže šire ubrzanje u celom regionu od 2027. godine”, izjavio je Mauro Đorđo Marano, viši saradnik za makroekonomska pitanja za CIE u UniCredit-u.
Kada je reč o inflaciji, očekuje se da će se do kraja 2027. godine vratiti u ciljni opseg centralnih banaka u ekonomijama centralne i istočne Evrope van evrozone. Konkretno, za Poljsku se prognozira povratak inflacije na oko 3,5 odsto do kraja godine, sa mogućim usporavanjem ka cilju od 2,5 odsto u 2027. U Mađarskoj, inflacija bi mogla da se približi cilju od 3 odsto nakon privremenog skoka početkom 2027, dok se za Češku očekuje stabilizacija blizu 2,8 odsto do kraja 2027. godine. Rumunija bi mogla da zabeleži nagli pad inflacije već od sredine 2026, usled slabe potrošnje i nižih cena energenata.
Monetarna politika će prema izveštaju reflektovati smirivanje inflacije. Mađarska centralna banka verovatno će nastaviti sa snižavanjem kamata tokom 2026, dok se u Poljskoj, Rumuniji i Srbiji predviđa početak ciklusa ublažavanja kamatnih stopa u drugoj polovini 2027. godine.
Fiskalna konsolidacija ostaje izazov za vlade u regionu, koje moraju da balansiraju između smanjenja deficita i podrške rastu. Visoka potrošnja na energetiku i odbranu održavaće deficite povećanim tokom 2026, dok se stabilizacija očekuje od 2027. godine. Politički ciklusi u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj mogu dodatno uticati na tempo fiskalne konsolidacije.
Za preduzeća, izveštaj ističe da će jača potrošnja domaćinstava nastaviti da podržava sektore maloprodaje, robe široke potrošnje i usluga, dok će veća apsorpcija sredstava EU omogućiti nastavak infrastrukturnih investicija. Proizvođači bi mogli da imaju koristi od povećane tražnje iz Nemačke, iako izazovi poput restrukturiranja automobilske industrije i nedostatka radne snage ostaju prisutni.
Domaćinstvima se predviđa poboljšanje kupovne moći zahvaljujući otpornosti tržišta rada, rastu plata i umerenoj inflaciji. Očekuje se i povoljnije okruženje za finansiranje hipotekarnih i potrošačkih kredita kako se inflacija i kamatne stope budu smanjivale u narednim godinama.
