Više od 100 data centara traži priključak na gas, dok projekti sa 100 gigavata čekaju na mrežu

Više od 100 novih data centara u Velikoj Britaniji planira da koristi sopstvene gasne generatore za proizvodnju električne energije, pokazuju najnoviji podaci. Operateri su podneli više od 100 zahteva za priključak na gas u poslednje dve godine, a ukupna tražena količina prelazi 15 teravat sati energije godišnje. Ova količina je dovoljna za napajanje Londona u periodu od oko četiri i po meseca.

Povećan broj zahteva za priključak na gas dolazi kao posledica velikih zagušenja i dugih čekanja na priključivanje na javnu gasnu i elektroenergetsku mrežu. Prema rečima Stjuarta Okina, direktora za sajber regulaciju i veštačku inteligenciju u kompaniji Ofgem, trenutno su na čekanju projekti data centara ukupne snage 100 gigavata, što značajno prevazilazi trenutne kapacitete mreže.

Kao odgovor na ove izazove, neki operateri planiraju trajno korišćenje gasnih generatora, umesto privremene mere dok se ne priključe na mrežu. Silvija Sajmon iz firme Future Energy Networks navodi da su gasne mreže zabeležile veliko interesovanje programera data centara, koji sve češće vide gas kao rešenje za svoje energetske potrebe.

U Sjedinjenim Američkim Državama, sličan trend je već prisutan, gde su data centri za kompanije poput Mete, OpenAI, Majkrosofta i xAI izgradili vanmrežne gasne generatore, sa procenom da će njihove emisije ugljenika premašiti ukupne emisije Maroka. U Velikoj Britaniji, stručnjaci upozoravaju da bi ovakav razvoj mogao dodatno ugroziti nacionalne klimatske ciljeve. Direktor strateškog planiranja Nacionalnog operatera energetskog sistema (Neso), Džulijan Lesli, izjavio je da bi povećanje emisije gasa iz data centara moglo da zakomplikuje napore na smanjenju ugljeničnog otiska zemlje.

Eleonor Vorberton iz kompanije Ofgem dodala je da rast upotrebe veštačke inteligencije utiče na povećanje broja data centara i njihovu potrošnju energije, te da je potrebno pronaći balans između tehnološkog razvoja i očuvanja životne sredine.

Uvoz farmaceutskih proizvoda prati naftu sa deficitom od 1,16 milijardi evra, dok nafta prednjači sa više od 1,9 milijardi evra

Farmaceutska industrija zauzela je drugo mesto po udelu u srpskom uvozu, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra u 2026. godini. Dok se u jeku geopolitičkih tenzija najviše pažnje posvećuje nabavci energenata, zavisnost Srbije od uvezenih lekova i medicinskih sredstava i potencijalne krize snabdevanja ostaju u drugom planu, navode ekonomske analize.

Prema procenama ekonomista, nastavak ili eskalacija geopolitičkih sukoba može ugroziti sve privredne grane, pri čemu se najveći rizici očekuju u strateškim oblastima poput energetike, finansija i farmaceutske industrije. Najnoviji sukob na Bliskom istoku izazvao je uzbunu zbog mogućih nestašica i rasta cena goriva, s obzirom na to da Srbija najviše uvozi naftu – više od 1,9 milijardi evra. Neposredno iza nafte, farmaceutski proizvodi predstavljaju značajan iznos uvoza, što dodatno povećava osetljivost domaće proizvodnje lekova na globalne poremećaje.

Ekonomista Božo Drašković ističe da je Srbija poslednjih decenija izgubila kontrolu nad farmaceutskim sektorom, prodajom svih domaćih farmaceutskih kompanija nakon 2000. godine. “Nekada smo imali velike firme poput Galenike, koja je držala 40% tržišta u državi sa 22 miliona stanovnika, kao i Jugoremediju, Hemofarm, Zdravlje i druge. Sada, kada je sve rasprodato, izgubili smo kontrolu u ključnim resursima i postali izuzetno zavisni od uvoza”, navodi Drašković. On smatra da je ovakva situacija posledica nedostatka strategije da se zaštite nacionalni interesi u strateškim granama.

Drašković upozorava da smanjena domaća proizvodnja i gašenje fabrika, poput Jugoremedije, rezultiraju znatno većim uvozom u odnosu na izvoz te industrije. “Ova industrija nikada nije imala suficit u spoljnoj trgovini, ali je deficit nekada bio znatno manji nego sada”, ocenjuje on.

Iako direktna veza između farmaceutskog sektora i energetike ne postoji, Drašković naglašava da svaki zastoj u energetici može indirektno uticati na dopremu sirovina i gotovih proizvoda zbog otežanog transporta. “U slučaju poremećaja jednog dela globalnog lanca snabdevanja, može doći do domino efekta koji bi ugrozio i domaće tržište.”

Stručnjaci iz farmaceutske industrije potvrđuju da bi problemi sa energentima mogli uticati na proizvodnju i uvoz sirovina, polufabrikata i lekova, ali ističu da se za sada taj scenario ne nazire. Sirovine se uglavnom dopremaju avionima, a glavni izvori su relativno daleko od ratnih zona, što omogućava redovno snabdevanje. Veće farmaceutske kompanije drže zalihe za nekoliko meseci unapred, što do sada nije dovelo do nestašica. Predstavnici industrije navode i da zavisnost od uvoza nije karakteristična samo za Srbiju, već i za mnoge druge zemlje gde su ranije komponente dolazile iz Nemačke, Švajcarske i Austrije.

Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu predstavljena ponuda sa kamatnom stopom od 0% za nabavku mehanizacije

ProCredit banka je na 93. međunarodnom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu predstavila specijalnu kreditnu ponudu namenjenu registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, zemljoradničkim zadrugama, preduzetnicima i pravnim licima. Ova ponuda, fokusirana na modernizaciju i unapređenje poslovanja u sektoru poljoprivrede, dolazi u godini kada banka obeležava 25 godina poslovanja u Srbiji.

Tokom 2025. godine, ProCredit banka je kroz program subvencionisanih dinarskih kredita sa fiksnom kamatom, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, plasirala više od 16,2 miliona evra kroz ukupno 704 kredita. Sajamska ponuda uključuje povoljne kredite za nabavku mehanizacije bez obaveznog učešća i sa kamatnom stopom od 0% u saradnji sa poslovnim partnerima.

Pored toga, klijentima banke dostupni su revolving krediti bez zaloga, kao i investicioni krediti za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, izgradnju, dogradnju ili kupovinu poslovnih objekata, sa rokom otplate do 180 meseci i mogućnošću odložene otplate do godinu dana. Rate kredita su prilagođene sezonskom karakteru poljoprivredne proizvodnje.

„Poljoprivredni sajam u Novom Sadu za nas je tradicionalno jedan od najvažnijih događaja u godini, jer nam pruža priliku da budemo u direktnom kontaktu sa klijentima i partnerima. Posebno nam je zadovoljstvo što ove godine obeležavamo 25 godina poslovanja u Srbiji, tokom kojih smo kontinuirano razvijali proizvode prilagođene potrebama poljoprivrednika. Naš fokus i dalje ostaje na pružanju pouzdane finansijske podrške kroz povoljne kredite“, izjavio je Aleksandar Jakovljević iz Odeljenja za poslove sa privredom ProCredit banke.

Tokom trajanja sajma, više od 20 predstavnika ProCredit banke biće dostupno na štandu kod Master centra i kod poslovnih partnera, spremni da odgovore na sva pitanja posetilaca i klijenata. Sajamska ponuda karakteriše brza realizacija i povoljniji uslovi, a cilj je nastavak podrške modernizaciji i razvoju domaće poljoprivrede.