Kazne do 0,2% godišnjeg prometa, unapred određena cena i minimalno trajanje ugovora za proizvođače mleka

Ministarstvo poljoprivrede Srbije donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednih proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka, čime se prvi put jasno uređuju prava i obaveze svih učesnika u sektoru mlekarstva. Prema saopštenju ministarstva, cilj je da proizvođačima obezbedi veću izvesnost i snažniju poziciju u lancu snabdevanja.

Pravilnik predviđa da će od sada ključni uslovi saradnje biti regulisani pisanim ili elektronskim ugovorom, a rok plaćanja proizvođačima ne može biti duži od 30 dana. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić naglasio je da je važno da proizvođači znaju kada će biti plaćeni za svoj rad i da pravilnik, koji je u skladu sa zakonom o trgovačkim praksama, predviđa značajne novčane kazne do 0,2% godišnjeg prometa za nepoštovanje roka.

“Stabilno mlekarstvo nije moguće bez poverenja i poštovanja ugovorenih obaveza”, izjavio je Glamočić. On je istakao da država želi da proizvođači imaju jasno definisane uslove saradnje, a ne da zavise od usmenih dogovora i neizvesnosti. Pravilnik takođe propisuje da cena mleka mora biti unapred određena ili utvrđena po jasnoj i proverljivoj metodologiji. Cena može biti fiksna, promenljiva ili kombinovana, ali način obračuna mora biti transparentan i poznat obema stranama.

Nova pravila obuhvataju i druge važne elemente ugovora, kao što su mesto i način primopredaje, odgovornost za kvalitet, postupanje u slučaju više sile, uslovi izmene i prestanka ugovora, kao i minimalno trajanje ugovornog odnosa. Ministarstvo ističe da ova mera predstavlja važan korak ka uređenijem i pravednijem tržištu mleka u Srbiji i približavanje domaćeg sistema evropskim pravilima i praksi.

Kompanija smenila direktora i zatvorila radnje, dok zaposleni pohađaju obuku o istoriji i društvenoj odgovornosti

Starbucks je u Južnoj Koreji suočen sa masovnim bojkotom potrošača, što je dovelo do pada prodaje za 6,5 miliona dolara, nakon što je marketinška kampanja izazvala negodovanje javnosti. Kampanja, namenjena promociji višekratnih čaša pod nazivom „Tank Day“, pokrenuta je na godišnjicu ustanka u Gvangdžuu iz 1980. godine, kada je tokom vojnog obračuna poginulo najmanje 165 civila.

Spornu kampanju osmislio je alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji, a korišćenje izraza „tak na sto“ izazvalo je dodatnu osudu, jer je taj izraz postao ozloglašen nakon što je korišćen u prikrivanju mučenja i smrti studentskog aktiviste 1987. godine. Zbog ovoga su usledili protesti ispred prodajnih objekata Starbucksa, a čak je i predsednik Južne Koreje Lee Jae-myung javno osudio kampanju, ocenivši je kao nehumanu i sramnu.

Istog dana kada je skandal izbio, kompanija Shinsegae Group, koja upravlja Starbucks franšizom u Južnoj Koreji, smenila je izvršnog direktora lokalne podružnice. Svi zaposleni, uključujući predsednika grupe Čung Jong-džina, obavezni su na obuku o istorijskom nasleđu i društvenoj odgovornosti, tokom koje će prodavnice biti zatvorene.

Ustanak u Gvangdžuu iz 1980. godine ima posebno mesto u istoriji Južne Koreje kao važna prekretnica na putu ka demokratiji i inspiracija za masovne proteste 1987. godine, koji su doveli do pada vojnog režima. Greška u marketinškoj strategiji Starbucksa ukazala je na rizik pogrešnog tumačenja istorijskih tema od strane stranih brendova i potrebu za pažljivijim pristupom lokalnom kontekstu.

Iz Shinsegae Group su naveli da je slogan kampanje odabran na osnovu predloga alata veštačke inteligencije, ističući važnost ljudskog faktora i poznavanja društvenog konteksta pri kreiranju promotivnih aktivnosti. Finansijski gubici i reputaciona šteta za Starbucks u ovom slučaju jasno pokazuju posledice nedovoljne senzitivnosti na lokalne istorijske teme.

Dva svetska klasifikaciona društva odobrila projekte sa reaktorima, brodarska industrija koristi 350 miliona tona goriva godišnje

Britanski Lloyd’s Register i američki American Bureau of Shipping (ABS) izdali su načelna odobrenja (Approval in Principle – AiP) za konceptualne dizajne trgovačkih brodova sa naprednim nuklearnim reaktorima, što predstavlja ključni korak ka razvoju nuklearnih brodova. Ova odluka je doneta u junu 2026. godine i otvara mogućnosti za inženjerski razvoj i izgradnju novih tipova plovila, saopšteno je u stručnim analizama.

Lloyd’s Register je odobrio koncept velikog broda za isključivi prevoz automobila i kamiona, na kojem zajednički rade južnokorejski konzorcijum HD Hyundai Heavy Industries, HD Korea Shipbuilding & Offshore Engineering (HD KSOE), Hyundai Glovis, G-Marine Service i Korejski institut za istraživanje atomske energije (KAERI). Projekat se fokusira na integraciju reaktora sa rastopljenom soli (MSR) u trup broda, uz rešavanje izazova kao što su unutrašnji raspored reaktora, biološka zaštita, uticaj mase reaktora na stabilnost, kao i fleksibilnost pogonskog sistema u poređenju sa standardnim brodovima. “Iako je nuklearna propulzija još uvek u ranoj fazi, ovaj projekat pokazuje važnost izgradnje tehničkog razumevanja već sada”, izjavio je Sung-Gu Park, predsednik Lloyd’s Register-a za severoistočnu Aziju.

Istovremeno, ABS je izdao načelno odobrenje za integraciju nuklearnog reaktora u pogonski sistem klasičnog teretnog broda, prema dizajnu koji je razvio Pomorski konzorcijum Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT), u saradnji sa brodogradilištem HD KSOE i grčkom grupom Capital Maritime Group. Ovaj dizajn koristi specijalnu sintetičku tečnost za prenos toplote, što omogućava rad reaktora na pritisku bliskom atmosferskom, olakšavajući modularnu izradu i integraciju. “Nuklearna energija predstavlja jednu od najperspektivnijih alternativa tradicionalnim fosilnim gorivima. Kroz ovu uspešnu saradnju sa ABS-om i MIT-om, spremni smo da predvodimo tržište ekološki prihvatljivih plovila”, istakao je Sangmin Park, potpredsednik istraživačke laboratorije za zelenu energiju u HD KSOE.

Ove inicijative dolaze u trenutku kada globalna pomorska industrija troši oko 350 miliona tona fosilnog goriva godišnje i generiše približno 3% ukupne svetske emisije ugljen-dioksida. Prema ciljevima Međunarodne pomorske organizacije (IMO) iz jula 2024. godine, industrija treba da postigne neto nultu emisiju do ili oko 2050. godine, zbog čega brodari i brodogradilišta ubrzano traže alternativna rešenja za pogon brodova.