Preduzeća sa prometom ispod 50 miliona dinara dobijaju mogućnost tromesečnih prijava, uz obaveznu elektronsku dostavu do 15 dana od završetka perioda

Nacrt novog zakona o porezu na dodatu vrednost, čija primena počinje sa ulaskom Srbije u Evropsku uniju, donosi ključne izmene u načinu obračuna i prijavljivanja PDV-a. Prema predloženim pravilima, osnovni poreski period biće kalendarski mesec, ali preduzeća koja su u prethodnoj godini ostvarila promet dobara i usluga, uključujući PDV, manji od 50 miliona dinara, moći će da biraju tromesečni obračun. Ova promena omogućava privrednicima veću finansijsku fleksibilnost i smanjenje administrativnih obaveza, uz usklađivanje sa pravilima Evropske unije.

Prema novim rešenjima, pravo na tromesečni obračun neće imati kompanije koje obavljaju transakcije unutar Evropske unije. Za njih, kao i za strane firme bez sedišta u Srbiji, poreski period ostaje mesec dana, bez obzira na iznos prometa. Svi poreski obveznici, uključujući i strane firme registrovane za PDV u Srbiji, podnosiće prijave isključivo elektronskim putem, i to najkasnije 15 dana nakon isteka poreskog perioda.

Sadržina poreske prijave detaljno je definisana, pa će obveznici biti u obavezi da navedu ukupnu vrednost oporezivih transakcija, iznos obračunatog PDV-a, prethodni porez, kao i promet koji je oslobođen oporezivanja ili ne podleže PDV-u. Dodatno, prijave će sadržati podatke o prometu robe i usluga unutar EU, vrednosti isporuka u druge države članice, nabavkama iz EU i transakcijama za koje poresku obavezu snosi primalac.

Obračun PDV-a vršiće se na osnovu svih isporuka dobara i usluga sa nastalom poreskom obavezom u poreskom periodu, uz uzimanje u obzir izmena poreske osnovice i korekcija prethodno iskazanog poreza. Poljoprivrednicima će se u obračun uključiti i PDV naknade. Preliminarna poreska prijava, koja će biti automatski formirana u sistemu elektronskih faktura, postaje deo redovne prijave, ali se ne podnosi pri početku ili završetku PDV aktivnosti.

Prijavu PDV-a podnosiće svi registrovani obveznici, ali i lica koja su dužna da plate PDV u ime stranih obveznika, pravna lica koja nisu PDV obveznici, ali nabavljaju robu iz EU, kao i kupci novih prevoznih sredstava iz država članica. Obaveza postoji i za mala preduzeća koja pružaju usluge obveznicima iz drugih država članica ili trećih zemalja. Ukoliko prijava ne bude podneta u roku ili bez odgovarajuće evidencije, Poreska uprava može samostalno utvrditi poresku obavezu.

Za određene strane prevoznike i male obveznike koji posluju isključivo sa trećim zemljama, zakon predviđa mogućnost podnošenja prijava u papirnom obliku. U odnosu na prethodna pravila, prag za tromesečni obračun sada iznosi 50 miliona dinara godišnjeg prometa, čime se povećava broj preduzeća koja mogu ređe podnositi prijave i lakše upravljati sredstvima od PDV-a tokom dužeg perioda.

Pet restorana nudi specijalne menije, dostupne isključivo korisnicima Mastercard kartica do 28. juna

Gastronomska scena Beograda dobija novi podsticaj kroz Priceless Passion Week by Mastercard & JRE Serbia, koji se prvi put održava u glavnom gradu. Tokom dve nedelje, do 28. juna, pet JRE restorana u Srbiji – Langouste, Puter, Delirium Silence, S5 by Angie i Salon 1905 – nude ekskluzivne degustacione menije po ceni od 7.999 dinara po osobi, rezervisane isključivo za korisnike Mastercard kartica.

Specijalni meniji su pažljivo kreirani za ovu priliku i nisu deo redovne ponude restorana. Prvi krug uključuje Langouste (4 sleda), Puter (6 sledova) i Delirium Silence (4 sleda), dok će Salon 1905 (4 sleda) i S5 by Angie (5 sledova) svoje menije predstaviti tokom sledeće nedelje. Broj mesta je ograničen, a svaki meni kreiran je za trajanje ovog događaja.

Priceless Passion Week omogućava korisnicima Mastercard kartica da uživaju u jedinstvenim kulinarskim iskustvima, dostupnim isključivo putem platforme priceless.com. Rezervacije se vrše putem imejla ili direktnim kontaktiranjem restorana uz napomenu „Priceless Passion Week“, a plaćanje se obavlja u restoranu isključivo Mastercard karticom.

Ovaj događaj, koji traje do 28. juna, biće ponovljen i tokom septembra i oktobra, što pruža dodatne prilike ljubiteljima gastronomije da otkriju kreativne menije domaćih šefova. Organizatori ističu da je cilj Passion Week-a da pruži autentično iskustvo i približi beogradsku kulinarsku scenu korisnicima koji traže više od obične večere.

Sve informacije i rezervacije dostupne su na zvaničnoj Mastercard platformi priceless.com.

Novi zakon iz 2025. predvideo javne konkurse i promenu pravne forme, ali profesionalizacija izostala i dalje nema postavljenih predstavnika države

Državna preduzeća u Srbiji, iako su prošla kroz promenu pravne forme pre skoro tri godine, nisu ostvarila napredak u profesionalizaciji menadžmenta, dok konkursi za izbor direktora nisu sprovedeni u praksi, pokazuju ekonomske analize. Prema poslednjim podacima, odredba o izboru direktora na javnom konkursu primenjena je na jedva desetak slučajeva tokom više od decenije, dok su za većinu menadžerskih pozicija i dalje postavljani “vršioci dužnosti” od strane Vlade Srbije.

Iako je novi zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu države stupio na snagu 2025. godine, i predvideo konkurse i centralizaciju upravljanja, u praksi nije došlo do promene. Ministarstva i Vlada nisu postavili predstavnike države u firme koje su promenile pravnu formu, izuzev Elektroprivrede Srbije gde je predstavnik ministarka energetike. Rok za imenovanje predstavnika nije preciziran, a konkursi za direktore nisu raspisani od strane nadzornih odbora, koji su i sami menjani pre promena pravne forme.

Tumačenjem Zakona o sprečavanju korupcije, novopostavljeni direktori ovih preduzeća više ne nose status javnih funkcionera, čime gube i obavezu prijave imovine i prihoda. Status funkcionera zavisi od toga ko imenuje osobu – oni koje imenuje Vlada su funkcioneri, dok oni koje postavlja ministarstvo to nisu.

Kao primer, Pošta Srbije je nakon promene forme mogla da postane akcionarsko društvo, ali je Ministarstvo privrede dalo mišljenje da je svrsishodnije transformisati je u društvo s ograničenom odgovornošću zbog manjih troškova poslovanja. Odluka o promeni pravne forme doneta je 18. decembra 2025. godine, a radna grupa je formirana kako bi pripremila novu organizaciju preduzeća do najnižih organizacionih celina.

Prethodna zakonska rešenja, iz 2012. i 2016. godine, takođe nisu dovela do stvarne profesionalizacije menadžmenta, a poslednji propisi predviđaju isti stepen transparentnosti, koji u praksi nije postignut. Javnost još uvek nije videla konkretne rezultate promena, a iz ekonomske struke upozoravaju da brisanje statusa javnog funkcionera za direktore može dodatno povećati rizik za budžet i smanjiti transparentnost u radu ovih preduzeća.