Bruto prinos od najma može biti značajno smanjen, a operativni troškovi utiču na stvarni povrat kapitala investitora

Investitori na tržištu nekretnina sve pažljivije analiziraju neto prinos, jer razlika između bruto i neto prinosa može iznositi i 30-40 odsto, pokazuju ekonomske procene u 2026. godini. Prihodi od najma zavise od lokacije, tipa objekta i kvaliteta upravljanja, dok operativni troškovi i periodi praznog stana mogu značajno smanjiti očekivani povrat na ulaganje.

Prema ekonomskim analizama, bruto prinos od najma izračunava se kada se godišnji prihod od najma podeli sa kupovnom cenom nekretnine, ali ovaj pokazatelj ne uzima u obzir sve troškove – porez na imovinu, osiguranje, održavanje, upravljanje i period kada je stan prazan. U praksi, stvarni neto prinos može biti i do 40 odsto niži od bruto procene.

Posebno je važno napomenuti da investitori ne ulažu celokupan kapital u nekretnine zbog specifičnih rizika, kao što su niska likvidnost i zavisnost od lokalnih tržišnih kretanja. Prodaja nekretnine može potrajati mesecima, a vrednost zavisi od ekonomskog razvoja regiona, infrastrukturnih projekata i promene potražnje.

Dodatno, korišćenje finansijske poluge preko hipotekarnih kredita omogućava investitorima da sa relativno malim početnim kapitalom kontrolišu imovinu veće vrednosti, ali pad cene nekretnine uz kreditno opterećenje može dovesti do gubitaka. Operativni troškovi, kao što su porezi, komunalije i održavanje, ključni su za procenu stvarnog povrata.

“Neto prinos uzima u obzir sve troškove: porez na imovinu, osiguranje, održavanje, troškove upravljanja i period praznog stana. U praksi, razlika između bruto i neto prinosa može biti i 30-40%. To znači da investicija koja na papiru izgleda atraktivno može imati značajno niži stvarni povrat”, navodi se u ekonomskim analizama.

Nekretnine zadržavaju mesto u portfeljima investitora zbog stabilnih prihoda od najma i mogućeg rasta kapitala, ali ozbiljni investitori sve više pažnje posvećuju detaljnoj proceni lokalnog tržišta i operativnih zahteva. Poreske obaveze, kao i mogućnost kombinovanja sa likvidnijim oblicima imovine, predstavljaju dodatne faktore u donošenju investicionih odluka.

Američka nafta WTI dostigla 111,50 dolara, Brent 109 dolara po barelu, Iran ograničava prolaz brodova kroz Ormuški moreuz

Američka investiciona banka JP Morgan upozorila je da bi cene nafte mogle da dosegnu 150 dolara po barelu ukoliko poremećaj u transportu energenata kroz Ormuški moreuz potraje do sredine maja. Prema navodima banke, nafta će se u narednom periodu kretati na nivou od 120 do 130 dolara po barelu, preneo je Rojters.

Cene nafte su ponovo zabeležile rast: američka sirova nafta WTI dostigla je 111,50 dolara po barelu, dok je referentna nafta Brent iznosila 109 dolara po barelu u četvrtak, nakon čega su berze zatvorene zbog uskršnjih praznika.

Prema osnovnoj pretpostavci JP Morgana, očekuje se da će se tokovi energije kroz Ormuški moreuz na kraju normalizovati, ali brodski saobraćaj je u kolapsu od početka marta. Iran trenutno selektivno dozvoljava prolazak određenim brodovima kroz ovaj ključni naftni koridor, kroz koji je pre izbijanja sukoba prolazilo 20 odsto dnevnog svetskog protoka nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG).

Analitičari ističu da bi, čak i u slučaju trenutnog i potpunog otvaranja Ormuškog moreuza za sav saobraćaj, globalnoj proizvodnji nafte i lancima snabdevanja rafinerijama bilo potrebno najmanje tri do šest meseci da se vrate na nivoe pre rata, prenosi Oil Price.

Najveći rast na ostalim područjima, čak 19,3 odsto, dok su cene u Zagrebu povećane za 14,2 odsto

Cene stambenih nekretnina u Hrvatskoj zabeležile su prosečan rast od 14,1 odsto u 2025. godini u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). Cene novih stambenih jedinica porasle su za 13,1 odsto, dok su postojeći objekti poskupeli za 14,3 odsto, što ukazuje na pojačanu tražnju na sekundarnom tržištu.

Regionalna analiza otkriva da su cene nekretnina u Zagrebu porasle za 14,2 odsto, na Jadranu za 11,8 odsto, dok su na ostalim područjima zabeležile rast od čak 19,3 odsto. Ovi podaci potvrđuju nastavak trenda bržeg rasta cena izvan glavnih urbanih i turističkih zona.

U poslednjem kvartalu 2025. godine rast cena dodatno je ubrzan – u poređenju sa trećim kvartalom, ukupne cene stambenih objekata porasle su za 3,4 odsto. Novi stanovi poskupeli su za 3,5 odsto, dok su postojeći objekti zabeležili rast od 3,4 odsto.

Na godišnjem nivou, odnosno u poređenju sa četvrtim kvartalom 2024, prosečne cene stambenih nekretnina porasle su za 16,1 odsto, dok su postojeći stanovi zabeležili još snažniji rast od 16,4 odsto.

Dodatno, u četvrtom kvartalu 2025, regionalne razlike su potvrđene – cene u Zagrebu porasle su za 1,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, na Jadranu za 4,9 odsto, a na ostalim područjima za 5,2 odsto.

Prema zvaničnim statistikama, tržište nekretnina u Hrvatskoj nastavlja trend rasta, sa posebno izraženim poskupljenjem izvan velikih urbanih centara i turističkih destinacija.