Evropske berze beleže pad od 0,2 odsto, dok američka nafta raste 3,43 odsto na 90,322 dolara

Na početku nedelje evropske berze zabeležile su blagi pad, dok su deonice kompanije EasyJet porasle za 11 odsto nakon spekulacija o mogućem preuzimanju od strane američke investicione firme Kastlejk. Istovremeno, cena brent nafte dostigla je 94,094 dolara po barelu, uz rast od 3,24 odsto, dok je američka sirova nafta porasla za 3,43 odsto na 90,322 dolara.

Panevropski indeks Stoxx 600 bio je jutros niži za 0,2 odsto, dok je većina sektora trgovanje započela u minusu. Londonski FTSE 100 oslabio je za 0,2 odsto, francuski CAC 40 ostao je gotovo nepromenjen, a nemački DAX zabeležio je rast od 0,1 odsto. Tržište je pod pritiskom usled novih sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i zbog širenja izraelskih vojnih operacija u Libanu uprkos primirju iz aprila.

Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper kritikovala je izraelsku ofanzivu u Libanu, navodeći da je vojna eskalacija dovela do civilnih žrtava i razaranja infrastrukture, što otežava diplomatsko rešenje.

Očekuju se i podaci o indeksu menadžera nabavke (PMI) za Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države, Nemačku i Evropsku uniju. Evropski fjučersi gasa za jul na amsterdamskoj berzi TTF jutros su se prodavali po ceni od 46,530 evra za megavatsat. Na valutnoj berzi Foreks, evro je iznosio 1,16536 dolara, dok je cena zlata porasla na 4.503,47 dolara za trojnu uncu, a pšenica na 6,1599 dolara za bušel (27,216 kg).

Na zatvaranju američkih berzi u petak, indeks Dow Jones porastao je za 0,72 odsto na 51.032,46 poena, S&P 500 za 0,22 odsto na 7.580,06 poena, a Nasdaq za 0,2 odsto na 26.972,62 poena.

Evropska unija razmatra privremeno zamrzavanje ograničenja cene ruske nafte zbog nestabilnosti na tržištu. Trenutni prag iznosi 44,10 dolara po barelu i predviđeno je da bude preispitan kasnije tokom leta. Po sadašnjim pravilima, evropskim firmama nije dozvoljeno pružanje usluga kao što su osiguranje i transport za naftu prodatu iznad ovog praga. Sledeća revizija u julu mogla bi podići ograničenje na najmanje 65 dolara, što je iznad prethodnog praga od 60 dolara koji je postavila grupa G7.

Sve veći broj pripadnika generacije Z i milenijalaca uvodi mini-penzije radi bolje ravnoteže između posla i privatnog života

Mladi profesionalci širom sveta sve češće se odlučuju za takozvane mini-penzije, odnosno planirane pauze u karijeri koje traju od nekoliko nedelja do više meseci. Umesto tradicionalnog modela da se radi do pune starosti, generacija Z i milenijalci biraju periodične pauze radi putovanja, odmora od stresa ili promene životnog pravca.

Prema analizama, jedan od ključnih razloga za ovaj trend je sve izraženije sagorevanje na poslu (burnout), naročito u korporativnom i tehnološkom sektoru. Mladi radnici sve više preispituju ideju višedecenijskog rada bez dužih pauza i žele veću fleksibilnost, kao i balans između privatnog i poslovnog života. Karijera se posmatra kao niz faza rada i odmora, a ne kao neprekidni „maraton“ do penzije.

Finansijski savetnici upozoravaju da su za mini-penzije neophodni ozbiljno planiranje i disciplinovana štednja, kako bi se pokrili životni troškovi tokom pauze i sačuvao fond za nepredviđene situacije. Loše isplanirane pauze mogu dovesti do finansijskih problema ili otežati povratak na tržište rada.

Analize ukazuju na širu promenu u načinu na koji mladi razmišljaju o poslu i penziji. Umesto modela „radi 40 godina pa se odmori“, sve više ljudi bira postepeni odmor tokom radnog veka. Stručnjaci ocenjuju da ovakav pristup može doprineti dugoročnom razvoju karijere, jer pauze omogućavaju mentalni reset, sticanje novih iskustava, promenu profesionalnog pravca i očuvanje psihičkog zdravlja.

Naplata u devizama zvanično dozvoljena, ali banke ostavljaju strane kupce bez mogućnosti plaćanja u evrima i dolarima

Domaće kompanije koje prodaju proizvode i usluge putem interneta na inostranim tržištima već više od deset godina suočavaju se s problemom što stranom kupcu, iako odabere evre ili dolare kao valutu, sistem iznos za naplatu prikazuje u dinarima. Ovo predstavlja jednu od glavnih prepreka za izvoz digitalnih usluga iz Srbije i dovodi do nižih prihoda, kao i do odlaska kompanija u inostranstvo i registracije u državama poput Estonije i Velike Britanije.

Nedavno se kompanija DCX Hosting iz Užica obratila Narodnoj banci Srbije sa zahtevom za zvanično mišljenje. NBS je potvrdila da prema Zakonu o deviznom poslovanju ne postoje prepreke da domaće pravno lice, po osnovu pružanja digitalnih usluga nerezidentima, ostvaruje naplatu u devizama putem platnih kartica. „Plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrše se slobodno“, navodi se u mišljenju NBS.

Sofija Popara Parmaković iz Saveta za male biznise NALED-a i platforme Pausal.rs ocenila je da ovaj stav NBS predstavlja „izuzetno dobre vesti i potvrdu od velikog značaja za sve kompanije u Srbiji koje svoje proizvode i usluge plasiraju putem interneta stranim kupcima“. Ona dodaje da dozvoljena naplata u devizama od nerezidenata donosi kompanijama neophodnu sigurnost u poslovanju.

Međutim, Luka Paunović iz DCX Hostinga upozorava da, iako je regulator dao „zeleno svetlo“, banke nisu u obavezi da ovu mogućnost implementiraju. „Dosadašnja praksa pokazuje da banke ovu funkcionalnost ne vide kao standard, već kao izuzetak i najčešće je odbijaju uz obrazloženja koja se svode na interne tehničke limite, poslovnu politiku ili procenu rizika. Posledica takvog ponašanja je direktna šteta za domaće kompanije, koje gube strane kupce u fazi naplate jer im se iznenada prikazuje cena u dinarima umesto evra ili dolara, deluju neprofesionalno ili čak sumnjivo kupcima iz inostranstva, pa imaju nižu stopu prodaje“, navodi Paunović.

Udruženje banaka Srbije ističe da se većina online kupoprodaje obavlja platnim karticama i da je reč pre svega o tehničkom pitanju, a ne zakonskoj prepreci. Prema pravilima kartičnih šema (Master, Visa), realizacija svih transakcija izvršava se u lokalnoj valuti zemlje primaoca sredstava, što znači da prodavac uvek na svoj račun dobija sredstva u dinarima, bez obzira u kojoj valuti je kupac zadužen.

Paunović, međutim, tvrdi da se mešaju pojmovi presentment i settlement valuta. Kupcu se na sajtu može prikazati cena u evrima ili dolarima, dok se interne bankarske transakcije i dalje odvijaju u dinarima. Po njegovim rečima, „nije važno u kojoj se valuti vrši međubankarski settlement – bitno je da ne postoji nikakva prepreka da srpska banka omogući trgovcu da na svom sajtu od stranih kupaca izvrši naplatu u evrima ili dolarima“.

Problem naplate u devizama ostaje tako i dalje tehničko i proceduralno pitanje za domaće banke, dok domaće kompanije i dalje beleže gubitke na inostranom tržištu zbog prikazivanja cena isključivo u dinarima.