Balkonski solarni sistemi u Nemačkoj koštaju od 400 do 1.200 evra, a povrat investicije moguć za šest do devet godina

U Srbiji još uvek ne postoji posebna regulativa za instalaciju mini solarnih sistema na balkonima i fasadama, iako se ovakvi kompaktni fotonaponski sistemi masovno koriste u evropskim zemljama poput Nemačke. U Nemačkoj je dozvoljeno postavljanje pojedinačnih sistema do snage od 800W, a paneli se mogu nabaviti u trgovinama ili poručiti preko interneta uz jednostavnu onlajn registraciju.

Ovi sistemi, koji najčešće sadrže jedan ili dva panela povezane direktno na utičnicu, omogućavaju domaćinstvima da proizvedenu električnu energiju koriste za sopstvenu potrošnju, bez potrebe za posebnom dozvolom. U Srbiji, međutim, ovakvi sistemi nisu posebno prepoznati i svrstavaju se u postojeće kategorije kao što su kupci-proizvođači, što značajno komplikuje proces instalacije i povećava troškove zbog neadekvatne regulative.

Prema podacima, za solarne kapacitete veće od 10,8kW u Srbiji je neophodno ishodovati građevinsku dozvolu, dok je priključenje solarnih kapaciteta trenutno privremeno obustavljeno. Stručnjaci za obnovljive izvore energije smatraju da bi Srbija trebalo da pojednostavi proces i omogući za sisteme do 800W samo onlajn registraciju, kao što je to slučaj u Nemačkoj.

Balkonski solarni paneli mogu doneti do 30 odsto uštede na računu za struju. Cena jednog sistema sa jednim do tri modula u Nemačkoj iznosi od 400 do 1.200 evra. Ako je cena električne energije između 30 i 50 centi po kilovat-satu, investicija se vraća kroz šest do devet godina, pokazuju analize Nemačke asocijacije za solar BSW Solar. Ovi paneli mogu pokriti između 10 i 15 odsto ukupne potrošnje električne energije domaćinstva, a godišnja proizvodnja zavisi od jačine sunca i orijentacije panela.

U centralnoj Evropi, panel od 400 vati može proizvesti do 400 kilovat-sati godišnje, dok u sunčanijim regionima, kao što su Afrika ili Australija, proizvodnja dostiže i 800 kilovat-sati godišnje. Optimalna orijentacija je prema jugu, pod odgovarajućim uglom. Ovakvi sistemi su pored Nemačke popularni u Španiji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, dok su zabranjeni samo u Belgiji i Mađarskoj.

Stručnjaci navode da bi, u srpskim uslovima, balkonski solarni sistemi mogli da se isplate za tri do četiri godine, u zavisnosti od zone potrošnje. Cena opreme iznosi od 500 do 700 evra, a dobro osunčan balkon sa sistemom od 800W može mesečno proizvesti između 90 i 150 kilovat-sati. Povrat investicije je moguć za tri godine u plavoj zoni, četiri godine u zelenoj, dok je u crvenoj zoni period povrata i kraći.

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika dostigli 4.434 milijarde dinara, potrošački krediti porasli pet odsto

Krediti pravnih lica u Srbiji iznosili su u martu 2026. godine 2.332 milijarde dinara, što je pad od 0,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, saopštilo je Udruženje banaka. Istovremeno, ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika porasli su na 4.434 milijarde dinara, beležeći rast od 0,4 odsto u poređenju sa februarom.

Pozajmice preduzetnika su zabeležile povećanje od 0,7 odsto i dostigle iznos od 97,2 milijarde dinara. Dug stanovništva prema bankama bio je viši za 1,7 odsto, ukupno iznoseći 2.007 milijardi dinara.

U okviru kredita stanovništva, gotovinski krediti povećani su za 1,9 odsto, dok su potrošački krediti zabeležili rast od pet odsto. Stambeni krediti porasli su 1,5 odsto, zajmovi za refinansiranje 1,7 odsto, a poljoprivredni krediti 0,3 odsto u odnosu na februar.

Na kraju marta, procenat ukupnih bankarskih pozajmica u kašnjenju otplate iznosio je 1,9 odsto, što je identično procentu iz prethodnog meseca.

Izvor: Beta

Prihodi od centara podataka porasli 75 odsto i sada čine 88 odsto poslovanja, dok narudžbine premašuju bilion dolara

Američka tehnološka kompanija Nvidia zabeležila je rast vrednosti akcija za više od 18 odsto u poslednjih deset dana, što predstavlja najduži uzastopni rast od desetodnevnog niza iz 2023. godine, objavljeno je prema ekonomskim analizama. Akcije ove kompanije trenutno se trguju za oko 8 odsto niže od rekordnog maksimuma iz oktobra koji je iznosio 212,19 dolara.

Ovaj skok cena akcija podstaknut je snažnom globalnom potražnjom za čipovima za veštačku inteligenciju, naročito od strane tehnoloških giganata kao što su Meta, Amazon, Gugl i Majkrosoft, koji masovno kupuju Nvidia čipove za svoje AI projekte. Na godišnjoj konferenciji održanoj prošlog meseca, izvršni direktor Jensen Huang izjavio je da kompanija ima narudžbine do 2027. godine u vrednosti višoj od bilion dolara za svoje grafičke procesore, uključujući i sledeću generaciju Blekvel (Blackwell) i Vera Rubin GPU-ova.

Prihodi Nvidie od centara podataka porasli su za 75 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine i sada čine čak 88 odsto ukupnog poslovanja kompanije. To je značajan pomak u odnosu na pre pet godina kada su video igre činile najveći deo prihoda. Kompanija je u martu predstavila nove čipove za veštačku inteligenciju, među kojima je i jedinica za obradu jezika razvijena korišćenjem tehnologije preuzete akvizicijom startapa za čipove Grok u decembru, vredne 20 milijardi dolara.

“Nvidia ima narudžbine do 2027. godine koje premašuju bilion dolara za svoje grafičke procesore”, izjavio je izvršni direktor Jensen Huang. Kompanija ističe da ne može dovoljno brzo da proizvodi čipove kako bi odgovorila na ogromnu potražnju sa tržišta veštačke inteligencije.

Ove brojke potvrđuju snažnu poziciju Nvidie u segmentu razvoja veštačke inteligencije i ukazuju na nastavak trenda rasta prihoda iz sektora centara podataka, što dodatno učvršćuje njen uticaj na globalnom tržištu čipova.