Više od 51,7% prevara na WhatsApp-u i drugim aplikacijama realizuje se za manje od 30 minuta, prosečan gubitak doseže 425 evra

Kompanija Kaspersky objavila je rezultate globalnog istraživanja o prevarama putem aplikacija za razmenu poruka, prema kojem su korisnici u Srbiji u proseku izgubili 425 evra po prevari. Ovo istraživanje, sprovedeno na osnovu iskustava žrtava širom sveta, pokazuje da su online prevaranti izuzetno efikasni – više od 51,7% prevara u Srbiji realizovano je u roku kraćem od 30 minuta. Na globalnom nivou, prosečan gubitak po osobi iznosi 733 evra.

Podaci pokazuju da najviše prevara počinje na WhatsApp-u (38,4%), Facebook-u (32%) i putem SMS/iMessage poruka (27,2%), dok slede Instagram (27,20%), Telegram (26,4%) i Viber (18%). Prevaranti često koriste više komunikacionih kanala, što potvrđuje činjenica da se čak 63% svih prevara odvija kroz kombinaciju platformi, prelazeći sa jedne aplikacije na drugu kako bi žrtvu dodatno zbunili.

Brzina kojom se novac ili lični podaci ustupaju je zabrinjavajuća – 52% žrtava u Srbiji reagovalo je za manje od 30 minuta, dok je 14% to učinilo za manje od pet minuta. Prevaranti se predstavljaju kao članovi porodice, prijatelji ili poznate kompanije, koristeći veštačku inteligenciju za imitaciju komunikacije i uverljivost poruka.

Finansijske posledice su ozbiljne: 54% žrtava izgubilo je novac, dok je 39% ostalo bez ličnih podataka, uključujući brojeve telefona (50%), puno ime (39,8%), e-mail adresu (37,76%) i kućnu adresu. Iako je 44% ispitanika prijavilo gubitke do 117 evra, značajan broj je pretrpeo veće gubitke – 13,33% žrtava izgubilo je više od 1.165 evra. Više od šestine ispitanika (16,40%) navelo je da su bili žrtve prevara tri ili više puta tokom prethodnih šest meseci.

Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u Kaspersky Global Research & Analysis Team (GReAT), izjavio je: „Ovaj novi talas prevara putem aplikacija za razmenu poruka osmišljen je tako da bude neodvojiv od svakodnevne komunikacije. Veštačka inteligencija ubrzava ovaj trend, pomažući prevarantima da u velikom obimu uverljivo imitiraju brendove, poznate glasove i međuljudske odnose. Kao rezultat toga, sama svest o postojanju pretnji više nije dovoljna zaštita.”

Stručnjaci ističu da prevaranti koriste poznate kontekste i jezičke obrasce kako bi žrtve uverili da su njihove odluke racionalne. Dr Elizabet Karter, forenzička lingvistkinja i kriminološkinja sa Univerziteta Kingston u Londonu, naglašava važnost razgovora sa porodicom i prijateljima o aktivnostima na internetu kako bi se na vreme prepoznale potencijalne prevare. U uslovima rasta životnih troškova, gubici ovog tipa mogu predstavljati ozbiljan udarac za domaćinstva u Srbiji.

Isporuke preko evropskog kraka gasovoda porasle su za 6,5 odsto u periodu januar-maj 2026. godine

Ruska energetska kompanija Gasprom povećala je izvoz gasa evropskim krakom gasovoda Turski tok u periodu januar–maj 2026. godine za 6,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ukupno je isporučeno 7,65 milijardi kubnih metara gasa, što je najviši nivo zabeležen u prvih pet meseci godine od početka rada ovog gasovoda 2020. godine, prema podacima Evropske mreže operatora transportnih sistema za gas (ENTSOG).

Kroz graničnu tačku Strandža 2-Malkočlar na bugarsko-turskoj granici u periodu od 1. januara do 31. maja 2026. godine prošlo je oko 7,65 milijardi kubnih metara gasa, što predstavlja rast od 6,5 odsto u odnosu na isti period lane. Samo u maju 2026. godine izvoz gasa ovom rutom porastao je za tri odsto na godišnjem nivou, dostigavši 1,47 milijardi kubnih metara.

Gasovod Turski tok povezuje Rusiju i Tursku preko Crnog mora. Jedan krak ovog gasovoda namenjen je turskom tržištu, dok drugi, poznat kao Balkanski tok, obezbeđuje snabdevanje zemalja južne i jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, Rumuniju, Grčku, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Mađarsku. Ukupni kapacitet gasovoda iznosi 31,5 milijardi kubnih metara godišnje.

Nakon što je tranzit ruskog gasa preko Ukrajine obustavljen 1. januara 2025. godine, Turski tok postao je jedina ruta za isporuke Gasproma Evropi. Tokom 2025. godine, izvoz ruskog gasa evropskim krakom ovog gasovoda dostigao je rekordnih više od 18 milijardi kubnih metara.

Inflacija stabilna na 4 odsto, rast plata tek 0,8 odsto dok građani predviđaju pad ekonomije od 2,2 odsto

U Evrozoni je u aprilu 2026. godine zabeležen rast pozajmica banaka domaćinstvima od 3 odsto na godišnjem nivou, čime je ukupna vrednost kredita dostigla 7,194 biliona evra, pokazuju podaci Evropske centralne banke (ECB). Ovaj tempo rasta kredita prisutan je neprekidno od decembra 2025. godine, dok je sličan rast zabeležen i u sektoru kompanija, izuzev finansijskih korporacija, gde je u aprilu ostvaren rast od 3,4 odsto, što je ubrzanje u odnosu na martovskih 3,2 odsto.

Istovremeno, ukupna kreditna zaduženost privatnog sektora u Evrozoni povećana je za 3,5 odsto na godišnjem nivou, saopštila je ECB u izveštaju o monetarnim kretanjima. Monetarni agregat M3, koji obuhvata ukupna likvidna sredstva, porastao je za 2,7 odsto, dok je uži agregat M1 (novac u opticaju i prekonoćni depoziti) porastao za 3,8 odsto u odnosu na april prethodne godine. Obe vrednosti beleže usporavanje rasta u poređenju sa martom, što analitičari tumače kao znak opreznijeg kreditiranja i usporavanja privredne aktivnosti.

Prema istraživanju Evropske centralne banke, inflaciona očekivanja građana Evrozone ostala su stabilna na 4 odsto za narednih 12 meseci, što je dvostruko više od ciljane inflacije ECB od 2 odsto. Ispitanici očekuju rast svojih nominalnih prihoda od svega 0,8 odsto u istom periodu, što nije dovoljno da pokrije predviđeni rast cena. Očekivanja inflacije za naredne tri godine blago su pala sa 3 na 2,9 odsto, dok su petogodišnja očekivanja ostala stabilna na 2,4 odsto.

Potrošači iz Evrozone predviđaju ekonomski pad od 2,2 odsto u narednih 12 meseci, što je nešto negativnije u odnosu na martovsku prognozu od 2,1 odsto. Prosečna stopa nezaposlenosti koju očekuju u tom periodu iznosi 11,2 odsto, što je neznatno niže od martovskih 11,3 odsto. Istraživanje je sprovedeno onlajn od 2. aprila do 4. maja na uzorku od oko 19.000 odraslih potrošača iz 11 zemalja Evrozone, među kojima su Belgija, Nemačka, Španija, Francuska, Italija, Holandija, Irska, Grčka, Austrija, Portugalija i Finska. Rezultati za maj biće objavljeni 26. juna.