Više od 51,7% prevara na WhatsApp-u i drugim aplikacijama realizuje se za manje od 30 minuta, prosečan gubitak doseže 425 evra

Kompanija Kaspersky objavila je rezultate globalnog istraživanja o prevarama putem aplikacija za razmenu poruka, prema kojem su korisnici u Srbiji u proseku izgubili 425 evra po prevari. Ovo istraživanje, sprovedeno na osnovu iskustava žrtava širom sveta, pokazuje da su online prevaranti izuzetno efikasni – više od 51,7% prevara u Srbiji realizovano je u roku kraćem od 30 minuta. Na globalnom nivou, prosečan gubitak po osobi iznosi 733 evra.

Podaci pokazuju da najviše prevara počinje na WhatsApp-u (38,4%), Facebook-u (32%) i putem SMS/iMessage poruka (27,2%), dok slede Instagram (27,20%), Telegram (26,4%) i Viber (18%). Prevaranti često koriste više komunikacionih kanala, što potvrđuje činjenica da se čak 63% svih prevara odvija kroz kombinaciju platformi, prelazeći sa jedne aplikacije na drugu kako bi žrtvu dodatno zbunili.

Brzina kojom se novac ili lični podaci ustupaju je zabrinjavajuća – 52% žrtava u Srbiji reagovalo je za manje od 30 minuta, dok je 14% to učinilo za manje od pet minuta. Prevaranti se predstavljaju kao članovi porodice, prijatelji ili poznate kompanije, koristeći veštačku inteligenciju za imitaciju komunikacije i uverljivost poruka.

Finansijske posledice su ozbiljne: 54% žrtava izgubilo je novac, dok je 39% ostalo bez ličnih podataka, uključujući brojeve telefona (50%), puno ime (39,8%), e-mail adresu (37,76%) i kućnu adresu. Iako je 44% ispitanika prijavilo gubitke do 117 evra, značajan broj je pretrpeo veće gubitke – 13,33% žrtava izgubilo je više od 1.165 evra. Više od šestine ispitanika (16,40%) navelo je da su bili žrtve prevara tri ili više puta tokom prethodnih šest meseci.

Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u Kaspersky Global Research & Analysis Team (GReAT), izjavio je: „Ovaj novi talas prevara putem aplikacija za razmenu poruka osmišljen je tako da bude neodvojiv od svakodnevne komunikacije. Veštačka inteligencija ubrzava ovaj trend, pomažući prevarantima da u velikom obimu uverljivo imitiraju brendove, poznate glasove i međuljudske odnose. Kao rezultat toga, sama svest o postojanju pretnji više nije dovoljna zaštita.”

Stručnjaci ističu da prevaranti koriste poznate kontekste i jezičke obrasce kako bi žrtve uverili da su njihove odluke racionalne. Dr Elizabet Karter, forenzička lingvistkinja i kriminološkinja sa Univerziteta Kingston u Londonu, naglašava važnost razgovora sa porodicom i prijateljima o aktivnostima na internetu kako bi se na vreme prepoznale potencijalne prevare. U uslovima rasta životnih troškova, gubici ovog tipa mogu predstavljati ozbiljan udarac za domaćinstva u Srbiji.

Program „Čuvari Zmajevog blaga“ na Naučnom pikniku okupio veliki broj dece i roditelja u Beogradu

Erste Banka Srbija realizovala je program finansijske pismenosti za decu na četvrtom Naučnom pikniku, održanom 29. i 30. maja u Arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu. Tokom dvodnevnog događaja, najmlađi posetioci učestvovali su u radionicama „Porodični budžet u teglama“ i „Kasica iz snova“, gde su sticali znanja o razlikovanju potreba i želja, važnosti štednje i planiranju finansijskih ciljeva.

Kroz crtanje, razgovor, igru i interaktivnu predstavu „Čuvari Zmajevog blaga“, deca su usvajala osnovne veštine upravljanja novcem. Posebno interesovanje izazvala je igra „Finansijski točak znanja“, koja je podstakla radoznalost i diskusiju o ličnim finansijama. Program je deo inicijative za unapređenje finansijske pismenosti kod najmlađih, a realizovan je pod sloganom „Misli zeleno“, u saradnji sa Festivalom nauke i Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

„Većina finansijskih navika formira se upravo u detinjstvu i zato verujemo da nikada nije prerano da sa decom razgovaramo o novcu, štednji i odgovornom donošenju odluka. Finansijska pismenost je važna životna veština koja nam pomaže da pametno upravljamo novcem – od prvog džeparca do velikih životnih ciljeva. Kako se ovim temama još uvek ne posvećuje dovoljno prostora kroz formalno obrazovanje, u Erste Banci nastojimo da iskoristimo svaku priliku da kroz zanimljive i pristupačne sadržaje doprinesemo razvoju finansijske pismenosti kod dece i mladih“, izjavila je Marija Mutić, direktorka Direkcije komunikacija Erste Banke.

Naučni piknik je i ove godine okupio veliki broj dece, roditelja i ljubitelja nauke sa ciljem popularizacije znanja, istraživanja i kritičkog razmišljanja. Aktivnosti koje su realizovane deo su strateške posvećenosti Erste Banke unapređenju finansijske pismenosti u Srbiji, a kroz platformu #ErsteZnali Banka kontinuirano razvija edukativne sadržaje namenjene različitim generacijama kako bi teme poput štednje i odgovornog planiranja bile dostupnije široj javnosti.

Inflacija stabilna na 4 odsto, rast plata tek 0,8 odsto dok građani predviđaju pad ekonomije od 2,2 odsto

U Evrozoni je u aprilu 2026. godine zabeležen rast pozajmica banaka domaćinstvima od 3 odsto na godišnjem nivou, čime je ukupna vrednost kredita dostigla 7,194 biliona evra, pokazuju podaci Evropske centralne banke (ECB). Ovaj tempo rasta kredita prisutan je neprekidno od decembra 2025. godine, dok je sličan rast zabeležen i u sektoru kompanija, izuzev finansijskih korporacija, gde je u aprilu ostvaren rast od 3,4 odsto, što je ubrzanje u odnosu na martovskih 3,2 odsto.

Istovremeno, ukupna kreditna zaduženost privatnog sektora u Evrozoni povećana je za 3,5 odsto na godišnjem nivou, saopštila je ECB u izveštaju o monetarnim kretanjima. Monetarni agregat M3, koji obuhvata ukupna likvidna sredstva, porastao je za 2,7 odsto, dok je uži agregat M1 (novac u opticaju i prekonoćni depoziti) porastao za 3,8 odsto u odnosu na april prethodne godine. Obe vrednosti beleže usporavanje rasta u poređenju sa martom, što analitičari tumače kao znak opreznijeg kreditiranja i usporavanja privredne aktivnosti.

Prema istraživanju Evropske centralne banke, inflaciona očekivanja građana Evrozone ostala su stabilna na 4 odsto za narednih 12 meseci, što je dvostruko više od ciljane inflacije ECB od 2 odsto. Ispitanici očekuju rast svojih nominalnih prihoda od svega 0,8 odsto u istom periodu, što nije dovoljno da pokrije predviđeni rast cena. Očekivanja inflacije za naredne tri godine blago su pala sa 3 na 2,9 odsto, dok su petogodišnja očekivanja ostala stabilna na 2,4 odsto.

Potrošači iz Evrozone predviđaju ekonomski pad od 2,2 odsto u narednih 12 meseci, što je nešto negativnije u odnosu na martovsku prognozu od 2,1 odsto. Prosečna stopa nezaposlenosti koju očekuju u tom periodu iznosi 11,2 odsto, što je neznatno niže od martovskih 11,3 odsto. Istraživanje je sprovedeno onlajn od 2. aprila do 4. maja na uzorku od oko 19.000 odraslih potrošača iz 11 zemalja Evrozone, među kojima su Belgija, Nemačka, Španija, Francuska, Italija, Holandija, Irska, Grčka, Austrija, Portugalija i Finska. Rezultati za maj biće objavljeni 26. juna.