Udeo žena među osnivačima porastao na 21,5 odsto, veštačka inteligencija ključna za 51 odsto startapa
Prema najnovijem istraživanju Inicijative „Digitalna Srbija“, prosečan osnivač startapa u Srbiji tokom 2025. godine bio je visokoobrazovan muškarac star 38 godina koji poslovanje najčešće finansira grantovima. Istraživanje je pokazalo da 88,9% osnivača ima visoko obrazovanje, a udeo žena raste – sa 17,8% u 2024. na 21,5% u 2025. godini. Povratnici iz inostranstva čine 18,5% osnivača, dok 68% startapa ima bar jednog osnivača iz oblasti menadžmenta, marketinga ili prodaje.
Tehnološki fokus je u porastu, pa je veštačka inteligencija i mašinsko učenje deo proizvoda kod 51% startapa, što je povećanje od 10 procentnih poena za godinu dana. Ipak, samo 44,4% osnivača radi isključivo na svom startapu, dok je taj procenat godinu ranije iznosio 60,1%.
Ambicije za eksterne investicije znatno su porasle: 72,1% startapa planira da prikupi eksternu investiciju tokom 2026. godine, a 25,4% cilja runde iznad milion evra, što je tri puta više nego u prethodnoj godini (7,6%). Poslovni anđeli finansirali su 23,1% startapa, dok su inkubatori i akceleratori podržali 23,8%. Eksternu investiciju do sada je prikupilo 29,9% startapa, a samo 9,5% beleži mesečni rast prihoda iznad 10%. Više od trećine startapa (36,7%) još uvek nema prihode, dok 77,6% ostvaruje manje od 150.000 evra godišnje. Prag od milion evra godišnjih prihoda prešlo je svega 3,4% startapa.
Finansiranje grantovima i bespovratnim sredstvima koristi 59,2% startapa, dok 61,9% osnivača oslanja se isključivo na sopstvena sredstva i/ili grantove, bez dodatka pametnog kapitala. Među startapima bez mesečnih prihoda, čak 77,4% planira da se i tokom 2026. godine finansira prvenstveno iz bespovratnih sredstava. Istraživanje pokazuje da startapi koji kombinuju grantove sa investitorskim kapitalom i tržišnom trakcijom beleže bolji komercijalni učinak.
Kada je reč o internacionalizaciji, Srbija je najčešće aktivno tržište za 40,8% startapa i primarna destinacija za 25,9%, dok 69,4% planira širenje na nova tržišta tokom 2026. godine. Evropa je cilj za 98% onih koji planiraju internacionalizaciju, a SAD za 59,8%. Startapi koji od početka ciljaju globalno tržište imaju veće šanse za privlačenje investicija i brži rast.
Kao glavne izazove osnivači navode pristup finansiranju (60,5%) i akviziciju korisnika i kupaca (37,4%). Najtraženija pozicija u zapošljavanju je prodaja, što navodi 48,3% startapa.
„Nakon šest godina, Startap skener jasno pokazuje ekosistem koji se razvija u dva pravca istovremeno – ekosistem koji raste u kontekstu ambicija, ali se i dalje suočava sa izazovom da te ambicije pretvori u konkretne rezultate. Osnivači su obrazovaniji, međunarodno orijentisaniji i spremniji da privuku kapital više nego ikada – 72,1% planira da traži investiciju ove godine, a veštačka inteligencija je osnova proizvoda kod 51% startapa. Istovremeno, 36,7% startapa i dalje ne ostvaruje nikakav prihod, samo 9,5% beleži značajan mesečni rast, a većina osnivača vodi svoje startape kao sporednu aktivnost. Ključni izazov srpskog startap ekosistema ostaje isti – premostiti jaz između onoga čemu osnivači teže i onoga što operativna stvarnost trenutno pokazuje. Za to nam je potrebno još veće prisustvo pametnog kapitala, snažniji komercijalni fokus i sistem podrške koji startape usmerava ka tržištu, umesto ka zavisnosti od grantova“, izjavila je Tanja Kuzman, direktorka Inicijative „Digitalna Srbija“.
