Sedam zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju i Rusiju, uvodi novo povećanje kvota od juna zbog poremećaja na tržištu

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) i OPEC+ postigle su dogovor o povećanju kvota proizvodnje nafte za juni, nakon što su Ujedinjeni Arapski Emirati 1. maja napustili ovu organizaciju. Prema saopštenju OPEC-a, sedam zemalja, među kojima su Saudijska Arabija i Rusija, povećaće ukupnu dnevnu proizvodnju za 188.000 barela počev od sledećeg meseca, što je odlučeno na video-konferenciji članica.

Povećanje je ocenjeno kao skromno i simbolično, a prema ekonomskim analizama, cilj je poslati poruku o nastavku regularnog poslovanja uprkos napetostima izazvanim izlaskom UAE. U saopštenju OPEC-a nije pomenut izlazak UAE, ali analitičari ističu da je ovaj potez iznenadio ostale članice i partnere, dodatno otežavajući sposobnost kartela da utiče na cene nafte koje su bile pod pritiskom zbog rasta broja konkurentskih dobavljača iz Severne i Južne Amerike.

OPEC+ nastavlja proces obnavljanja proizvodnje koji je bio zaustavljen nekoliko godina pre početka rata u Iranu. Iako trenutni izlazak UAE nema neposredan uticaj na globalnu ponudu, očekuje se da ova zemlja može ubrzati rast svoje proizvodnje kada se ponovo otvori Ormuski moreuz i izvoz iz Persijskog zaliva, jer više nije ograničena OPEC kvotama.

Prema procenama medija, odluka UAE predstavlja ozbiljan izazov za OPEC i Saudijsku Arabiju, naročito u trenutku kada sukob SAD i Izraela sa Iranom uzrokuje energetske šokove i poremećaje u globalnoj ekonomiji. Zemlje članice OPEC-a trenutno proizvode više od trećine ukupne svetske ponude nafte.

OPEC je osnovan 1960. godine, a među članicama su Alžir, Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Libija, Nigerija, Irak, Iran, Kuvajt, Saudijska Arabija i Venecuela. Od 2016. godine, nakon velikog pada cena nafte, organizacija je putem OPEC+ proširena na još 10 zemalja, među kojima su Rusija, Azerbejdžan, Bahrein, Brunej, Brazil, Kazahstan, Malezija, Meksiko, Oman, Južni Sudan i Sudan. Cilj OPEC-a i OPEC+ je stabilizacija tržišta i obezbeđivanje redovne i efikasne isporuke goriva.

Nova ekspres linija startuje 10. maja iz Antverpena, pokrivajući evropske i bliskoistočne luke radi brže i konkurentnije isporuke

Kompanija MSC, najveći svetski prevoznik kontejnera, najavila je otvaranje nove pomorske linije koja će povezivati luke u Evropi sa destinacijama na Bliskom istoku putem Saudijske Arabije, kao odgovor na poremećaje u Ormuskom moreuzu. Prema zvaničnom saopštenju objavljenom na mreži X, nova usluga pod nazivom ‘Ekspres linija’ (Evropa–Crveno more–Bliski istok) osmišljena je da odgovori na povećanu potražnju za transportom između Evrope i regiona Crvenog mora, u uslovima aktuelnih promena na Bliskom istoku.

Kompanija ističe da će nova linija omogućiti pouzdanu, efikasnu i konkurentnu uslugu transporta, uz skraćeno vreme isporuke i fleksibilna rešenja za različite vrste tereta. Planirano je da ova linija direktno povezuje ključne evropske luke sa lukama u Saudijskoj Arabiji i Jordanu, sa mogućnošću daljeg transporta robe prema državama Persijskog zaliva korišćenjem drumskog i multimodalnog prevoza.

Prva plovidba na ovoj ruti zakazana je za 10. maj iz luke Antverpen u Belgiji. Ruta će obuhvatiti i luke u Poljskoj, Litvaniji, Nemačkoj, Španiji, Italiji i Egiptu, pre nego što brodovi stignu u Saudijsku Arabiju i Jordan. Ovaj potez dolazi kao direktan odgovor na aktuelnu situaciju u Ormuskom moreuzu, koja je izazvala poremećaje u međunarodnim lancima snabdevanja.

Prema podacima iz novembra 2025. godine, MSC drži oko 21,2 odsto globalnog tržišta kontejnerskog transporta. Kompanija naglašava da je cilj ovakvih poteza jačanje konkurentnosti i prilagođavanje novonastalim uslovima na tržištu, kako bi se obezbedio kontinuitet i pouzdanost u međunarodnoj trgovini.

Letovi iz Beograda srede i nedelje, iz Bakua četvrtkom i nedeljom, otvaraju se nova tržišta za srpsku privredu

Er Srbija je 3. maja 2026. godine zvanično pokrenula direktnu avio-liniju između Beograda i Bakua, saopštila je kompanija. Srpska nacionalna avio-kompanija obavljaće letove iz Beograda sredom i nedeljom, dok su letovi iz Bakua planirani četvrtkom i nedeljom. Prvom letu iz Beograda prisustvovali su ambasador Republike Azerbejdžan u Srbiji Kamil Hasijev, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, ministar sporta Zoran Gajić, ministar kulture Nikola Selaković, izvršni odbor Er Srbije i predstavnici medija. Na Međunarodnom aerodromu Hejdar Alijev u Bakuu let je dočekan uz prisustvo zvaničnika Vlade Azerbejdžana i ambasadora Srbije u Azerbejdžanu Dragana Vladisavljevića, uz predstavnike ambasade i lokalne medije.

“Uvođenjem direktne linije između Beograda i Bakua, Er Srbija ne samo da širi svoju mrežu destinacija, već postavlja još jedan ključni most u strateškom partnerstvu Srbije i Azerbejdžana. Ova linija je direktan odgovor na rastuće potrebe za čvršćim povezivanjem Balkana i regiona Kavkaza, čime dodatno utemeljujemo poziciju Beograda kao regionalnog saobraćajnog čvorišta jugoistočne Evrope. Baku nije samo glavni grad Azerbejdžana – to je dinamičan energetski, poslovni i kulturni epicentar čiji značaj u globalnim okvirima neprestano raste. Za srpsku privredu, ovo znači otvaranje novih vrata na tržištu koje nudi ogroman potencijal za investicije i trgovinsku razmenu. U širem smislu, ovaj let simbolizuje kontinuitet izvrsnih bilateralnih odnosa naših država, zasnovanih na međusobnom uvažavanju i zajedničkim interesima. Direktna povezanost će nesumnjivo ubrzati protok ljudi, kapitala i ideja, pružajući snažan zamajac razvoju turizma. Er Srbija ostaje posvećena misiji da spaja regione i narode, a linija za Baku je logičan korak u našoj strategiji širenja mreže destinacija”, izjavio je generalni direktor Er Srbije Jirži Marek.

Baku, poznat kao „Grad vetrova“, nalazi se na raskršću Evrope i Azije i predstavlja spoj bogate istorije i savremenog razvoja, sa starim gradskim jezgrom pod zaštitom UNESCO-a i modernim arhitektonskim simbolima poput Kula plamena. Ova avio-linija doprinosi jačanju ekonomske, kulturne i turističke saradnje između Srbije i Azerbejdžana, dodatno podstičući investicije i trgovinsku razmenu između dve zemlje.