Startapi sa pet zaposlenih suočeni sa administrativnim zahtevima i visokim izdacima, što preti gašenjem projekata ili selidbom
Srpski IT sektor suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog planiranog usvajanja evropskog Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act), nakon što je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) iz 2018. godine izazvao sistemske probleme zbog bukvalnog prepisivanja evropskih pravila. Zakon, koji se primenjuje od avgusta 2019. godine, doneo je domaćoj privredi strah od milionskih kazni i značajne administrativne troškove, dok su institucije nastavile sa prekomernim prikupljanjem podataka uprkos novim regulativama.
Sada se očekuje da bi nova evropska regulativa mogla dovesti do značajnih finansijskih opterećenja za domaće firme. Mali IT timovi u Nišu, Novom Sadu ili Beogradu, koji razvijaju AI alate, morali bi da izdvoje desetine hiljada evra za angažovanje pravnih stručnjaka, plaćanje eksternih revizija i dobijanje međunarodnih sertifikata kako bi ispunili zahteve za visokorizične AI sisteme. Ovakvi troškovi su za srpske startape nepodnošljivi, zbog čega je moguć scenario gašenja inovativnih projekata ili selidbe u zemlje poput SAD, Singapura ili Velike Britanije, koje imaju manje rigidne propise.
Evropska unija može sebi da priušti skupe regulatorne zahteve zahvaljujući velikim fondovima i tržištu, dok je srpski IT sektor orijentisan na fleksibilnost i agilnost. Prepisivanje evropskog modela usporava digitalizaciju i ograničava razvoj domaćih rešenja, posebno zbog nedostatka kvalitetnih podataka za srpski jezik. Novi propisi zahtevaju potpunu nepristrasnost i tačnost podataka, što lokalnim kompanijama praktično onemogućava konkurenciju na tržištu.
Dodatno, evropski standardi štite monopole velikih država, dok zemlje poput Srbije postaju zavisne od uvoza softvera iz EU i SAD. Kompanije koje budu poštovale sve regulative biće finansijski opterećene, dok će deo tržišta nastaviti da posluje izvan zakonskih okvira. Potreba za tehnički obučenim inspekcijama dodatno opterećuje domaću administraciju, koja nema resurse kao evropske institucije.
Analitičari upozoravaju da slepo preuzimanje evropskih zakona dovodi do institucionalne nemoći i nejednakih uslova za poslovanje. Izazovi iz prethodnog perioda sa ZZPL-om, poput pravnog vakuuma i nedostatka ekonomske prinude prema globalnim kompanijama, pokazuju da je neophodno prilagoditi regulativu lokalnom kontekstu kako bi se zaštitila domaća privreda i omogućio razvoj inovacija.
