Najveći rast u trgovini, saobraćaju i turizmu – građevinarstvo zabeležilo pad od 5,1 odsto
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvom kvartalu 2026. godine zabeležio je realni rast od 3,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Desezonirana serija pokazuje rast od 0,2 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2025. godine.
Posmatrano po sektorima, najveći realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u oblasti trgovine na veliko i malo, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva, sa povećanjem od 4,9 odsto i bruto dodatom vrednošću višom za oko 24,2 milijarde dinara. Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo ostvarili su rast od 7,1 odsto, čime se ovaj sektor oporavio nakon stagnacije i blagih padova tokom 2025. godine. Finansijske delatnosti i osiguranje zabeležili su rast od 6,9 odsto, dok je sektor umetnosti, zabave i rekreacije porastao 6,4 odsto.
S druge strane, građevinarstvo je u prvom kvartalu 2026. ponovo zabeležilo pad od 5,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, nakon što je tokom većeg dela 2025. beležilo dvocifren pad, a u poslednjem kvartalu 2025. privremeno poraslo 10,6 odsto. Rudarstvo, prerađivačka industrija i energetika ostvarili su pad od 0,7 odsto, ali su i dalje imali najveću bruto dodatu vrednost od 472,8 milijardi dinara. Iza njih se nalazi sektor trgovine, saobraćaja, skladištenja i ugostiteljstva sa 378,6 milijardi dinara, dok je državna uprava, obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita ostvarila bruto dodatu vrednost od 340,4 milijarde dinara.
Sektor informisanja i komunikacija, koji uključuje IT usluge, telekomunikacije i medije, nastavio je da raste, ali sporije nego ranije – 3,5 odsto u odnosu na isti kvartal 2025. godine, dok je tadašnji rast iznosio sedam odsto. Sektor stručnih, naučnih i administrativnih usluga ubrzao je rast na 6,1 odsto, što je dvostruko više u poređenju sa 3,1 odsto u prvom kvartalu 2025. godine.
Kada su u pitanju izdaci, realni rast ostvaren je u svim kategorijama: finalna potrošnja domaćinstava porasla je za 4,8 odsto, potrošnja neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima za 5,6 odsto, potrošnja države za 5,1 odsto, a bruto investicije u osnovna sredstva za 1,4 odsto. Izvoz robe i usluga povećan je za 4,6 odsto, dok je uvoz porastao za 3,6 odsto.
Prema ekonomskim analizama, ovi rezultati ukazuju na nastavak rasta ključnih sektora, uz izražen pad u građevinarstvu i usporavanje u IT sektoru.
