Izvoz porastao na 13.774,4 miliona dolara, pokrivenost uvoza izvozom dostigla 83,5 odsto u januaru-aprilu 2026.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-april 2026. godine iznosila je 25.897,4 miliona evra (25,89 milijardi), što predstavlja rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U dolarskoj protivvrednosti, razmena za april dostigla je 30.277,2 miliona dolara, što je povećanje od 13,7 odsto na godišnjem nivou.
Izvoz robe iz Srbije u istom periodu iznosio je 13.774,4 miliona dolara, beležeći rast od 18,5 odsto. U evrima, izvoz je dostigao vrednost od 11.784,6 miliona, što je 8,2 odsto više nego u istom periodu 2025. godine. Uvoz robe iznosio je 16.502,8 miliona dolara (porast od 10,0 odsto), odnosno 14.112,8 miliona evra, što je za 0,5 odsto više na godišnjem nivou.
Deficit u robnoj razmeni smanjen je na 2.728,4 miliona dolara (pad od 19,1 odsto), dok izražen u evrima iznosi 2.328,2 miliona, što je smanjenje od 26,1 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 83,5 odsto, što je više u odnosu na 77,5 odsto iz 2025. godine.
Region Vojvodine ostvario je najveći udeo u izvozu (29,7 odsto), potom slede Region Šumadije i Zapadne Srbije (25 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (23,6 odsto), Beogradski region (20,6 odsto), dok je 1,1 odsto izvoza nerazvrstano po teritorijama. Najveći udeo u uvozu imao je Beogradski region (43,9 odsto), zatim Vojvodina (30,5 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (15,2 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,6 odsto), a 1,8 odsto uvoza nije razvrstano.
U strukturi izvoza prema nameni proizvoda, proizvodi za reprodukciju čine 60,2 odsto (8.289,1 miliona dolara), roba za široku potrošnju 28 odsto (3.853,5 miliona dolara), a oprema 11,8 odsto (1.631,6 miliona dolara). Kod uvoza, proizvodi za reprodukciju su najzastupljeniji sa 55,1 odsto (9.101,0 miliona dolara), roba za široku potrošnju 21,3 odsto (3.519,8 miliona dolara), oprema 11 odsto (1.817,9 miliona dolara), dok neklasifikovana roba iznosi 12,5 odsto (2.064,2 miliona dolara).
Najveći spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Nemačka, Italija, Kina, Bosna i Hercegovina i Mađarska, dok su u uvozu prednjačile Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska. Razmena sa zemljama članicama Evropske unije činila je 59 odsto ukupne robne razmene. Sa CEFTA regionom ostvaren je suficit od 1,1 milijardu dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa CEFTA zemljama iznosi 306,8 odsto. U ovom periodu, izvoz Srbije prema CEFTA iznosio je 1,7 milijardi dolara, dok je uvoz bio 578,2 miliona dolara; izraženo u evrima, izvoz je bio 1,5 milijardi, a uvoz 495,4 miliona evra (suficit 1.024,1 miliona evra).
Najveći suficit ostvaren je u trgovini sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, dok je najveći deficit zabeležen u trgovini sa Kinom, najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica.
Prema Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji, izvoz prvih pet odseka čini 40,3 odsto ukupnog izvoza, dok uvoz prvih pet odseka čini 27,1 odsto ukupnog uvoza. U aprilu 2026. izvezeno je robe u vrednosti od 3,49 milijarde dolara (rast od 13,4 odsto u odnosu na april 2025), dok je uvoz iznosio 43,96 milijarde dolara (rast od 4,9 odsto). Izraženo u evrima, izvoz je bio 29,99 milijardi (povećanje od 8,7 odsto), dok je uvoz iznosio 37,72 milijarde evra.
