Na stručnom skupu predstavljene mogućnosti centralizovane vidljivosti i automatizovanog odgovora na incidente u cloud i hibridnim sistemima

Kompanija MBCOM Technologies organizovala je 25. maja 2026. godine u Beogradu stručni skup posvećen savremenim izazovima sajber bezbednosti, regulatornoj usklađenosti i zaštiti distribuiranih IT okruženja, sa centralnom temom predstavljanja nove generacije Symantec CBX platforme. Događaj je okupio IT stručnjake, SOC analitičare, bezbednosne inženjere i predstavnike enterprise sektora, sa fokusom na implementaciju modernih security rešenja u cloud i hibridnim okruženjima.

Tokom centralnog predavanja „Vidi sve! Reaguj odmah! Novi Symantec CBX“, predstavljene su mogućnosti platforme za objedinjavanje telemetry podataka, korelaciju bezbednosnih događaja i automatizovan odgovor na incidente kroz integraciju endpoint, network i identity security slojeva. „Symantec CBX omogućava organizacijama centralizovanu vidljivost bezbednosnih događaja, naprednu detekciju anomalija, automatizovano incident response orkestriranje, bez nužnog korišćenja SIEM rešenja“, izjavio je Davor Kodrnja, regionalni menadžer prodaje za Adriatics u kompaniji MBCOM Technologies.

Poseban akcenat događaja bio je na implementaciji Zero Trust modela, zaštiti privilegovanih naloga i kontroli pristupa kritičnim sistemima kroz PAM rešenja, koja omogućavaju granularni nadzor sesija i upravljanje privilegijama u realnom vremenu. U okviru panela „Od bezbednosti do usklađenosti: stvarni život sa DORA i NIS2 regulativom“, učesnici su diskutovali o tehničkim izazovima implementacije regulatornih zahteva, uključujući segmentaciju infrastrukture, upravljanje identitetima, monitoring bezbednosnih događaja i resilience strategije.

U nastavku programa predstavljeni su koncepti mikrosegmentacije, adaptivne kontrole pristupa i zaštite distribuiranih okruženja, dok je deo posvećen DLP tehnologijama obuhvatio zaštitu osetljivih podataka kroz endpoint, email, cloud i web komunikacione kanale. Tokom tehničkih demonstracija i praktičnih scenarija, učesnici su imali priliku da vide kako savremene security platforme koriste automatizaciju, behavioral analitiku i napredne modele detekcije za efikasniji odgovor na sofisticirane sajber pretnje.

Bruto zarada iznosila 167.263 dinara, medijalna neto plata na nivou od 92.753 dinara, rast plata preko 12 odsto

Republički zavod za statistiku objavio je da je prosečna neto zarada u Srbiji za mart 2026. iznosila 121.650 dinara, dok je bruto zarada u istom periodu bila 167.263 dinara. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, bruto zarada je nominalno porasla za 12,5 odsto, a realno za 9,4 odsto, dok je neto zarada nominalno viša za 12,6 odsto, odnosno za 9,5 odsto realno.

Rast bruto zarada u periodu januar-mart 2026. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 11,5 odsto nominalno i 8,7 odsto realno. Prosečna neto zarada u istom periodu zabeležila je nominalni rast od 11,7 odsto i realni rast od 8,9 odsto. Medijalna neto zarada za mart 2026. dostigla je 92.753 dinara, što pokazuje da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do tog iznosa.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ovi rezultati ukazuju na nastavak rasta zarada u Srbiji tokom prvog kvartala 2026. godine, uz stabilan rast u odnosu na prethodnu godinu.

Ulaganja kineskih firmi kroz 37 kompanija zapošljavaju 38.275 radnika, sa rastom zaposlenosti od 45 odsto u tri godine

Kineske kompanije investirale su ukupno oko 7,8 milijardi evra u Srbiju, kroz 37 firmi koje zajedno zapošljavaju više od 38.275 radnika, pokazuje pregled kineskih ulaganja u domaću privredu. Tokom poslednje tri godine, broj zaposlenih u kineskim preduzećima u Srbiji povećan je za 45 odsto.

Najveći deo kineskih ulaganja usmeren je na rudarski i energetski sektor, gde kompanije Ziđin majning i Ziđin koper u Boru prednjače sa investicijama. Ziđin majning je uložio oko 2,2 milijarde evra i zapošljava više od 1.360 radnika, dok je Ziđin koper investirao dodatnih 2,7 milijardi evra i ima više od 5.800 zaposlenih. Ova ulaganja predstavljaju najveće pojedinačne kineske investicije i doprinela su razvoju rudarskog sektora i rastu izvoza bakra iz Srbije.

Kompanija HBIS Group Serbia Iron & Steel, koja upravlja železarom u Smederevu, investirala je oko 466 miliona evra i zapošljava gotovo 4.700 radnika, što je čini jednim od najvećih industrijskih poslodavaca u zemlji. Poslovanje HBIS-a značajno doprinosi srpskom izvozu i očuvanju metalurške industrije.

Automobilski sektor takođe je jedna od ključnih oblasti kineskih ulaganja. Kompanija Mint (Minth Automotive Europe) uložila je oko 546 miliona evra u pogone u Loznici i Šapcu i zapošljava više od 4.000 radnika. Investicije su ostvarile i kompanije Jangfenf, Mei Ta i Lianbo, koje proizvode delove za automobilsku industriju namenjenu evropskom tržištu.

Posebno se izdvaja investicija kompanije Linglong International Europe u Zrenjaninu, gde je izgrađena fabrika guma vredna oko 800 miliona evra sa više od 2.570 zaposlenih. Ovaj projekat je jedan od najvećih grinfild ulaganja u Srbiji poslednjih godina, a proizvodnja je pretežno usmerena na izvoz.

Kineske firme su prisutne i u sektoru elektronske i bele tehnike kroz kompaniju Hisense Srbija, kao i u oblastima finansija, informacionih tehnologija, trgovine, hotelijerstva i građevinarstva. U poslednjih nekoliko godina kineske kompanije učestvuju i u izgradnji infrastrukturnih projekata, uključujući puteve, mostove i železničku infrastrukturu širom zemlje.

Geografski, najveća koncentracija kineskih investicija nalazi se u Boru, Smederevu i Zrenjaninu, dok značajna ulaganja postoje i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Loznici, Šapcu, Prokuplju i Doljevcu.

Najveći pojedinačni poslodavac među kineskim kompanijama je Leoni (LEONI Group) sa više od 6.800 zaposlenih u fabrikama u Doljevcu, Prokuplju i Nišu, a slede Ziđin koper sa više od 5.800 i HBIS sa gotovo 4.700 radnika.

Pregled kineskih investicija pokazuje da Srbija postaje jedno od ključnih odredišta kineskog industrijskog kapitala u regionu jugoistočne Evrope. Ulaganja su posebno usmerena na izvozno orijentisanu proizvodnju, razvoj teške industrije i automobilski sektor, uz značajan uticaj na tržište rada i lokalni ekonomski razvoj. Investicije u Boru i Smederevu omogućile su nastavak rada velikih industrijskih sistema, dok su nove fabrike u Zrenjaninu, Loznici i drugim gradovima otvorile hiljade novih radnih mesta.