Najskuplji stan na Starom gradu prodat za 2,6 miliona evra, dok Beograd i Vojvodina prednjače po ukupnoj vrednosti tržišnog prometa

Republički geodetski zavod saopštio je da je vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine iznosila 4,2 milijarde evra. To predstavlja rast od 10,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Najskuplji kvadrat prodat na tržištu nekretnina iznosio je 12.000 evra i nalazi se u beogradskoj opštini Stari grad.

Najskuplji stan prodat je za 2,6 miliona evra, takođe na Starom gradu. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2,1 milion evra. Najskuplje garažno mesto dostiglo je cenu od 77.000 evra, takođe na Starom gradu. Prosečna cena stanova u prvih šest meseci 2026. godine iznosila je 100.157 evra, dok je prosečna cena kuća bila 39.334 evra.

Broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu dostigao je 61.343, što je povećanje od 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tržište stanova zabeležilo je rast ukupne vrednosti od 11,4 odsto, dok je broj ugovora u tom segmentu smanjen za 1,9 odsto.

Promene po segmentima tržišta nekretnina

Pored stambenih nekretnina, tržišna vrednost poslovnih prostora porasla je 30 odsto, uz rast broja ugovora od 6,4 odsto. Tržište garažnih prostora beleži rast vrednosti od 16,8 odsto i rast broja ugovora od 9,6 odsto. U segmentu građevinskog zemljišta zabeleženo je povećanje broja ugovora za 14,9 odsto i rasta vrednosti za 3,2 odsto.

Kod kuća je zabeležen rast vrednosti od 7,5 odsto uz smanjenje broja ugovora od 2,2 odsto. Tržište poljoprivrednog zemljišta imalo je smanjenje broja ugovora od 14,1 odsto, ali je ukupna vrednost prometa porasla za 18,8 odsto. Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nekretnina investiran je u stanove, sa 2,5 milijardi evra i udelom od 61 odsto ukupno prometovane vrednosti.

Dominacija Beograda i značaj Vojvodine na tržištu

Za kupovinu kuća izdvojeno je 328 miliona evra, za građevinsko zemljište 282,8 miliona evra, za poslovne prostore 212,9 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 125,6 miliona evra. Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 55 odsto. U oblasti garažnih prostora ima 68 odsto, dok u poslovnim prostorima učestvuje sa 51 odsto ukupne vrednosti. Građevinsko zemljište u Beogradu čini 50 odsto vrednosti tog segmenta.

Region Vojvodine prednjači po vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 69 odsto, kao i u prometu kuća (43 odsto) i vikendica (57 odsto). Kreditno finansiranje zabeleženo je u 14 odsto ugovora o prometu nepokretnosti, što je porast od jednog procentnog poena u odnosu na prethodnu godinu.

Ovakva kretanja potvrđuju da tržište nekretnina u Srbiji nastavlja sa rastom, uz specifične promene u pojedinim segmentima i regionalne razlike. Podaci Republičkog geodetskog zavoda ukazuju da su investicije u stanove i dalje najznačajnije, dok Beograd i Vojvodina ostaju ključni centri prometa nekretnina.

Rast cene brent nafte i WTI-a uz ograničenja strateških zaliha, dok su zlato i srebro takođe beležili blagi porast vrednosti

Cena sirove nafte brent premašila je 98 dolara po barelu, što predstavlja najviši nivo u poslednjih šest nedelja. Ovaj rast cene brent nafte desio se nakon što je Iran saopštio da se sporazum sa Omanom o upravljanju brodskim prometom kroz Ormuski moreuz bliži okončanju. Istovremeno, američka sirova nafta WTI dostigla je 93 dolara po barelu, što je najviša vrednost u poslednja tri meseca, prenosi Trejding ekonomiks.

Rast cene brent nafte i uticaj na tržište

Kretanje cene brent nafte uslovljeno je globalnim geopolitičkim faktorima i ograničenjima u snabdevanju. Povećani izvoz nafte iz Irana, naročito nakon napretka pregovora sa Omanom, dodatno je uticao na tržišnu dinamiku u regionu Ormuskog moreuza. U međuvremenu, tržišni učesnici prate i povlačenje zaliha iz strateških rezervi velikih ekonomija, čime se pokušava ublažiti efekat poremećaja u snabdevanju i povećanog uvoza. Pored rasta cene brent nafte i WTI-a, zabeležen je i blagi skok cena plemenitih metala. Cena zlata porasla je za 0,07 dolara po unci, dok je srebro ojačalo za 0,18 dolara po unci, što odražava rastuću nesigurnost na globalnim finansijskim tržištima.

Širi kontekst i ograničenja rasta

Iako je cena brent nafte zabeležila značajan rast, postoje faktori koji ograničavaju njen dalji uspon. Povlačenje strateških zaliha nafte iz rezervi vodećih ekonomija ima za cilj stabilizaciju globalnog tržišta i sprečavanje naglih skokova cene energenata. Osim toga, tržište pažljivo prati razvoj događaja oko iranskog izvoza, jer svaka promena u režimu prolaza kroz Ormuski moreuz može imati neposredan uticaj na globalnu ponudu nafte. Posmatrano u širem istorijskom kontekstu, ovakav nivo cene brent nafte poslednji put je zabeležen pre šest nedelja, dok je američka WTI nafta na najvišoj vrednosti u poslednja tri meseca. Uporedo sa tim, rastuće cene plemenitih metala ukazuju na povećanu potražnju investitora za sigurnim ulaganjima tokom perioda volatilnosti. Kao rezultat, ekonomski akteri ostaju oprezni, prateći svaki signal promena u snabdevanju i geopolitičkim kretanjima.

Predsednik Vučić može raspisati izbore 18. ili 25. oktobra, tehnička vlada do formiranja nove skupštine

Vlada Srbije predložila je raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje novih parlamentarnih izbora. Premijer Đuro Macut saopštio je ovu odluku na sednici vlade 7. septembra 2026. godine, ističući da izbori nikada nisu znak slabosti države. Kao rezultat, očekuje se da će predsednik Republike Aleksandar Vučić doneti odluku o raspisivanju izbora u skladu sa Ustavom Srbije. Ova odluka dolazi u politički i društveno izazovnom trenutku za zemlju.

Na sednici Vlade, Macut je rekao da je sadašnji sastav preuzeo odgovornost u jednom od najtežih perioda u poslednjim godinama. “Srbija je bila suočena sa protestima, blokadama, dubokim podelama, problemima u obrazovanju i velikim pritiscima na institucije. U takvim okolnostima, naš primarni zadatak bio je jasan i beskompromisan – da sačuvamo stabilnost države, obezbedimo neprekidan rad institucija i sprečimo da Srbija stane. I Srbija nije stala”, naglasio je Macut. On je dodao da će Vlada, do formiranja nove, raditi u tehničkom mandatu, obavljajući tekuće poslove i ostvarujući zacrtane ciljeve.

Predstojeći izbori i politički kontekst

Na osnovu predloga Vlade, prema zakonskoj proceduri, predsednik Republike ima mogućnost da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše parlamentarne izbore. Predsednik Vučić je ranije naveo dva moguća datuma za održavanje izbora – 18. ili 25. oktobar, pri čemu je drugi datum verovatniji. Odluka o tačnom datumu očekuje se uskoro. Zakonski rok između raspisivanja i održavanja izbora mora biti najmanje 45, a najviše 60 dana.

Na sednici Glavnog odbora SNS u Nišu, pre tri dana, odlučeno je da Aleksandar Vučić bude kandidat SNS za premijera i nosilac liste pod nazivom “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”. Ova politička odluka ima značaj za budući sastav vlade, kao i za privredne i socijalne prioritete Srbije. Uporedo sa tim, vladajuća struktura nastavlja rad u tehničkom mandatu do formiranja nove vlade.

Uticaj raspuštanja skupštine na ekonomski i institucionalni okvir

Raspuštanjem Skupštine, Vlada prelazi u tehnički mandat, što znači da obavlja samo neophodne, svakodnevne poslove. Ipak, prema rečima premijera, institucije nastavljaju da funkcionišu bez prekida. Kao rezultat, privredni tokovi i javne službe nisu zaustavljeni, a stabilnost ostaje prioritet. Politička situacija u Srbiji, prema izjavama iz vlade, zahteva punu veru u demokratske procese i poverenje u građane.

Očekuje se da će ispunjavanje ustavnih i zakonskih procedura omogućiti nesmetano organizovanje izbora. Time bi Srbija obezbedila kontinuitet institucionalnog i ekonomskog razvoja. Odluka o raspuštanju skupštine i raspisivanju izbora, uz održavanje tehničke vlade, trebalo bi da doprinese očuvanju stabilnosti i jasnom definisanju pravaca buduće politike i ekonomije.