Evropska unija čini više od 60% trgovinske razmene Srbije, a šest milijardi evra bespovratnih sredstava već isplaćeno domaćim korisnicima
Privreda Srbije ostvarila je izvoz robe u Evropsku uniju u vrednosti većoj od 20 milijardi evra godišnje, dok EU ostaje najveći spoljnotrgovinski partner sa udelom većim od 60% u ukupnoj trgovinskoj razmeni zemlje. U periodu od 2014. do 2027. godine, Srbiji je namenjeno oko sedam milijardi evra iz evropskih fondova, od čega je šest milijardi bespovratno, a značajan deo tog iznosa već je isplaćen, izjavili su predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji na događaju „EU nedelja mogućnosti”.
Iz ovih sredstava korist su imala ne samo preduzeća, već i poljoprivrednici, naučne i kulturne institucije, civilno društvo i lokalne zajednice. Posebni rezultati postignuti su u oblasti inovacija, gde su preduzetnici uz podršku EU razvili tehnološki napredna rešenja i plasirali ih na svetsko tržište. Istovremeno, mogućnosti IPARD fondova u poljoprivredi i prehrambenoj industriji nisu u potpunosti iskorišćene, te se apeluje na efikasnije korišćenje tih sredstava u budućnosti.
Najnoviji korak u ekonomskom povezivanju je pristup Srbije SEPA sistemu međunarodnog plaćanja, koji omogućava brže i jeftinije transakcije za građane i privredu. Igor Savić iz Narodne banke Srbije naveo je da je sistem tehnički i operativno spreman u 18 poslovnih banaka, što će posebno koristiti izvoznicima, naročito malim i srednjim preduzećima, jer će sredstva iz inostranstva biti dostupna istog dana, a banke su najavile pojednostavljenje procedura i niže tarife za međunarodna plaćanja u evrima.
Silvija Rakić iz Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC) istakla je da je za 2.000 kompanija iz EU, koje CEBAC zastupa, kao i za domaće privrednike, ključno što brže usaglašavanje industrijskih standarda i eliminacija dvostruke sertifikacije prilikom izvoza proizvoda. SEPA sistem je, prema njenim rečima, znak promena koje omogućavaju bolje upravljanje likvidnošću i signaliziraju da ekonomsko povezivanje ne može da čeka formalno članstvo, jer je to za privrednike preskupo.
Rakić je ukazala i na potrebu intenzivnijeg ekonomskog povezivanja na Zapadnom Balkanu, jer kompanije iz EU taj region vide kao jedinstveno tržište, što je važno i za srpske izvoznike. Iako zakoni u Srbiji daju dobru osnovu za integraciju, problemi nastaju u njihovoj primeni i brzini donošenja podzakonskih akata, što može stvarati dodatne troškove za kompanije, kao što je to bio slučaj sa uvođenjem karbonske takse i ukidanjem podsticaja za reciklere.
Na kraju, predstavnici privrede i institucija saglasni su da brže ekonomsko usklađivanje sa EU donosi benefite svim akterima tržišta i povećava predvidivost poslovanja, nezavisno od političkih promena.
