Neto dobit veća i od plana i od prošlogodišnjeg rezultata, kreditni dug smanjen za 43,3 milijarde dinara

Elektroprivreda Srbije (EPS) ostvarila je neto dobit od 15,1 milijardu dinara u prvom kvartalu 2026. godine, što prema usvojenom izveštaju predstavlja rezultat iznad plana i prošlogodišnjeg ostvarenja, dok je kreditna zaduženost smanjena za četvrtinu. Prema ranijim podacima, u istom periodu prošle godine EPS je imao neto dobit od 10,8 milijardi dinara, odnosno 3,6 milijardi dinara iznad plana, dok je tokom cele 2024. dobit iznosila 24,1 milijardu dinara.

U izveštaju je istaknuto da EPS nastavlja četvrtu godinu uspešnog poslovanja. Ministarka energetike i jedini član Skupštine EPS-a AD, Dubravka Đedović-Handanović, navela je da su početak godine obeležili stabilna proizvodnja i manji operativni troškovi, kao i završetak revitalizacije Reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta. „Posle više od 40 godina potpuno smo modernizovali jedan od najznačajnijih kapaciteta za sigurnost energetskog sistema Srbije, a u prvom kvartalu završen je i sistem za odsumporavanje u TENT B, što je najveći ekološki projekat u energetici u ovom delu Evrope“, izjavila je Đedović-Handanović.

Iako su loši vremenski uslovi doprineli da proizvodnja uglja bude ispod plana, snabdevanje električnom energijom nije bilo ugroženo. Zahvaljujući povoljnijoj hidrologiji, povećana je proizvodnja iz hidroelektrana, dok su termo blokovi radili ispod planiranih kapaciteta.

Ministarka je naglasila da je trend dobrog poslovanja iz 2025. nastavljen, uprkos izazovima u proizvodnji. Prema njenim rečima, prošla godina bila je druga zaredom sa istorijski niskim dotocima na Dunavu, ali je EPS uspeo da poveća proizvodnju uglja za sedam odsto, odnosno za dva miliona tona, kao i proizvodnju iz termo kapaciteta. Kreditni dug kompanije smanjen je za skoro četvrtinu, odnosno za 43,3 milijarde dinara.

Investicije su, kako je istaknuto, dostigle 52,7 milijardi dinara u 2025. godini, pri čemu je 44,97 milijardi dinara bilo iz sopstvenih sredstava, a stepen realizacije bio je 97 odsto od plana. U prvom tromesečju ove godine EPS je uložio 4,3 milijarde dinara u novu rudarsku opremu, što je za 37 odsto više od plana. Fokus investicija ostaje na rudarskom sektoru, radi dugoročne stabilnosti proizvodnje uglja.

Javno preduzeće Resavica i dva direktora dobili novčane kazne, presuda još nije pravosnažna

Rudnik Soko radio je bez odobrenja za izvođenje rudarskih radova u trenutku nesreće u kojoj je život izgubilo osam rudara, potvrđeno je presudom Privrednog suda u Kragujevcu. Javno preduzeće Resavica kažnjeno je sa dva miliona dinara, dok su bivši v.d. direktor Marko Vuković i sadašnji v.d. direktor Saša Spasić kažnjeni sa po 120.000 dinara. Presuda još nije konačna, jer je izjavljen prigovor, pa se čeka odluka Privrednog apelacionog suda u Beogradu.

Postupak je pokrenut na osnovu prijave rudarske inspekcije pre dve i po godine, nakon što je inspektorka rudarstva Zorica Vukadinović utvrdila da deo rudnika u kojem se desila nesreća nije imao neophodno odobrenje Ministarstva rudarstva i energetike. Tokom nesreće, usled obrušavanja zida i curenja metana, poginuli su rudari Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34), dok je povređena još 21 osoba.

Odgovornost za tehničku kontrolu projekta rudnika Soko snosila je i firma Terragold & Co, čiji je direktor Dragan Milošević. Protiv njih je takođe podneta prijava, ali su u maju 2024. godine prvostepeno oslobođeni odgovornosti pred Privrednim sudom u Beogradu, što je kasnije potvrdio i Privredni apelacioni sud.

Presuda protiv Resavice i njenih rukovodilaca još je u procesu žalbe, a konačnu odluku donosi Privredni apelacioni sud.

Južnokorejska tehnološka kompanija ostvarila rast od 274 odsto prethodne godine, najavljuje prelazak vrednosti od bilion dolara

Južnokorejska tehnološka kompanija SK Hynix zabeležila je rast akcija od više od 200 odsto od početka godine, dok je tržišna kapitalizacija firme na kraju trgovanja u četvrtak iznosila oko 942 milijarde dolara. Ovaj izuzetan rezultat ostvaren je nakon rasta od 274 odsto u prošloj godini, zahvaljujući povećanoj potražnji za memorijskim i HBM čipovima koji se koriste u serverima za veštačku inteligenciju (AI), kako je objavljeno.

Ako tržišna vrednost SK Hynix-a premaši bilion dolara, Južna Koreja će postati prva zemlja van Sjedinjenih Američkih Država sa više od jedne kompanije čija tržišna kapitalizacija prelazi taj prag, budući da je Samsung Electronics već nedavno dostigao ovaj nivo. Najvrednija azijska kompanija ostaje tajvanski TSMC, čija vrednost iznosi 1,83 biliona dolara.

Rast akcija SK Hynix-a dodatno bi mogao biti podstaknut problemima u Samsungu, gde je sindikat najavio štrajk od 18 dana koji počinje 21. maja zbog spora oko plata. Analitičari smatraju da bi konkurentske kompanije mogle kratkoročno da profitiraju ukoliko dođe do obustave rada u Samsungu, ali upozoravaju da bi produženi štrajk mogao negativno da se odrazi na globalni lanac snabdevanja poluprovodnicima.

Ovakav razvoj događaja potvrđuje snažan uticaj rasta AI sektora na azijsko tržište polovodiča i ističe ključnu ulogu južnokorejskih i tajvanskih kompanija u globalnoj tehnološkoj industriji.