Program „Jačanje porodice” dostupan svim porodicama u krizi, uključuje stručnu pomoć i edukaciju roditelja

Humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija sprovodi besplatan program „Jačanje porodice” namenjen svim porodicama koje se suočavaju sa krizom, saopšteno je 14. maja 2026. godine. Program uključuje stručnu i praktičnu podršku roditeljima i deci, a kroz rad sa porodicama iz osetljivih društvenih grupa istaknuto je da promene najčešće nastaju kada roditelji dobiju priliku da otvoreno razgovaraju bez straha od osude.

Prema rečima Biljane Zorić Dimić, direktorke SOS Dečijeg sela u Kraljevu, roditelji danas balansiraju između postavljanja granica i pružanja podrške u uslovima ekonomske neizvesnosti i stalne izloženosti digitalnim sadržajima. „Kada dete ne želi da posluša roditelja, važno je imati u vidu da nepoštovanje pravila nije znak da je dete loše, neposlušno ili nevaspitano, već poruka da se dete bori sa emocijama ili da se iza određenog ponašanja krije neka nezadovoljena potreba”, izjavila je Zorić Dimić. Ona ističe da jasno postavljanje granica i doslednost roditelja pružaju deci osećaj sigurnosti, dok cilj vaspitanja ostaje razvoj odgovornosti, a ne poslušnost iz straha od kazne.

Irena Kostadinović, koordinatorka Programa „Jačanje porodice”, navodi da su iscrpljenost, češći konflikti, povlačenje ili beznađe, kao i promene u ponašanju dece, najčešći znaci da je porodici potrebna podrška. „Rečenicu ‘Ne znam više šta da radim’ najčešće čujemo kada se stres i obaveze nagomilaju, a roditelji izgube osećaj kontrole”, istakla je Kostadinović. Kroz program SOS Dečija sela Srbija porodicama se pomaže da vrate rutinu, sigurnost i stabilnu komunikaciju.

Program „Jačanje porodice” je otvoren za sve porodice koje su prepoznale potrebu za dodatnom podrškom, a stručnjaci SOS Dečija sela Srbija savetuju roditeljima da brigu o detetu započnu brigom o sebi, uz učenje iz novih iskustava i spremnost da potraže pomoć kada je to potrebno.

Neto dobit veća i od plana i od prošlogodišnjeg rezultata, kreditni dug smanjen za 43,3 milijarde dinara

Elektroprivreda Srbije (EPS) ostvarila je neto dobit od 15,1 milijardu dinara u prvom kvartalu 2026. godine, što prema usvojenom izveštaju predstavlja rezultat iznad plana i prošlogodišnjeg ostvarenja, dok je kreditna zaduženost smanjena za četvrtinu. Prema ranijim podacima, u istom periodu prošle godine EPS je imao neto dobit od 10,8 milijardi dinara, odnosno 3,6 milijardi dinara iznad plana, dok je tokom cele 2024. dobit iznosila 24,1 milijardu dinara.

U izveštaju je istaknuto da EPS nastavlja četvrtu godinu uspešnog poslovanja. Ministarka energetike i jedini član Skupštine EPS-a AD, Dubravka Đedović-Handanović, navela je da su početak godine obeležili stabilna proizvodnja i manji operativni troškovi, kao i završetak revitalizacije Reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta. „Posle više od 40 godina potpuno smo modernizovali jedan od najznačajnijih kapaciteta za sigurnost energetskog sistema Srbije, a u prvom kvartalu završen je i sistem za odsumporavanje u TENT B, što je najveći ekološki projekat u energetici u ovom delu Evrope“, izjavila je Đedović-Handanović.

Iako su loši vremenski uslovi doprineli da proizvodnja uglja bude ispod plana, snabdevanje električnom energijom nije bilo ugroženo. Zahvaljujući povoljnijoj hidrologiji, povećana je proizvodnja iz hidroelektrana, dok su termo blokovi radili ispod planiranih kapaciteta.

Ministarka je naglasila da je trend dobrog poslovanja iz 2025. nastavljen, uprkos izazovima u proizvodnji. Prema njenim rečima, prošla godina bila je druga zaredom sa istorijski niskim dotocima na Dunavu, ali je EPS uspeo da poveća proizvodnju uglja za sedam odsto, odnosno za dva miliona tona, kao i proizvodnju iz termo kapaciteta. Kreditni dug kompanije smanjen je za skoro četvrtinu, odnosno za 43,3 milijarde dinara.

Investicije su, kako je istaknuto, dostigle 52,7 milijardi dinara u 2025. godini, pri čemu je 44,97 milijardi dinara bilo iz sopstvenih sredstava, a stepen realizacije bio je 97 odsto od plana. U prvom tromesečju ove godine EPS je uložio 4,3 milijarde dinara u novu rudarsku opremu, što je za 37 odsto više od plana. Fokus investicija ostaje na rudarskom sektoru, radi dugoročne stabilnosti proizvodnje uglja.

Javno preduzeće Resavica i dva direktora dobili novčane kazne, presuda još nije pravosnažna

Rudnik Soko radio je bez odobrenja za izvođenje rudarskih radova u trenutku nesreće u kojoj je život izgubilo osam rudara, potvrđeno je presudom Privrednog suda u Kragujevcu. Javno preduzeće Resavica kažnjeno je sa dva miliona dinara, dok su bivši v.d. direktor Marko Vuković i sadašnji v.d. direktor Saša Spasić kažnjeni sa po 120.000 dinara. Presuda još nije konačna, jer je izjavljen prigovor, pa se čeka odluka Privrednog apelacionog suda u Beogradu.

Postupak je pokrenut na osnovu prijave rudarske inspekcije pre dve i po godine, nakon što je inspektorka rudarstva Zorica Vukadinović utvrdila da deo rudnika u kojem se desila nesreća nije imao neophodno odobrenje Ministarstva rudarstva i energetike. Tokom nesreće, usled obrušavanja zida i curenja metana, poginuli su rudari Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34), dok je povređena još 21 osoba.

Odgovornost za tehničku kontrolu projekta rudnika Soko snosila je i firma Terragold & Co, čiji je direktor Dragan Milošević. Protiv njih je takođe podneta prijava, ali su u maju 2024. godine prvostepeno oslobođeni odgovornosti pred Privrednim sudom u Beogradu, što je kasnije potvrdio i Privredni apelacioni sud.

Presuda protiv Resavice i njenih rukovodilaca još je u procesu žalbe, a konačnu odluku donosi Privredni apelacioni sud.