Nova cena veća za 26,4 odsto od prethodne ponude Rajfajzena, Adiko sa aktivom od 3,9 milijardi evra

Nova Ljubljanska banka (NLB) podigla je cenu u svojoj dobrovoljnoj javnoj ponudi za preuzimanje austrijske Adiko banke na 33,5 evra po akciji, nastavivši time borbu sa Rajfajzen bankom, koju podržava srpska Alta banka. Nova ponuda NLB-a premašuje prethodnu ponudu Rajfajzena za 26,4 odsto, što dodatno pojačava konkurenciju za preuzimanje Adika.

Prema podacima koje je objavio NLB, ponuđena cena predstavlja premiju od 30 odsto u odnosu na šestomesečni ponderisani prosek cene akcije Adika od 25,78 evra sa kraja trgovanja 29. maja. Istovremeno, ova cifra je za 26,4 odsto viša od tadašnje zaključne tržišne cene akcije.

Iz NLB-a navode da je njihova ponuda akcionarima jasna i sigurna, jer se radi o gotovinskoj isplati bez uslovnih ili naknadnih dodatnih plaćanja. “Cenu NLB-ove ponude lako je razumeti i može se u potpunosti izračunati, jer ne postoje uslovna plaćanja koja mogu, ali i ne moraju biti isplaćena. U poređenju sa konkurentskom ponudom, NLB je i do sada nudio atraktivniju cenu, što je prepoznala i Uprava Addiko Banke. Nakon planiranog povećanja, naša ponuda biće još privlačnija. Na osnovu svih aktivnosti i razgovora sa relevantnim regulatorima tokom više od protekle dve godine, NLB Grupa očekuje da će blagovremeno dobiti sva potrebna regulatorna odobrenja, uključujući i odobrenje ECB-a, koji će sve okolnosti proceniti objektivno”, izjavio je Blaž Brodnjak, predsednik Uprave NLB-a.

Srpska Alta Grupa, koja sa 9,63 odsto akcija podržava Rajfajzenovu ponudu, saopštila je da ostaje pri svojoj odluci iz 15. maja 2026. godine i da će svoje akcije ponuditi u okviru javne ponude Rajfajzen banke. Rajfajzen banka trenutno nudi 26,50 evra po akciji Adika, dok je ranija ponuda bila 23,05 evra po akciji.

Izvršni odbor Adiko banke preporučio je akcionarima prošle nedelje da prihvate Rajfajzenovu ponudu, ocenjujući je kao finansijski privlačnu. NLB navodi da očekuje blagovremeno dobijanje svih regulatornih odobrenja, uključujući i od Evropske centralne banke (ECB), uz napomenu da su Slovenija, Austrija i Hrvatska deo Jedinstvenog nadzornog mehanizma (SSM) i da su i NLB i Adiko pod direktnim nadzorom ECB-a.

Predsednik Uprave NLB-a, Blaž Brodnjak, izjavio je: “Svaki od akcionara Addika trebalo bi samostalno da proceni NLB-ovu ponudu i donese sopstvenu odluku. I dalje smo uvereni da naša ponuda jasno odražava dugoročnu vrednost i perspektive Adiko banke.”

NLB trenutno ne poseduje akcije Adika, a zaključivanje ponude zavisi od sticanja najmanje 75 odsto glasačkih prava, dobijanja regulatornih odobrenja i ispunjenja ostalih uslova za završetak transakcije. Na kraju 2025. godine, Adiko je imao rizikom ponderisanu aktivu od 3,9 milijardi evra, što je u skladu sa ranije saopštenim akvizicionim kapacitetom NLB-a od oko četiri milijarde evra.

Promene u oporezivanju prevoznih sredstava i akciznih proizvoda, novi režim za poljoprivrednike i pravna lica

Predlog novog Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji bi trebalo da stupi na snagu na dan pristupanja Srbije Evropskoj uniji, donosi važne izmene u načinu oporezivanja prometa dobara i usluga, kao i trgovine sa državama članicama EU. Ovim zakonom precizno se definišu pravila za obračun i naplatu PDV-a, a regulisani su i posebni režimi za određene teritorije, prevozna sredstva i akcizne proizvode.

Prema novim odredbama, PDV ostaje jedan od ključnih prihoda državnog budžeta, a obračunavaće se isključivo u skladu sa zakonom i njegovim pratećim prilozima, koji obuhvataju specifične delatnosti, elektronske usluge, umetnička dela, kolekcionarske predmete i poljoprivredne proizvode. Zakon detaljno uređuje oporezivanje prometa dobara na teritoriji Srbije, nabavku dobara iz država članica Evropske unije, pružanje usluga uz naknadu i uvoz dobara.

Jedna od najznačajnijih novina je usklađivanje sa pravilima jedinstvenog evropskog tržišta, što podrazumeva precizne definicije teritorije Republike Srbije, Evropske unije, država članica, trećih zemalja i trećih područja. Posebno su uređeni slučajevi teritorija sa posebnim poreskim statusom, kao što su Kanarska ostrva u Španiji, planina Atos u Grčkoj, Olandska ostrva u Finskoj i određene italijanske i nemačke teritorije. Transakcije sa Monakom biće tretirane kao promet sa Francuskom, dok će promet sa Ostrva Man biti izjednačen sa prometom sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Slično važi i za britanske baze Akrotiri i Dikelija na Kipru.

Kada je reč o prevoznim sredstvima, zakon uvodi posebna pravila. Novim vozilom smatraće se automobil koji se prodaje u roku od šest meseci od prve upotrebe ili koji nije prešao više od 6.000 kilometara. Za plovila je granica tri meseca od prve upotrebe ili najviše 100 sati plovidbe, dok se za vazduhoplove primenjuje rok od tri meseca ili maksimalno 40 sati leta. Ove odredbe su posebno relevantne za građane i firme koje nabavljaju vozila iz država članica EU, jer poreski tretman zavisi od statusa prevoznog sredstva.

Za akcizne proizvode, među kojima su energenti, duvanski proizvodi, alkohol i alkoholna pića, takođe su predviđena posebna pravila pri nabavci iz država EU, kako bi se obezbedilo usklađivanje sa evropskim propisima i sprečile zloupotrebe u prekograničnoj trgovini.

Zakon predviđa i izuzetke od oporezivanja, pa se PDV neće obračunavati na određene nabavke dobara iz EU ukoliko bi promet tih dobara u Srbiji bio oslobođen poreza. Ovi izuzeci odnose se i na polovnu robu, umetnička dela, kolekcionarske predmete i antikvitete, kada su već oporezovani prema posebnim pravilima u državi članici iz koje dolaze.

Posebne pogodnosti predviđene su za određene kategorije obveznika, među kojima su poljoprivrednici sa posebnim režimom oporezivanja i pravna lica bez prava na odbitak prethodnog PDV-a.

Važna promena odnosi se na prag za manje nabavke iz EU. Poreski obveznici i pravna lica koja nisu poreski obveznici neće imati obavezu obračunavanja PDV-a na nabavke iz EU ako ukupna vrednost takvih kupovina tokom tekuće i prethodne kalendarske godine ne prelazi 10.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti). Međutim, postoji mogućnost dobrovoljnog opredeljivanja za obračun PDV-a, pod uslovom da se o tome unapred obavesti Poreska uprava, a ta odluka ostaje obavezna najmanje dve kalendarske godine.

Više od 51,7% prevara na WhatsApp-u i drugim aplikacijama realizuje se za manje od 30 minuta, prosečan gubitak doseže 425 evra

Kompanija Kaspersky objavila je rezultate globalnog istraživanja o prevarama putem aplikacija za razmenu poruka, prema kojem su korisnici u Srbiji u proseku izgubili 425 evra po prevari. Ovo istraživanje, sprovedeno na osnovu iskustava žrtava širom sveta, pokazuje da su online prevaranti izuzetno efikasni – više od 51,7% prevara u Srbiji realizovano je u roku kraćem od 30 minuta. Na globalnom nivou, prosečan gubitak po osobi iznosi 733 evra.

Podaci pokazuju da najviše prevara počinje na WhatsApp-u (38,4%), Facebook-u (32%) i putem SMS/iMessage poruka (27,2%), dok slede Instagram (27,20%), Telegram (26,4%) i Viber (18%). Prevaranti često koriste više komunikacionih kanala, što potvrđuje činjenica da se čak 63% svih prevara odvija kroz kombinaciju platformi, prelazeći sa jedne aplikacije na drugu kako bi žrtvu dodatno zbunili.

Brzina kojom se novac ili lični podaci ustupaju je zabrinjavajuća – 52% žrtava u Srbiji reagovalo je za manje od 30 minuta, dok je 14% to učinilo za manje od pet minuta. Prevaranti se predstavljaju kao članovi porodice, prijatelji ili poznate kompanije, koristeći veštačku inteligenciju za imitaciju komunikacije i uverljivost poruka.

Finansijske posledice su ozbiljne: 54% žrtava izgubilo je novac, dok je 39% ostalo bez ličnih podataka, uključujući brojeve telefona (50%), puno ime (39,8%), e-mail adresu (37,76%) i kućnu adresu. Iako je 44% ispitanika prijavilo gubitke do 117 evra, značajan broj je pretrpeo veće gubitke – 13,33% žrtava izgubilo je više od 1.165 evra. Više od šestine ispitanika (16,40%) navelo je da su bili žrtve prevara tri ili više puta tokom prethodnih šest meseci.

Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u Kaspersky Global Research & Analysis Team (GReAT), izjavio je: „Ovaj novi talas prevara putem aplikacija za razmenu poruka osmišljen je tako da bude neodvojiv od svakodnevne komunikacije. Veštačka inteligencija ubrzava ovaj trend, pomažući prevarantima da u velikom obimu uverljivo imitiraju brendove, poznate glasove i međuljudske odnose. Kao rezultat toga, sama svest o postojanju pretnji više nije dovoljna zaštita.”

Stručnjaci ističu da prevaranti koriste poznate kontekste i jezičke obrasce kako bi žrtve uverili da su njihove odluke racionalne. Dr Elizabet Karter, forenzička lingvistkinja i kriminološkinja sa Univerziteta Kingston u Londonu, naglašava važnost razgovora sa porodicom i prijateljima o aktivnostima na internetu kako bi se na vreme prepoznale potencijalne prevare. U uslovima rasta životnih troškova, gubici ovog tipa mogu predstavljati ozbiljan udarac za domaćinstva u Srbiji.