Na domaćem tržištu kapitala registrovano je 26 emitera sa ukupno 3,2 milijarde evra u obveznicama, ali sekundarno tržište gotovo da ne postoji

Na domaćem tržištu kapitala trenutno je registrovano 26 emitera korporativnih obveznica, izuzimajući državne emisije, sa ukupnom vrednošću od 374,7 milijardi dinara (3,2 milijarde evra), pokazuju podaci Centralnog registra hartija od vrednosti. Iako su preovlađujuća privatna preduzeća, najveći iznosi rezervisani su za državne kompanije poput Jugoimporta i Telekoma, dok je trgovina uglavnom sprovedena putem privatnog plasmana unapred poznatim kupcima.

U poslednjih šest godina, od kada je pojednostavljena procedura za izdavanje korporativnih obveznica, javnom ponudom preko berze realizovane su samo dve emisije, a i u tim slučajevima po jedan kupac je otkupio kompletnu emisiju. Treća emisija je na pragu, ali prethodne nisu uticale na razvoj tržišta, jer nema sekundarne trgovine.

Prema rečima Duška Bodrože sa Instituta ekonomskih nauka, „na finansijsko tržište ne utiče mogućnost kompanija da emituju dužničke hartije od vrednosti, jer niti se to čini preko berze, niti se potom obveznicama trguje na finansijskom tržištu. Efekat izostaje jer ih kupci drže do dospeća, nemaju potrebu da ih prodaju, pa zato gotovo da nema sekundarnog tržišta. Po pravilu, realizacija emitovanih dužničkih hartija je 100%, a to se ne može uvek postići kad se ide na javnu ponudu – nekad ima kupaca, nekada ne.”

Bodroža napominje i da su male šanse da se male investitore uključe u ovakve emisije jer se nominalna vrednost po obveznici kreće od 3.000 do 5.000 evra, što iziskuje znatna sredstva za učešće na aukcijama. Većinu kupaca čine banke, fondovi i osiguravajuća društva, dok su instrumenti nedostupni individualnim investitorima.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić navodi da je količina informacija na osnovu kojih investitori odlučuju o ulaganjima u hartije od vrednosti znatno manja od onih koje banke prikupljaju kada nekome odobravaju kredit. „Ograničene informacije koje se pružaju investitorima zato moraju biti nesporno istinite i potpune. Međutim, finansijski izveštaji kod nas nisu odgovarajućeg kvaliteta, a nažalost ni neki revizorski. Vidimo i da regulatorno telo, Komisija za hartije od vrednosti, suviše često u svoj sastav bira ljude po nekim drugim kriterijumima a ne po stručnosti i profesionalnosti“, istakao je Šoškić.

U takvim uslovima, kako navodi, tržište hartija od vrednosti ne može da zaživi jer investitori nemaju poverenja da će institucije braniti njihove interese i obezbediti potpuno i tačno informisanje. Većina emisija obveznica odvija se van berze sa jednim kupcem, što potvrđuje dogovoreni karakter tih poslova, a likvidnost izostaje jer se obveznice drže do dospeća i tako se izjednačavaju sa kreditom, ali bez regulatornih zahteva koje banke postavljaju.

Šoškić podseća i na slučajeve kada su privatne firme emitovale obveznice koje su brzo otkupile poslovne banke, a zatim prodale Narodnoj banci Srbije (NBS), što je, prema njegovim rečima, u suprotnosti sa funkcijom centralne banke. „NBS je praktično kreditirala te firme, što je u potpunoj suprotnosti sa funkcijom centralne banke. Ta, po mnogo osnova pogrešna i štetna operacija, pravdala se tako da se prikrije suština. Govorilo se da je to neka moderna monetarna politika, da se sprovodi i u Americi. Zapravo se skrivala činjenica da u monetarnoj politici nije bilo osnova za uplitanje centralne banke u kupovinu korporativnih obveznica, a posebno ne u situaciji kada ne postoji aktivno sekundarno tržište gde bi se formirala nekakva fer i tržišno prihvatljiva cena“, izjavio je Šoškić.

Ukupna vrednost korporativnih obveznica, 374,7 milijardi dinara, pokazuje da je ovaj instrument i dalje statistička greška na domaćem tržištu kapitala, a dok institucije ne ojačaju i berza ne zaživi, ostaje ograničen samo na odabrane velike učesnike.

Sva goriva u Hrvatskoj od sutra jeftinija za tri do devet centi, plavi dizel 1,09 evra, auto-gas 1,35 evra po kilogramu

Vlada Hrvatske odlučila je na današnjoj telefonskoj sednici da od sutra pojeftini sve vrste goriva, u rasponu od tri do devet centi (3,5 do 10,6 dinara). Osnovni benzin sa 95 oktana koštaće 1,61 evro po litru, što je smanjenje od tri centa u odnosu na prethodnu cenu. Litar osnovnog dizela biće takođe 1,61 evro, uz umanjenje od pet centi (5,9 dinara).

Plavi dizel, koji se koristi u poljoprivredi, pojeftinjuje šest centi (7 dinara), pa će od sutra njegova cena iznositi 1,09 evra po litru. Cena auto-gasa smanjuje se za devet centi, odnosno na 1,35 evra po kilogramu. Gas za boce takođe će biti jeftiniji za devet centi i prodavaće se po 1,93 evra po kilogramu.

Prema poslednjim dostupnim podacima, u Srbiji je u petak određena cena bezolovnog benzina BMB 95 na 196 dinara (1,67 evra), dok standardni evrodizel dostiže 222 dinara za litar (1,89 evra).

Kompanija Zvernec South Adriatic Development dobila dve razvojne dozvole u januaru i aprilu 2025. godine za projekat na teritoriji kod Zverneca i lagune Narta

Kompanija Zvernec South Adriatic Development, u vlasništvu firme Universal Properties Projects BV registrovane u Holandiji, planira izgradnju velikog luksuznog turističkog kompleksa na južnoj obali Albanije, u blizini Zverneca i lagune Narta. Prema podacima iz albanskog poslovnog registra, ova kompanija je preko mreže povezanih firmi povezana sa projektom na ostrvu Sazan i sa katarskim investitorima, braćom Ramez i Mohamed Al-Kajat, koji već duže vreme sarađuju sa Džaredom Kušnerom.

Nedavno su u Albaniji pokrenuti protesti zbog ovog projekta, s obzirom na to da je obezbeđivanje dozvola za gradnju izazvalo sumnje u netransparentnost i potencijalnu korupciju, što podseća na slučajeve iz Beograda. Tokom pokušaja obnove Generalštaba u Beogradu nekoliko zvaničnika je zloupotrebilo svoj položaj i falsifikovalo dokumente radi ukidanja zaštite ovog objekta, zbog čega se trenutno vodi sudski postupak.

Radovi na ravnanju zemljišta kod Zverneca započeli su 30. aprila u ranim jutarnjim satima, bez prethodne najave i informativne table o projektu. Ekološki aktivista Taulant Bino primetio je teške kamione i radnike koji su ograđivali zaštićeno područje i pokušao da sazna više detalja, ali mu je rečeno da je u pitanju kamp za radnike. Nadležni iz Uprave za zaštićena područja u Valoni nisu imali informacije o radovima, ali su 2. maja obišli lokaciju i zatražili građevinsku dozvolu.

Predstavnici firme su inspektorima umesto dozvole pokazali dopis Nacionalne agencije za teritorijalni razvoj (AZHT), kojim je kompanija obaveštena da je Nacionalni savet za teritorijalni razvoj 29. aprila izdao dozvolu za pripremne radove na ograđivanju lokacije. Međutim, u istom dokumentu navedeno je da odluka još nije formalno potvrđena od strane nadležnih organa, jer proces provere i ispunjavanja uslova nije završen.

Kompanija Zvernec South Adriatic Development je u januaru i aprilu 2025. godine dobila dve razvojne dozvole za izgradnju velikog turističkog kompleksa na toj lokaciji, pokazuju podaci iz albanskog registra. Iako su radovi otpočeli, lokalne ekološke organizacije i pojedinci izražavaju zabrinutost zbog uticaja na biodiverzitet i ekosistem, jer je u pitanju zaštićeno područje. Slučaj u Albaniji ima sličnosti sa dešavanjima u Beogradu, posebno u pogledu načina dobijanja dozvola i otpočinjanja radova bez transparentnosti.