Nafta na berzama pala na 91,11 dolara, akcize u Srbiji smanjene za 23 odsto do 24. aprila

Naftne kotacije na svetskim berzama završile su nedelju na nešto iznad 92 dolara za barel, dok je sedmični prosek pao za 10 odsto, na 91,11 dolara. Uprkos tome, cene goriva na mediteranskom tržištu nastavile su uzlazni trend, pa su vrednosti ultraniskosumpornog dizela porasle sa 730-750 na 730-750 dolara za tonu, dok je premijum bezolovni benzin dostigao 760-775 dolara za tonu. Na maloprodajnom tržištu Balkana, cene su početkom aprila porasle do 12 evrocenti po litru u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Makedoniji. U Srbiji je maksimalna cena bezolovnog benzina BMB95 ostala 191 dinar za litar, a evrodizela 217 dinara, bez promene u odnosu na prethodni period.

Vlada Srbije je 10. aprila donela dopunu Uredbe o ograničenju cena derivata nafte, kojom su akcize privremeno smanjene za 23 odsto, na 54 dinara po litru za benzin i 55,53 dinara za dizel, što je tri procenta više od zakonskog minimuma. Ovo smanjenje važi od 10. do 24. aprila 2026. godine.

Maloprodajne cene goriva u Srbiji i dalje se određuju prema uredbi iz februara 2022. godine, produženoj do 23. juna, na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva. Prosečna veleprodajna cena se bazira na kotacijama sa Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera), a ne na domaćoj rafinerijskoj ceni, jer domaća rafinerija ne radi već dva meseca zbog nedostatka dotoka nafte.

Sa trenutnom cenom dizela od 217 dinara, Srbija je među skupljim državama regiona, dok se kod benzina nalazi u sredini. Poslednje produženje uredbe o ograničenju cena važi do 23. juna 2026. godine.

Kompanija učestvuje na događaju od 22. do 24. aprila u Porto Montenegro, fokus na zelene investicije i inovacije

UNIQA osiguranje potvrdilo je svoje opredeljenje za održivu budućnost partnerstvom sa Adria Future Summitom 2026, jednim od vodećih regionalnih događaja posvećenih investicijama i održivom razvoju. Događaj će biti održan od 22. do 24. aprila u Porto Montenegro, a cilj je jačanje dijaloga o održivosti i podsticanje investicija u zelene inicijative.

Kao društveno odgovorna kompanija, UNIQA kontinuirano ulaže u projekte koji doprinose stabilnosti zajednice i očuvanju životne sredine. Partnerstvo sa Adria Future Summitom dodatno osnažuje napore kompanije u razvoju rešenja za upravljanje rizicima i podršku inovacijama koje imaju pozitivan uticaj na društvo. Fokus je na ulaganjima u održive inicijative, digitalizaciju i inovacije koje unapređuju kvalitet života građana i poslovne zajednice.

“Održivost nije samo strateški pravac, već i odgovornost koju kao osiguravajuća kuća imamo prema zajednici u kojoj poslujemo. Partnerstvo sa Adria Future Summitom vidimo kao priliku da zajedno sa liderima iz različitih sektora podržimo investicije koje stvaraju dugoročnu vrednost i doprinose zelenoj tranziciji našeg regiona. Verujemo da upravo kroz ovakve inicijative možemo podstaći dijalog, razmenu znanja i konkretne akcije koje vode ka otpornijoj i održivijoj ekonomiji. Kontinuirano radimo na razvoju rešenja koja odgovaraju savremenim izazovima – od klimatskih promena do društvene odgovornosti – i nastojimo da budemo pouzdan partner našim klijentima i zajednici u celini”, izjavila je Ljiljana Nikolić, glavna direktorka za People, Brand & Sustainability za UNIQA SEE region.

Direktorka i osnivačica Adria Future Summita, Biljana Braithwaite, naglasila je važnost partnerstva sa kompanijama koje prepoznaju značaj održivih investicija i dugoročnog razvoja: “Adria Future Summit okuplja lidere koji žele da grade održivu budućnost kroz konkretne projekte i investicije. Partnerstvo sa UNIQA osiguranjem snažan je signal da poslovni sektor u regionu sve više prepoznaje održivost kao ključni faktor razvoja i konkurentnosti.”

Adria Future Summit okuplja donosioce odluka, investitore, tehnološke lidere i predstavnike javnog i privatnog sektora kako bi podstakli razmenu znanja i pokretanje inicijativa koje doprinose održivom ekonomskom rastu i razvoju inovativnih rešenja. Kroz ovo partnerstvo, UNIQA osiguranje dodatno potvrđuje svoju posvećenost investiranju u održivost, podršci inovacijama i aktivnoj ulozi u kreiranju otpornijih i održivijih zajednica.

Kompanija očekuje dobijanje kreditnog rejtinga do kraja godine i priprema prve zelene obveznice

Elektroprivreda Srbije (EPS) planira da do kraja godine dobije svoj prvi kreditni rejting, što bi omogućilo izlazak na domaće i inostrano tržište kapitala, izjavio je izvršni direktor za finansije Milan Laković. Prema rečima Lakovića, EPS još uvek nema kreditni rejting, dok konkurentske kompanije u regionu i Evropi to imaju godinama. Hrvatski HEP ima rejting od 1997. godine (BBB kod Standard & Poor’s i Baa1 kod Moody’s), bugarski NEK od 2013. godine (BB- kod S&P), češki ČEZ od 2006. (A- kod S&P i A3 kod Moody’s), dok mađarski MVM Zrt. od 2021. ima BBB kod Fitch-a, a poljski Orlen od 2002. godine BBB+ kod Fitch-a.

“Cilj EPS-a je izlazak na tržište kapitala. Najpre očekujemo dobijanje kreditnog rejtinga, a ukoliko bude adekvatnih OIE projekata, biće uslova za emitovanje naših prvih zelenih obveznica na srpskom tržištu kapitala”, izjavio je Laković na panelu „Finansijski izazovi energetske tranzicije“ u okviru stručnog skupa „Energija, Projekti, Sigurnost“ na Zlatiboru. On je istakao da EPS za razvoj projekata obnovljivih izvora energije može da koristi sopstvene resurse, zemljište i priključke na mrežu.

Laković je naveo da najstariji blokovi termoelektrana moraju da se povuku sa mreže, ali da se u međuvremenu mogu razvijati solarne i vetroelektrane. “Neophodno je da budemo agilniji i prisutniji na tržištu, kao i da razvijamo odnose sa privatnim investitorima. EPS je spreman za zajedničko investiranje i fer ugovor o otkupu električne energije, kao i za otkup zrelih ili završenih projekata OIE”, dodao je.

Za ostvarenje ciljeva dekarbonizacije, ukupni kapitalni troškovi EPS-a procenjuju se na 27 milijardi evra do 2050. godine. Laković je naglasio da nije moguće sprovesti zelenu tranziciju samo iz sopstvenih sredstava, već je neophodno uključivanje države, međunarodnih razvojnih banaka, finansijskih institucija i komercijalnih banaka, kao i izlazak na tržište kapitala. “Važno je obezbediti pravilno strukturiranje finansiranja, povoljne kamate i dovoljno dugačak rok otplate”, zaključio je Laković.