Američko ministarstvo odbrane označilo Antropik kao rizik za lanac snabdevanja, IPO kompanije i dalje planiran na vrednost od 2 biliona dolara

Pentagon je zvanično prekinuo saradnju sa kompanijom Antropik i obustavio upotrebu njihovog AI modela Claude u svim vojnim operacijama. Ova odluka usledila je nakon što je ministar odbrane Pit Hegset u februaru označio Antropik kao rizik za lanac snabdevanja, što je ozbiljno uticalo na poslovanje kompanije. Prema zvaničnim izjavama, ministarstvo je do kraja avgusta okončalo korišćenje alata Claude, iako su modeli ostali u upotrebi do početka oktobra 2026. godine.

Kompanija Antropik, koja je razvila napredne modele veštačke inteligencije, koristila se u američkim državnim institucijama još od 2024. godine. Claude je bio ključan za istraživanje, analizu i prikupljanje obaveštajnih podataka u vojnim operacijama, uključujući aktivnosti protiv Irana. Ipak, kompanija je odbila zahtev Pentagona da ukloni bezbednosna ograničenja sa svog modela. Kao rezultat, ministarstvo je proglasilo Antropik rizikom za nacionalnu bezbednost i pokrenulo pravni postupak, na šta je kompanija odgovorila tužbom.

Pentagon označio Antropik kao rizik za lanac snabdevanja

Odluka Pentagona o prekidu saradnje sa Antropikom imala je snažan uticaj na „lanac snabdevanja“ u sektoru vojne veštačke inteligencije. Claude je bio duboko integrisan u platformu Maven Smart System, kojom upravlja kompanija Palantir. Ova platforma omogućavala je obradu i analizu obaveštajnih podataka na poverljivim zadacima. Prema rečima Loren Kan, više istraživačke analitičarke Centra za bezbednost i nove tehnologije Univerziteta Džordžtaun, uklanjanje Claude sistema iz Pentagona bilo je izuzetno složeno zbog njegove duboke integracije. “Činjenica da je Pentagonu trebalo toliko vremena da potpuno ukloni Claude iz celog sistema pokazuje da ti alati nisu jednostavno zamenljivi”, navela je Kan.

U međuvremenu, Pentagon je ubrzano sklopio ugovore sa drugim tehnološkim kompanijama, uključujući Gugl, xAI i OpenAI. Alati OpenAI-ja počeli su da se koriste u pojedinim vojnim odeljenjima, a Claude je tokom spora korišćen za obradu vizuelnih podataka, satelitskih snimaka i identifikaciju vojnih ciljeva. Prelazak na alternativne AI modele bio je nužan kako bi se održala operativna sposobnost obaveštajnih službi.

Antropik planira IPO vredan 2 biliona dolara uprkos gubicima

Uprkos pravnom sporu sa Pentagonom, kompanija Antropik nastavlja sa planiranjem izlaska na berzu (IPO). U junu 2026. godine Antropik je poverljivo podneo nacrt prospekta američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC). Kompanija cilja da formalni marketing ponude započne oko 9. novembra, a izlazak na Nasdaq planira za sredinu novembra, pre Dana zahvalnosti. Očekivana vrednost kompanije iznosi oko 2 biliona dolara, što je više nego dvostruko u odnosu na 965 milijardi dolara iz majskog finansiranja. Očekuje se da bi IPO mogao da prikupi više od 100 milijardi dolara, čime bi bio jedan od najvećih u istoriji, nadmašujući čak i SpaceX.

Prihodi kompanije snažno rastu, a godišnja run-rate stopa prelazila je 65–110 milijardi dolara u 2026. godini. S druge strane, neto gubitak u 2025. iznosio je oko 42 milijarde dolara, uz velike buduće obaveze za računarsku infrastrukturu. U prospektu za IPO, Antropik upozorava da stav američke vlade može ozbiljno uticati na poslovanje, odnose sa kupcima i partnerima. Prekid saradnje sa Pentagonom i pravni spor predstavljaju značajan rizik za buduće prihode i reputaciju kompanije. Konačno, slučaj Antropika pokazuje koliko su pitanja nacionalne bezbednosti i regulatornog okvira presudna za poslovanje tehnoloških firmi u sektoru veštačke inteligencije.

Novi koridor povezuje egipatske luke sa Solunom i Srbijom, ali modernizacija pruge Beograd–Bar i dalje ostaje izazov

Egipat je formalno pokrenuo arapsko-balkanski koridor (ABC), čime otvara novu kapiju ka Balkanu i evropskom tržištu. Prema planu, teret iz luka Port Said i Aleksandrija brodom stiže do Soluna, a zatim železnicom duž Paneevropskog koridora X, preko Sofije i Niša, završava na tržištima Balkana i Evropske unije. Ovaj pravac, koji je predstavljen u Kairu 29. i 30. septembra, ima potencijal da smanji troškove i ubrza trgovinu između arapskog i evropskog prostora.

Trgovinski sporazumi i infrastrukturne prepreke

Prvi stub arapsko-balkanskog koridora odnosi se direktno na Srbiju. Sporazum o slobodnoj trgovini, na snazi od septembra 2025, ukinuće carine na gotovo polovinu poljoprivrednih i 30 odsto industrijskih proizvoda, dok će u narednih deset godina više od 90 odsto ovih grupa biti oslobođeno carina. Druga dva stuba koridora uključuju povezivanje Soluna sa Koridorom X i razvoj institucionalnog i digitalnog sloja transporta. S druge strane Balkana, razmatra se i paralelni projekat kroz Luku Bar i prugu Beograd–Bar, ali taj pravac je za sada tek memorandum dve vlade, bez imenovanih prevoznika i reda plovidbe. Iako je tokom posete predsednika Jakova Milatovića potpisan dogovor o direktnoj liniji Aleksandrija–Bar, egipatski uvoz iz Crne Gore je u 2025. godini iznosio svega 542,9 hiljada dolara, gotovo isključivo u drvetu.

Pitanje konkurencije i stanja infrastrukture

Prema analizi Volfganga Lehmahera, analitičara lanaca snabdevanja, u Baru već postoji interesovanje EU, Kine, Turske i Zalivskih zemalja, dok je egipatski memorandum, kako ocenjuje, najlakši instrument. Lehmaher ističe da uspeh koridora zavisi od učestalosti linija, brzine carinjenja i polazaka vozova ka Beogradu. Direktor kompanije Vespucci Maritime, Lars Jensen, smatra da samo šire evropsko zaleđe može opravdati ulaganje u Luku Bar, jer samo crnogorsko tržište nije dovoljno veliko, a konkurencija iz luka Pirej, Đoja Tauro, Kopar i Rijeka je veoma jaka. S obzirom na to, Bar bi mogao biti koristan za Srbiju, Kosovo, Albaniju i deo Bosne i Hercegovine.

Modernizacija pruge Beograd–Bar i rivalski pravci

Kritično pitanje za barski pravac ostaje stanje pruge Beograd–Bar, duge 476 kilometara, od kojih 301 kilometar prolazi kroz Srbiju. Pruga nije temeljno obnavljana od 1970-ih, a na sedam deonica brzina je ograničena na 30 km/h, dok na još 25 deonica važi ograničenje od 50 km/h. Putovanje do Bara traje oko jedanaest i po sati, iako je nekada trajalo sedam sati. U prvom kvartalu 2026. godine teretni saobraćaj je pao na 233 hiljade tona, sa 308 hiljada u istom periodu prošle godine. Evropska unija ulaže 175,6 miliona evra kroz kredit Evropske investicione banke i grant Komisije u deonicu Bar–Golubovci, vrednu 230,8 miliona evra, dok Kina finansira autoput Bar–Boljare sa 687 miliona evra. Prema ranijim procenama, rekonstrukcija pruge kroz Srbiju zahtevaće ulaganja od 1,5 do dve milijarde evra, kako bi do 2040. godine brzina dostigla 160 km/h.

Rivalski projekti i ekonomske perspektive

U isto vreme, Grčka, Bugarska i Rumunija pokrenule su zajednički plan vredan 22,8 milijardi evra za 25 prioritetnih infrastrukturnih projekata, među kojima je elektrifikacija pruge Ruse–Đurđu–Bukurešt i novi most preko Dunava. Prednost ove rute je što zaobilazi granice van EU, ali je duža za 180 do 200 kilometara, što povećava troškove vožnje za 150 do 400 evra. Beogradska Pupin Initiative procenjuje da je Koridor X i dalje najkraći i najbrži pravac, ali napominje da je reč o planu sa rokovima do 2030. i 2032. godine.

Suecki kontekst i budući izazovi

Okretanje Balkanu deo je šire strategije Kaira zbog pada prihoda od Sueckog kanala, gde je tranzitni obim i dalje oko 40 odsto ispod predkriznog nivoa. Analitičar Lehmaher zaključuje da je za uspeh pravca kroz Bar potrebno ispuniti tri uslova: funkcionalnu vezu sa Beogradom, dovoljan industrijski obim Srbije i dugotrajan poremećaj na Sueckom kanalu. “Danas nijedan od tih uslova nije ispunjen”, navodi Lehmaher. Konačan uspeh arapsko-balkanskog koridora zavisiće od tempa modernizacije infrastrukture, konkurencije novih ruta i ekonomske dinamike regiona.

FOODEX Japan u Tokiju okuplja 3.200 izlagača iz 75 zemalja, otvara vrata azijskom tržištu za srpsku hranu

Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je poziv za srpske proizvođače hrane i pića zainteresovane za učešće na FOODEX Japan, jednom od najvećih međunarodnih sajmova hrane i pića u Aziji. Prijave za FOODEX Japan moguće su do 23. oktobra, a sajam će biti održan od 9. do 12. marta 2027. godine u Tokiju. FOODEX Japan okuplja više od 3.200 izlagača iz preko 75 zemalja, što ga čini ključnom platformom za plasman proizvoda na zahtevno azijsko tržište.

FOODEX Japan otvara vrata azijskim tržištima

Učešće na FOODEX Japan predstavlja značajnu priliku za srpske kompanije koje žele da predstave svoje proizvode japanskim kupcima, distributerima i poslovnim partnerima. Na ovaj način, domaći proizvođači dobijaju šansu da prošire svoje prisustvo na širem azijskom tržištu. Pored toga, proizvodi poput srpskog bobičastog voća, naročito maline, organskih proizvoda i liofilizovanog voća, u skladu su sa savremenim trendovima zdrave i kvalitetne ishrane koji dominiraju u Japanu.

Visoki standardi i tržišni potencijal

Japansko tržište poznato je po visokim zahtevima u pogledu kvaliteta, bezbednosti i pakovanja prehrambenih proizvoda. Kao rezultat, kompanije koje ispune ove standarde mogu se lakše pozicionirati i na drugim međunarodnim tržištima slične zahtevnosti. Uporedo sa tim, učešće na nacionalnom štandu omogućeno je privrednim društvima i preduzetnicima registrovanim u Srbiji koji se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda. To dodatno povećava vidljivost srpske prehrambene industrije na globalnom nivou.

Prijava i značaj za srpski izvoz

Zainteresovani proizvođači sve informacije o uslovima i načinu prijave mogu pronaći u javnom pozivu Razvojne agencije Srbije za FOODEX Japan. Ovaj sajam, koji okuplja izlagače iz više od 75 zemalja, pruža mogućnost srpskim firmama da izgrade nove poslovne kontakte i otvore put za dugoročno povećanje izvoza na azijska tržišta. Poseban potencijal imaju kompanije koje prate globalne trendove zdrave ishrane i inovacija u preradi hrane. Takođe, učešće na ovako prestižnom događaju može predstavljati značajnu referencu za dalji razvoj poslovanja. Osim toga, srpske firme koje nastupaju na FOODEX Japan mogu steći dragoceno iskustvo i unaprediti svoje poslovne procese u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.