Novi koridor povezuje egipatske luke sa Solunom i Srbijom, ali modernizacija pruge Beograd–Bar i dalje ostaje izazov

Egipat je formalno pokrenuo arapsko-balkanski koridor (ABC), čime otvara novu kapiju ka Balkanu i evropskom tržištu. Prema planu, teret iz luka Port Said i Aleksandrija brodom stiže do Soluna, a zatim železnicom duž Paneevropskog koridora X, preko Sofije i Niša, završava na tržištima Balkana i Evropske unije. Ovaj pravac, koji je predstavljen u Kairu 29. i 30. septembra, ima potencijal da smanji troškove i ubrza trgovinu između arapskog i evropskog prostora.

Trgovinski sporazumi i infrastrukturne prepreke

Prvi stub arapsko-balkanskog koridora odnosi se direktno na Srbiju. Sporazum o slobodnoj trgovini, na snazi od septembra 2025, ukinuće carine na gotovo polovinu poljoprivrednih i 30 odsto industrijskih proizvoda, dok će u narednih deset godina više od 90 odsto ovih grupa biti oslobođeno carina. Druga dva stuba koridora uključuju povezivanje Soluna sa Koridorom X i razvoj institucionalnog i digitalnog sloja transporta. S druge strane Balkana, razmatra se i paralelni projekat kroz Luku Bar i prugu Beograd–Bar, ali taj pravac je za sada tek memorandum dve vlade, bez imenovanih prevoznika i reda plovidbe. Iako je tokom posete predsednika Jakova Milatovića potpisan dogovor o direktnoj liniji Aleksandrija–Bar, egipatski uvoz iz Crne Gore je u 2025. godini iznosio svega 542,9 hiljada dolara, gotovo isključivo u drvetu.

Pitanje konkurencije i stanja infrastrukture

Prema analizi Volfganga Lehmahera, analitičara lanaca snabdevanja, u Baru već postoji interesovanje EU, Kine, Turske i Zalivskih zemalja, dok je egipatski memorandum, kako ocenjuje, najlakši instrument. Lehmaher ističe da uspeh koridora zavisi od učestalosti linija, brzine carinjenja i polazaka vozova ka Beogradu. Direktor kompanije Vespucci Maritime, Lars Jensen, smatra da samo šire evropsko zaleđe može opravdati ulaganje u Luku Bar, jer samo crnogorsko tržište nije dovoljno veliko, a konkurencija iz luka Pirej, Đoja Tauro, Kopar i Rijeka je veoma jaka. S obzirom na to, Bar bi mogao biti koristan za Srbiju, Kosovo, Albaniju i deo Bosne i Hercegovine.

Modernizacija pruge Beograd–Bar i rivalski pravci

Kritično pitanje za barski pravac ostaje stanje pruge Beograd–Bar, duge 476 kilometara, od kojih 301 kilometar prolazi kroz Srbiju. Pruga nije temeljno obnavljana od 1970-ih, a na sedam deonica brzina je ograničena na 30 km/h, dok na još 25 deonica važi ograničenje od 50 km/h. Putovanje do Bara traje oko jedanaest i po sati, iako je nekada trajalo sedam sati. U prvom kvartalu 2026. godine teretni saobraćaj je pao na 233 hiljade tona, sa 308 hiljada u istom periodu prošle godine. Evropska unija ulaže 175,6 miliona evra kroz kredit Evropske investicione banke i grant Komisije u deonicu Bar–Golubovci, vrednu 230,8 miliona evra, dok Kina finansira autoput Bar–Boljare sa 687 miliona evra. Prema ranijim procenama, rekonstrukcija pruge kroz Srbiju zahtevaće ulaganja od 1,5 do dve milijarde evra, kako bi do 2040. godine brzina dostigla 160 km/h.

Rivalski projekti i ekonomske perspektive

U isto vreme, Grčka, Bugarska i Rumunija pokrenule su zajednički plan vredan 22,8 milijardi evra za 25 prioritetnih infrastrukturnih projekata, među kojima je elektrifikacija pruge Ruse–Đurđu–Bukurešt i novi most preko Dunava. Prednost ove rute je što zaobilazi granice van EU, ali je duža za 180 do 200 kilometara, što povećava troškove vožnje za 150 do 400 evra. Beogradska Pupin Initiative procenjuje da je Koridor X i dalje najkraći i najbrži pravac, ali napominje da je reč o planu sa rokovima do 2030. i 2032. godine.

Suecki kontekst i budući izazovi

Okretanje Balkanu deo je šire strategije Kaira zbog pada prihoda od Sueckog kanala, gde je tranzitni obim i dalje oko 40 odsto ispod predkriznog nivoa. Analitičar Lehmaher zaključuje da je za uspeh pravca kroz Bar potrebno ispuniti tri uslova: funkcionalnu vezu sa Beogradom, dovoljan industrijski obim Srbije i dugotrajan poremećaj na Sueckom kanalu. “Danas nijedan od tih uslova nije ispunjen”, navodi Lehmaher. Konačan uspeh arapsko-balkanskog koridora zavisiće od tempa modernizacije infrastrukture, konkurencije novih ruta i ekonomske dinamike regiona.

FOODEX Japan u Tokiju okuplja 3.200 izlagača iz 75 zemalja, otvara vrata azijskom tržištu za srpsku hranu

Razvojna agencija Srbije (RAS) objavila je poziv za srpske proizvođače hrane i pića zainteresovane za učešće na FOODEX Japan, jednom od najvećih međunarodnih sajmova hrane i pića u Aziji. Prijave za FOODEX Japan moguće su do 23. oktobra, a sajam će biti održan od 9. do 12. marta 2027. godine u Tokiju. FOODEX Japan okuplja više od 3.200 izlagača iz preko 75 zemalja, što ga čini ključnom platformom za plasman proizvoda na zahtevno azijsko tržište.

FOODEX Japan otvara vrata azijskim tržištima

Učešće na FOODEX Japan predstavlja značajnu priliku za srpske kompanije koje žele da predstave svoje proizvode japanskim kupcima, distributerima i poslovnim partnerima. Na ovaj način, domaći proizvođači dobijaju šansu da prošire svoje prisustvo na širem azijskom tržištu. Pored toga, proizvodi poput srpskog bobičastog voća, naročito maline, organskih proizvoda i liofilizovanog voća, u skladu su sa savremenim trendovima zdrave i kvalitetne ishrane koji dominiraju u Japanu.

Visoki standardi i tržišni potencijal

Japansko tržište poznato je po visokim zahtevima u pogledu kvaliteta, bezbednosti i pakovanja prehrambenih proizvoda. Kao rezultat, kompanije koje ispune ove standarde mogu se lakše pozicionirati i na drugim međunarodnim tržištima slične zahtevnosti. Uporedo sa tim, učešće na nacionalnom štandu omogućeno je privrednim društvima i preduzetnicima registrovanim u Srbiji koji se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda. To dodatno povećava vidljivost srpske prehrambene industrije na globalnom nivou.

Prijava i značaj za srpski izvoz

Zainteresovani proizvođači sve informacije o uslovima i načinu prijave mogu pronaći u javnom pozivu Razvojne agencije Srbije za FOODEX Japan. Ovaj sajam, koji okuplja izlagače iz više od 75 zemalja, pruža mogućnost srpskim firmama da izgrade nove poslovne kontakte i otvore put za dugoročno povećanje izvoza na azijska tržišta. Poseban potencijal imaju kompanije koje prate globalne trendove zdrave ishrane i inovacija u preradi hrane. Takođe, učešće na ovako prestižnom događaju može predstavljati značajnu referencu za dalji razvoj poslovanja. Osim toga, srpske firme koje nastupaju na FOODEX Japan mogu steći dragoceno iskustvo i unaprediti svoje poslovne procese u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.

Fiskalni deficit Srbije u periodu januar–avgust dvostruko veći nego 2025. godine, dok su prihodi od PDV-a i poreza na dobit zabeležili rast

Ministarstvo finansija saopštilo je da je konsolidovani deficit države za prvih osam meseci ove godine iznosio 109,3 milijarde dinara. Konsolidovani deficit države u ovom periodu predstavlja dvostruko veći iznos nego u istom periodu 2025. godine, kada je on iznosio 53,5 milijarde dinara. Ovi podaci pokazuju značajno pogoršanje fiskalne pozicije, iako je deficit i dalje niži od planiranih 176,4 milijarde dinara za ovu godinu.

Prihodi i rashodi budžeta u prvih osam meseci

U periodu januar–avgust 2026. godine, prihodi budžeta iznosili su 195,8 milijardi dinara. Od tog iznosa, poreski prihodi su dostigli 142,3 milijarde dinara. Najveći deo poreskih prihoda dolazi od PDV-a, sa naplatom od 78,2 milijarde dinara, i od akciza, koje su iznosile 26,9 milijardi dinara. Prihodi od PDV-a su nominalno veći za 10 odsto, odnosno realno za sedam odsto, u poređenju sa istim periodom prošle godine. Prihodi od poreza na dobit povećani su za 17 odsto nominalno, odnosno oko 14 odsto realno, dostigavši 18,3 milijarde dinara. Neporeski prihodi iznosili su 52,5 milijardi dinara, dok su donacije u avgustu iznosile milijardu dinara.

Rashodi i struktura potrošnje

Rashodi države u istom periodu iznosili su 196,4 milijarde dinara. Rashodi za zaposlene dostigli su 54,5 milijardi dinara. Transferi obavezno-socijalnim organizacijama (PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) iznosili su 34,4 milijarde dinara. Kapitalni izdaci povećani su za 28,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosili su 33,9 milijardi dinara, odnosno 25 odsto više kada se isključi uticaj inflacije. Za socijalnu zaštitu izdvojeno je 19,4 milijarde dinara, dok su rashodi za robu i usluge iznosili 16,4 milijarde dinara. Subvencije su dostigle 14,2 milijarde dinara.

Analiza fiskalnog rezultata i faktori uticaja

U avgustu 2026. godine ostvaren je deficit od 600 miliona dinara. Iako je konsolidovani deficit države za prvih osam meseci dvostruko veći nego prošle godine, ostvareni fiskalni deficit je i dalje niži od planiranog za ovaj period. To ukazuje na određeni stepen fiskalne discipline. Jedini segment sa padom prihoda su akcize, posebno na naftne derivate, koje su nominalno niže za 16 odsto, a realno za 18 odsto, što je posledica smanjenja akcize u uslovima rasta cena nafte.

Fiskalni suficit i ukupna slika budžeta

Na nivou sektora države ostvaren je primarni fiskalni suficit od šest milijardi dinara, što znači da su osnovni prihodi bez kamata premašili osnovne rashode. Međutim, ukupni fiskalni deficit ostaje visok i dvostruko veći nego prethodne godine. Ova razlika ukazuje na potrebu za daljim praćenjem javnih finansija i mogućim prilagođavanjem budžetske politike. Konsolidovani deficit države ostaje ključni indikator fiskalnog zdravlja Srbije i ima direktan uticaj na ekonomski prostor za buduće investicije i javnu potrošnju.