Istraživanje na uzorku od 400 rukovodilaca: 31,5% vidi autonomiju kao ključni prioritet u narednih pet godina

Kompanija Schneider Electric, globalni lider u energetskom sektoru, objavila je rezultate istraživanja sprovedenog među 400 visokorangiranih rukovodilaca iz 12 zemalja, koji pokazuju da čak 31,5 odsto ispitanika smatra unapređenje autonomnog poslovanja ključnim prioritetom u narednih pet godina, dok taj procenat raste na 44 odsto u desetogodišnjoj perspektivi. Pritisak na energetsku i hemijsku industriju raste, a manje od pet odsto ispitanika autonomiju vidi kao nizak prioritet.

Među najvećim izazovima za uvođenje autonomnog poslovanja ističu se visoki početni troškovi (34%), zastareli sistemi (30%), organizacioni otpor (27%), brige oko sajber bezbednosti (26%) i regulatorna neizvesnost (25%). Lideri iz industrije upozoravaju da odlaganje digitalizacije povećava rizik od rasta operativnih troškova (59%), nedostatka talenata (52%) i pada konkurentnosti (48%).

Prema Schneider Electric Global Autonomous Maturity Report-u, sektor se nalazi na prelomnoj tački, sa snažnim uticajem veštačke inteligencije, cloud i edge tehnologija na ubrzanje digitalizacije. Očekuje se da će potražnja za električnom energijom gotovo udvostručiti na 1.000 TWh do 2030. godine. Čak 49% rukovodilaca smatra da AI ima najveći pojedinačni doprinos uvođenju autonomnog poslovanja, dok su među ključnim tehnologijama i napredna sajber bezbednost, unapređena kontrola procesa i softverski definisana automatizacija.

“Organizacije su već dostigle 70% autonomnog poslovanja i planiraju 80% do 2030. godine”, izjavila je Gwenaelle Avice Huet, izvršna potpredsednica Schneider Electric. “Autonomno poslovanje ubrzano postaje novi operativni model industrije. Suština ove promene nije da se ljudi zamene, već da se osnaže i usmere ka radu koji donosi veću vrednost, jačanje bezbednosti i usavršavanje veština. Oni koji je sada usvoje će oblikovati narednu eru industrijskog razvoja.”

Istraživanje ukazuje na regionalne razlike: GCC regija i Azija prednjače po stepenu spremnosti, dok se očekuje da će Severna Amerika imati najbržu stopu usvajanja u narednih pet godina zahvaljujući obimu proizvodnje i rastućoj mreži data centara. Evropa beleži stabilan ali sporiji tempo.

Nedavne implementacije uključuju Shellovu Scotford rafineriju u Kanadi, gde se otvorena, softverski definisana automatizacija koristi za fleksibilniji autonomni rad, kao i postrojenje Kassø Power-to-X kompanije European Energy, prvu komercijalno isplativu fabriku e-metanola, gde Schneider Electric i AVEVA omogućavaju AI-optimizaciju procesa.

Istraživanje je sprovedeno uz saradnju firmi Censuswide i Development Economics, i obuhvata rukovodioce iz četiri regiona: Severne Amerike, Evrope, Azije i GCC-a, uz dopunu sekundarnim analizama i stručnim intervjuima.

Broj bankomata u Srbiji dostigao 3.218 krajem 2025. godine, dok ECB savetuje kućnu rezervu od 70 do 100 evra

Švedska centralna banka (Riksbank) je početkom marta 2026. godine zvanično preporučila građanima da kod kuće čuvaju oko 1.000 švedskih kruna (približno 100 evra) po odrasloj osobi, radi obezbeđenja osnovnih kupovina u slučaju prekida elektronskih plaćanja. Ova preporuka deo je šire evropske strategije za jačanje otpornosti platnih sistema tokom kriznih situacija, a uključuje i postepeno povećanje gotovinskih rezervi uz paralelno korišćenje kartica i mobilnog plaćanja.

Regulatori u Švedskoj posebno ističu važnost redovne upotrebe gotovine kako bi se održala infrastruktura poput bankomata, transporta gotovine i prihvatanja novčanica u prodavnicama, jer je to presudno za funkcionisanje privrede u krizama. Pored toga, Švedska razvija rešenja za elektronska plaćanja koja bi radila i u slučaju prekida komunikacionih mreža, što omogućava nabavku osnovnih dobara kao što su hrana, lekovi i gorivo.

U Švajcarskoj je 8. marta 2026. održan referendum o očuvanju gotovine kao sredstva plaćanja. Građani su odbili strožu inicijativu, ali su velikom većinom podržali kompromisni predlog vlade, kojim je gotovina zaštićena na ustavnom nivou. Država je tako obavezna da obezbedi dostupnost keša u prodavnicama i bankama, što je prvi slučaj u svetu da je gotovina podignuta na nivo ustavne kategorije.

Slično preporukama u Švedskoj, norveške vlasti savetuju građanima da uvek imaju određenu zalihu gotovine kao zaštitu od mogućih kibernetičkih napada ili prekida rada digitalnih sistema. Evropska centralna banka (ECB) preporučuje domaćinstvima da kod kuće drže između 70 i 100 evra kao rezervu za slučaj prekida elektronskih plaćanja. Slovenija je u decembru 2025. godine formalno zaštitila pravo na korišćenje gotovine dodavanjem člana 74a u ustav, čime je građanima garantovano pravo na upotrebu keša u bankarskom poslovanju i drugim oblicima pravnog prometa.

U Srbiji Narodna banka Srbije (NBS) trenutno ne preporučuje dodatne zalihe gotovine. Bankarski sistem funkcioniše stabilno, a građanima je omogućen nesmetan pristup gotovini i bankarskim uslugama. Mreža bankomata u Srbiji je proširena na 3.218 uređaja do kraja 2025. godine, što je rast od 4,5 odsto u odnosu na 2023. godinu. Banke, poput OTP-a, ističu da se bankomati postavljaju u frekventnim zonama i poslovnim objektima, dok prosečna cena novog bankomata iznosi između 15.000 i 30.000 evra.

Uprkos rastu digitalnih usluga i mobilnih plaćanja, fizički bankomati i dalje imaju značajnu ulogu u Srbiji, naročito u periodima povećane potražnje za gotovinom. Evropska praksa pokazuje da, iako digitalna plaćanja dominiraju, zemlje kao što su Švedska, Švajcarska, Norveška i Slovenija pojačavaju ulogu gotovine kao sigurnosnog mehanizma za nesmetano funkcionisanje privrede tokom kriza.

U Srbiji 45 odsto kompanija nema strategiju ili je tek u početnoj fazi, dok većina ispitanika (57 odsto) ističe važnost komunikacije zasnovane na činjenicama

Kompanije u Srbiji nalaze se u različitim fazama razumevanja i primene ESG (Environment, Social, Governance) i DEI (diversity, equality, inclusion) principa, pokazala je najnovija anketa PR agencije Chapter 4 sprovedena u aprilu 2026. godine. Prema rezultatima, skoro četvrtina ispitanika navodi da njihova organizacija još uvek nema ESG u fokusu, dok oko 45 odsto kompanija nema strategiju, razmatra je ili je u početnoj fazi primene. Samo osam odsto organizacija ističe da je implementacija ovih principa u zreloj fazi, što ukazuje na to da većina tržišta još uvek traži efikasan model za sistemsko uključivanje održivosti i inkluzije.

Anketa je potvrdila i trend prema kojem više od trećine ispitanika primećuje smanjenje opštih poruka i jači akcenat na proverljive podatke, što govori o sazrevanju tržišta i povećanim očekivanjima javnosti u pogledu transparentnosti. Među najistaknutijim trendovima su povezivanje ESG-a sa poslovnim rezultatima (39 odsto ispitanika) i veći fokus na merljive podatke (34 odsto).

Greenwashing, odnosno prikazivanje kompanije kao održive više nego što zaista jeste, prepoznato je kao problem, ali dve trećine ispitanika navodi da njihove organizacije nemaju razvijene smernice za borbu protiv ove prakse. Istovremeno, pojavljuje se i greenhushing – izbegavanje komunikacije o ESG aktivnostima zbog straha od kritike, što dodatno komplikuje poziciju kompanija koje balansiraju između transparentnosti i reputacionog rizika.

Većina ispitanika (57 odsto) smatra da je komunikacija o ESG i DEI temama neophodno da bude bazirana na činjenicama, dok skoro 40 odsto ukazuje na globalno prisustvo dezinformacija i skepticizma, uključujući negiranje klimatskih promena i otpor prema DEI inicijativama. Kao ključne mere za unapređenje etičkih standarda, ispitanici navode jasne interne smernice, edukaciju zaposlenih i menadžmenta, proaktivnu komunikaciju zasnovanu na transparentnim podacima i objavljivanje merljivih rezultata i ciljeva.

Prema rečima Milene Avramović Bjelice, izvršne direktorke agencije Chapter 4, “rezultati ankete pokazuju da se organizacije nalaze u različitim fazama razumevanja i primene ESG i DEI principa, ali i da postoji jasna svest o potrebi za odgovornijom i transparentnijom komunikacijom. Istraživanje pruža realan uvid u trenutno stanje i pravce budućeg razvoja tržišta, sa ciljem jačanja poverenja javnosti kroz činjenicama potkrepljenu komunikaciju o održivosti”.