Vlada produžila regulaciju cena derivata nafte, evro dizel za poljoprivrednike ostaje na 184 dinara po litru

Udruženje naftnih kompanija Srbije (UNKS) najavilo je da će u narednih 60 dana izneti argumente za ukidanje ograničenja cena goriva, navodeći da aktuelna regulacija otežava dugoročno planiranje i investiranje u sektoru. Generalni sekretar UNKS Tomislav Mićović izjavio je da je ovo peta godina kako Vlada Srbije određuje maksimalne cene derivata nafte, te da je mera bila opravdana tokom perioda ozbiljnih globalnih poremećaja, ali da sada više nije potrebna za stabilnost tržišta.

Vlada Srbije je produžila Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte za još 60 dana, čime je najviša maloprodajna cena sa PDV-om za evro dizel i evro premijum BMB 95 određena kao prosečna veleprodajna cena povećana za 21 dinar. Cena evro dizela namenjenog registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima ostaje 184 dinara po litru. Mićović je naglasio da ne bi došlo do naglog rasta cena po ukidanju ograničenja i da bi, prema dosadašnjim analizama, razlika na autoputevima iznosila dva do tri dinara više.

On je istakao da slične mere nisu na snazi u Hrvatskoj, gde je vlada privremeno upravljala cenama, dok je Mađarska juče odlučila da prestane sa regulisanjem. Mićović je izjavio: “Ovo je peta godina da Vlada reguliše cene i bilo je zaista ozbiljnih perioda kada je to bilo korektno i prihvatljivo za sve, i za potrošače i za naftni sektor. Ali kada su nagle promene, ne možete administrativnim putem, sve da imate najbolju nameru, da oslikate tržišna kretanja. Jednostavno, nemoguće je.”

Dodao je da se globalni poremećaji cena sirove nafte postepeno vraćaju na prethodni nivo, što umanjuje potrebu za administrativnim merama. Takođe, naglasio je da bi Vlada, u slučaju novih geopolitičkih nestabilnosti, mogla ponovo da uvede regulaciju, kao što je to u poslednjih godinu dana činila Hrvatska. “Ima situacija kad se proceni da jednostavno nije potrebna dalja regulativa. Ali evo, mi smo još uvek na tim osnovama”, zaključio je Mićović.

Nemačka beleži pad sa 6,98 na 2,94 odsto, dok 450 miliona stanovnika EU čini svega 5,5% svetske populacije

Evropska unija, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, smanjila je svoj udeo u globalnoj ekonomiji sa 27,43% u 1980. godini na 13,99% u prošloj godini. Nemačka, kao najjača privreda unije, zabeležila je još veći pad – sa 6,98% na 2,94%. Prema MMF-u, očekuje se nastavak ovog trenda i u narednim godinama.

Ukupna populacija Evropske unije broji 450 miliona ljudi, što predstavlja samo 5,5% ukupnog stanovništva sveta, dok je Nemačka sa 84 miliona stanovnika manje od petine tog broja. Uprkos tome, ekonomski značaj ovih zemalja je i dalje iznad nivoa koji bi se mogao očekivati na osnovu demografskih podataka, s obzirom na razvijenost i životni standard koji prevazilaze svetski prosek.

Analize ukazuju da je EU u prošlosti imala značajno veći uticaj na globalnu ekonomiju, dok danas mnoge zemlje u razvoju, posebno članice BRICS-a, povećavaju svoj udeo u svetskoj privredi. Sjedinjene Američke Države tradicionalno zadržavaju snažnu ekonomsku poziciju, dok je Evropska unija poslednjih godina beležila sporiji privredni rast, suočavajući se sa energetskim šokom nakon napada Rusije na Ukrajinu i zaostajanjem u razvoju novih tehnologija za Sjedinjenim Državama i Kinom.

Unutar same Evropske unije, pojedine članice, poput Nemačke i Francuske, i dalje dominiraju evropskom politikom, dok ekonomski rast zemalja kao što su Španija i Poljska još uvek nije doprineo formiranju novih centara moći. Različiti pogledi među članicama vidljivi su i na nedavnom samitu EU, gde nije postignut dogovor o ključnim pitanjima poput proširenja unije, migracija i budžeta.

Nemački ekonomista Fabian Zuleeg ocenjuje da svet ne ulazi nužno u multipolarizaciju, već u fragmentaciju, u kojoj svi akteri gube sposobnost zajedničkog delovanja. On ukazuje da su ekonomski nacionalizam, rast populizma i rivalstvo velikih sila faktori koji dodatno otežavaju donošenje zajedničkih odluka, što može usporiti razvoj Evropske unije u narednim godinama.

Opšta licenca omogućava iranski izvoz sirove nafte i petrohemijskih proizvoda, uključujući bankarske i transportne usluge

Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država izdalo je opštu licencu kojom se Iranu ovlašćuje proizvodnja, isporuka i prodaja sirove nafte, petrohemijskih proizvoda i naftnih derivata iranskog porekla sve do 21. avgusta ove godine. Prema zvaničnom memorandumu o razumevanju, potpisanom prošle sedmice između Vašingtona i Teherana, SAD su pristale na izuzeća koja obuhvataju izvoz iranske sirove nafte, kao i naftnih proizvoda i derivata, uz sve povezane usluge – uključujući bankarske transakcije, osiguranje i transport. Kako je prenela agencija Rojters, transakcije odobrene ovom opštom licencom uključuju i uvoz sirove nafte, petrohemijskih proizvoda i naftnih derivata iranskog porekla u SAD. Istovremeno, licenca ne uključuje transakcije koje se odnose na Severnu Koreju ili Kubu.