Ponuda proizvoda sa ubeom u SAD porasla 230 odsto, očekuje se dodatnih 74 odsto rasta u naredne četiri godine

Ljubičasti slatki krompir ube, koji se uzgaja na Filipinima, beleži snažan rast izvoza i popularnosti na globalnom tržištu. Samo u 2025. godini izvoz ubea sa Filipina dostigao je vrednost od 3,2 miliona dolara, odnosno skoro 1,7 miliona kilograma, što predstavlja rast od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci analitičke kompanije za hranu i piće Datassential.

Najveći uvoznik ubea su Sjedinjene Američke Države koje su u 2025. kupile ovog korena u vrednosti od 1,6 miliona dolara, dok su Kanada, Australija i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe među vodećim tržištima. U SAD ponuda proizvoda sa ubeom porasla je za 230 odsto u poslednje četiri godine, a procenjuje se da će u naredne četiri godine tržište dodatno porasti za 74 odsto. Trenutno se ube nalazi na meniju u 95 ugostiteljskih lanaca širom SAD.

Ube je sve prisutniji i u Evropi, naročito u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, a na srpskom tržištu dostupan je uglavnom u većim i poznatijim kafeterijama. Popularnosti ovog korena doprinele su i velike međunarodne kompanije – Starbucks je u 2025. lansirao ograničene serije napitaka poput Ube Iced Coconut Latte i Ube Espresso Martini, dok je u prolećnoj ponudi za 2026. uključio i Ube Matcha Latte i Ube Vanilla Macchiato.

Osim što je poznat po svom zdravom sastavu, ube je prepoznatljiv po svojoj jarko ljubičastoj boji koja hrani i pićima daje atraktivan izgled, što ga čini posebno popularnim na društvenim mrežama. Potražnja za egzotičnim ukusima i vizuelno privlačnim proizvodima podstiče stalnu potragu ugostitelja za novim trendovima.

Ipak, klimatske promene negativno utiču na proizvodnju ubea na Filipinima. Ukupna proizvodnja pala je sa 13.381 metričke tone u 2024. na 12.483 tone u 2025, što je pad od 1,63 odsto. Za poređenje, u 2021. proizvodnja je iznosila 14.150 tona, što ukazuje na kontinuirani pad uprkos rastu tražnje.

Potrošači iz Evrozone očekuju ekonomski pad od 2,1 odsto i nezaposlenost na 11,3 odsto u narednih 12 meseci

Građani Evrozone predviđaju da će prosečna inflacija u narednih 12 meseci dostići 4 odsto, što je znatno više od februarske projekcije od 2,5 odsto i predstavlja najviši nivo još od oktobra 2023. godine, pokazuje najnovije istraživanje Evropske centralne banke za mart. Istovremeno, očekuje se da će nominalni prihodi porasti za svega 1,2 odsto, što je isti nivo kao u prethodna dva meseca, što očigledno ne prati prognozirani rast inflacije.

Inflaciona očekivanja za sledeće tri godine takođe su povećana, sa 2,5 odsto u februaru na 3 odsto, dok je očekivana prosečna inflacija za petogodišnji period porasla sa 2,3 odsto na 2,4 odsto. Prema rezultatima ankete, potrošači u narednih godinu dana očekuju i ekonomski pad od 2,1 odsto, što je pogoršanje u odnosu na prethodnu projekciju iz februara kada se očekivao pad od 0,9 odsto.

Takođe, prognozira se da će prosečna stopa nezaposlenosti u Evrozoni u narednih 12 meseci iznositi 11,3 odsto, što je više u poređenju sa februarskom procenom od 10,8 odsto.

Istraživanje Evropske centralne banke sprovedeno je onlajn u periodu od 5. do 30. marta na uzorku od oko 19.000 odraslih potrošača iz 11 zemalja Evrozone, uključujući Belgiju, Nemačku, Španiju, Francusku, Italiju, Holandiju, Irsku, Grčku, Austriju, Portugaliju i Finsku. Rezultati za april biće objavljeni 1. juna.

Kompanija ostvarila EBITDA od 29,7 miliona evra i rast prihoda od 14,4 odsto u prvom kvartalu 2026.

Atlantic Grupa je u prvom tromesečju 2026. godine ostvarila prihod od prodaje od 297,3 miliona evra, što je povećanje od 14,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Zahvaljujući rastu prodaje i efikasnom upravljanju troškovima, kompanija je zabeležila značajan napredak u profitabilnosti, uprkos većim investicijama u zaposlene i ključne projekte. EBITDA (dobit pre kamata, poreza i amortizacije) iznosila je 29,7 miliona evra, što je rast od 29,0 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025, dok je neto dobit porasla za 77,6 odsto i dostigla 10,8 miliona evra.

Najveći rast prihoda ostvaren je u Strateškom poslovnom području Kafa, sa povećanjem od 19,7 odsto, dok su Delikatesni namazi zabeležili rast od 11,3 odsto, a Apotekarsko poslovanje od 16,5 odsto. Kategorija Kafa čini 25,6 odsto ukupnih prihoda od prodaje. Među Strateškim distribucionim područjima najviše su napredovala Međunarodna tržišta sa rastom od 33,4 odsto, posebno tržišta Nemačke i Austrije. U regionu, Hrvatska je zabeležila rast od 17,9 odsto, a Severna Makedonija 17,3 odsto.

Strukturu ukupne prodaje čine 64,1 odsto prihoda od vlastitih brendova, 26,3 odsto od principalskih brendova i 9,6 odsto iz apotekarskog poslovanja. Prema istraživanju kompanije Valicon, gotovo svi brendovi Atlantic Grupe nalaze se među 100 najjačih regionalnih brendova, dok se na nacionalnim tržištima kotiraju među 25 najprepoznatljivijih robnih marki.

“U 2026. godinu ušli smo s pojačanom organizacionom strukturom koja podržava ostvarenje profitabilnog rasta, što naši rezultati i potvrđuju. Nova organizacija se temelji na promovisanju koleginica i kolega koji kontinuirano pokazuju snažno vođstvo i visoku efikasnost što potvrđuje i poverenje kompanije u interne talente. Ostvarili smo i značajan napredak u području upravljanja i jačanja brendova, pa smo kao prva kompanija u Hrvatskoj sa LSEG ESG rezultatom dodatno podigli lestvicu u području održivosti. Učvrstili smo poziciju jednog od najpoželjnijih poslodavaca u Hrvatskoj, a istraživanja potvrđuju snažnu tržišnu poziciju i relevantnost naših vodećih brendova u životu potrošača”, izjavio je predsednik Uprave Atlantic Grupe Emil Tedeschi.