Potrošači iz Evrozone očekuju ekonomski pad od 2,1 odsto i nezaposlenost na 11,3 odsto u narednih 12 meseci

Građani Evrozone predviđaju da će prosečna inflacija u narednih 12 meseci dostići 4 odsto, što je znatno više od februarske projekcije od 2,5 odsto i predstavlja najviši nivo još od oktobra 2023. godine, pokazuje najnovije istraživanje Evropske centralne banke za mart. Istovremeno, očekuje se da će nominalni prihodi porasti za svega 1,2 odsto, što je isti nivo kao u prethodna dva meseca, što očigledno ne prati prognozirani rast inflacije.

Inflaciona očekivanja za sledeće tri godine takođe su povećana, sa 2,5 odsto u februaru na 3 odsto, dok je očekivana prosečna inflacija za petogodišnji period porasla sa 2,3 odsto na 2,4 odsto. Prema rezultatima ankete, potrošači u narednih godinu dana očekuju i ekonomski pad od 2,1 odsto, što je pogoršanje u odnosu na prethodnu projekciju iz februara kada se očekivao pad od 0,9 odsto.

Takođe, prognozira se da će prosečna stopa nezaposlenosti u Evrozoni u narednih 12 meseci iznositi 11,3 odsto, što je više u poređenju sa februarskom procenom od 10,8 odsto.

Istraživanje Evropske centralne banke sprovedeno je onlajn u periodu od 5. do 30. marta na uzorku od oko 19.000 odraslih potrošača iz 11 zemalja Evrozone, uključujući Belgiju, Nemačku, Španiju, Francusku, Italiju, Holandiju, Irsku, Grčku, Austriju, Portugaliju i Finsku. Rezultati za april biće objavljeni 1. juna.

Kompanija ostvarila EBITDA od 29,7 miliona evra i rast prihoda od 14,4 odsto u prvom kvartalu 2026.

Atlantic Grupa je u prvom tromesečju 2026. godine ostvarila prihod od prodaje od 297,3 miliona evra, što je povećanje od 14,4 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Zahvaljujući rastu prodaje i efikasnom upravljanju troškovima, kompanija je zabeležila značajan napredak u profitabilnosti, uprkos većim investicijama u zaposlene i ključne projekte. EBITDA (dobit pre kamata, poreza i amortizacije) iznosila je 29,7 miliona evra, što je rast od 29,0 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025, dok je neto dobit porasla za 77,6 odsto i dostigla 10,8 miliona evra.

Najveći rast prihoda ostvaren je u Strateškom poslovnom području Kafa, sa povećanjem od 19,7 odsto, dok su Delikatesni namazi zabeležili rast od 11,3 odsto, a Apotekarsko poslovanje od 16,5 odsto. Kategorija Kafa čini 25,6 odsto ukupnih prihoda od prodaje. Među Strateškim distribucionim područjima najviše su napredovala Međunarodna tržišta sa rastom od 33,4 odsto, posebno tržišta Nemačke i Austrije. U regionu, Hrvatska je zabeležila rast od 17,9 odsto, a Severna Makedonija 17,3 odsto.

Strukturu ukupne prodaje čine 64,1 odsto prihoda od vlastitih brendova, 26,3 odsto od principalskih brendova i 9,6 odsto iz apotekarskog poslovanja. Prema istraživanju kompanije Valicon, gotovo svi brendovi Atlantic Grupe nalaze se među 100 najjačih regionalnih brendova, dok se na nacionalnim tržištima kotiraju među 25 najprepoznatljivijih robnih marki.

“U 2026. godinu ušli smo s pojačanom organizacionom strukturom koja podržava ostvarenje profitabilnog rasta, što naši rezultati i potvrđuju. Nova organizacija se temelji na promovisanju koleginica i kolega koji kontinuirano pokazuju snažno vođstvo i visoku efikasnost što potvrđuje i poverenje kompanije u interne talente. Ostvarili smo i značajan napredak u području upravljanja i jačanja brendova, pa smo kao prva kompanija u Hrvatskoj sa LSEG ESG rezultatom dodatno podigli lestvicu u području održivosti. Učvrstili smo poziciju jednog od najpoželjnijih poslodavaca u Hrvatskoj, a istraživanja potvrđuju snažnu tržišnu poziciju i relevantnost naših vodećih brendova u životu potrošača”, izjavio je predsednik Uprave Atlantic Grupe Emil Tedeschi.

Zlato sada čini 24 odsto rezervi centralnih banaka, dok je vrednost metala od januara pala 16 odsto

Pad cena plemenitih metala obeležio je kraj aprila 2026. godine, pošto je zlato skliznulo ispod nivoa od 4.700 dolara po unci (31,1 gram), a srebro zabeležilo pad veći od četiri odsto. Ovaj trend dolazi uprkos jačanju globalnih geopolitičkih tenzija, što pokazuje promenu dinamike na tržištu koje je prethodnih godina reagovalo rastom na svaku krizu.

Prema ekonomskim analizama, zlato se sada nalazi oko 16 odsto ispod svog rekordnog maksimuma iz januara, dok je srebro pretrpelo još izraženiji pad. Glavni razlog ovakvog kretanja tržišta leži u rastu inflacionih očekivanja i povećanju kamatnih stopa, što smanjuje atraktivnost imovine poput zlata koja ne donosi prinos, u poređenju sa instrumentima koji nude kamatu.

Analitičari naglašavaju i da je zlato tokom prethodne decenije gotovo učetvorostručilo svoju vrednost, uz prosečan godišnji rast blizu 15 odsto. Ovakav rezultat, koji prevazilazi i pojedine deoničke indekse, doveo je do ostvarivanja profita i kratkoročnih korekcija na tržištu.

Dugoročno gledano, zlato dobija sve veći značaj u rezervama centralnih banaka širom sveta – sada čini oko 24 odsto ukupne strukture, što je više nego što iznose američke državne obveznice. Ovaj trend predstavlja preokret u odnosu na kraj 2015. godine, kada su obveznice činile trećinu rezervi, a zlato svega devet odsto.

Promene u strukturi rezervi centralnih banaka ukazuju na strateško okretanje ka većoj sigurnosti i diverzifikaciji, ali trenutna situacija na tržištu jasno pokazuje da su kamatne stope trenutno odlučujući faktor u kretanju cena plemenitih metala.